Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolista sa dugom od 100 miliona evra
Država preuzela kragujevačku „Energetiku” posle decenije neuspešnog restrukturiranja jedine gradske toplane u Srbiji koja je bila u društvenom vlasništvu
Kragujevac – Kragujevačka „Energetika”, jedina gradska toplana u Srbiji sa starim, društvenim kapitalom, dobila je novog vlasnika: posle decenije neuspešnog restrukturiranja, ovo preduzeće nedavno je preuzela država. To je samo prvi korak ka formiranju gradskog javnog komunalnog preduzeća, čime bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kragujevac konačno pridružio svim ostalim gradovima i opštinama u Srbiji koji imaju svoje toplane.
Zašto to do sada nije učinjeno? Da li zbog uvek prisutnih političkih igara ili, jednostavno, zbog ogromnih dugova, koje ni Kragujevac ni država, bar do sada, nisu bili spremni da preuzmu na sebe.
Saniranje „istorijskih dugova”, nagomilanih iz perioda dekomponovanja „Zastave”, čiji je „Energetika” bila deo, biće jedan od ključnih zadataka novog rukovodstva, na čijem je čelu, od pre nekoliko dana, mladi mašinski inženjer tridesetčetvorogodišnji Milan Ćirović.
– Za mene je bio izazov da u svojoj 34. godini preuzmem jednu od najvećih energana u ovom delu Evrope. Za neke probleme sam znao, neke tek uviđam, a jedan od najvećih problema su dugovi „Energetike”, koji u ovom trenutku iznose 11,6 milijardi dinara, nešto manje od 100 miliona evra. To je pet puta više od vrednosti kapitala preduzeća. Najviše se duguje EPS-u, NIS-u, „Srbijagasu” i Londonskom klubu. Da stvar bude gora, dug se svake godine uvećava za oko 200 miliona dinara, po osnovu kamata. Tražićemo od novog vlasnika – države, da otpiše ove dugove, kako bi preduzeće moglo da počne normalno da funkcioniše, sa mogućnošću da podigne kredit za neophodnu modernizaciju procesa proizvodnje toplotne energije – navodi naš sagovornik.
Do imenovanja za direktora „Energetike”, Ćirović je vodio privatno preduzeće „Termogama”, specijalizovano, između ostalog, i za istraživanje alternativnih vidova energije. U „Energetici” se, kaže, susreo sa starim sistemom organizacije, još iz „Zastavinog” vremena.
– Podaci o poslovanju nisu ažurirani u elektronskom obliku, kao da kompjuteri uopšte nisu bili korišćeni. Radilo se, izgleda, uz pomoć štapa i kanapa, s jedinim ciljem da se radnicima daju plate i sačuva socijalni mir. O modernizaciji tehnološkog procesa kao da niko nije vodio brigu, baš kao ni o selekciji uglja koji se kupovao na tone, a ne onako kako treba, po kalorijskoj vrednosti. Nama treba sitan ugalj iz Resavice i Rembasa, a ne kamenje koje je, ne znam iz kojih razloga, nabavljano iz desetak rudnika širom bivše Jugoslavije. Pojedine vrste uglja nisu odgovarale tehničkim karakteritikama naših kotlova, bilo je zbog toga dosta štete na opremi, a posledice u radnoj zoni kotlova negativno su se odražavale na zdravlje i bezbednost ljudi. Taj ugalj nije mogao u potpunosti da sagori u našim kotlovima, pa je „Energetika” postala prava ekološka bomba i najveći zagađivač u Kragujevcu. Treba se upitati zašto „Fijat”, kada je došao, nije uspostavio saradnju sa „Energetikom”, nego mu je bilo jeftinije da pravi sopstvenu energanu – kaže Ćirović.
Kao plen političara na vlasti, „Energetika” je, naročito poslednjih godina, postala prava meka za zapošljavanje partijskih kadrova, o čemu govori i podatak da je u ovom preduzeću donedavno bilo više od 500 zaposlenih. Trenutno je na platnom spisku „Energetike” oko 480 radnika, što je, opet, duplo više od broja koji propisuju svetski standardi.
– Svetski standardi u oblasti energetike su jasni: 0,7 zaposlenih po megavatu instalisane snage. Budući da je naša snaga 300 megavata, to znači da je ovom preduzeću potrebno oko 200 radnika – objašnjava novi direktor „Energetike”, napominjući da se troškovi, osim povećanjem efikasnosti proizvodnje, mogu smanjiti i drugačijom, optimalnijom kadrovskom politikom.
Kako su „Zastavina” privredna društva, posle dekomponovanja nekada jedinstvene celine, bila oslobođena obaveze plaćanja dugova, potraživanja „Energetike” vremenom su narasla na oko pet milijardi dinara. Ni obaveze grada prema „Energetici” nisu male (samo škole duguju oko 800 miliona dinara za grejanje), ali bi taj problem mogao da bude rešen paralelno sa formiranjem javnog komunalnog preduzeća pod ingerencijom ovdašnje lokalne samouprave.
– „Energetika” je svojevremeno svim vidovima energije snabdevala čitavu „Zastavu”, a sada se njena proizvodnja svela na isporuku toplotne energije za potrebe stanovništva i grada. Naš cilj je da sačuvamo stare i pridobijemo nove klijente. Mislim da to možemo da uradimo. Treba otvoreno reći da je „Energetika” monopolista na kragujevačkom tržištu, doduše s najgorim sistemom kada su u pitanju troškovi s kojima se suočavamo u proizvodnom procesu – kaže Ćirović.
.jpg)
