Izvor: Blic, 24.Nov.2014, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudo u Kragujevcu
Saradnja je počela 2010, učinilo mi se interesantnim da pokažem ono što nije viđeno već pola veka. Ono što u „Rimi“ rade je ravno čudu u ovim našim teškim uslovima, kaže akademik Veličković.
Postavka crteža Vladimira Veličkovića iz njegovog ranog stvaralačkog perioda 1955-1965. zbog velikog interesovanja biće otvorena do kraja novembra u Galeriji “Rima“ u Kragujevcu.
- Saradnja sa Galerijom “Rima“ počela je 2010, kada smo otvorili izložbu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slika i crteža iz tzv. beogradskog perioda, nazvali smo je “Rani radovi”. Bio je to predlog Saše Milojevića (osnivač i vlasnik Galerije “Rima“, prim. aut.) i učinilo mi se interesantnim da pokažem ono što nije viđeno već pola veka. Više nego logično je bilo da se saradnja nastavi jer Saša je “težak profesionalac”, redak na ovim našim prostorima. Jedno iskreno obostrano poverenje i prijateljstvo bilo je presudno da ovu izložbu, takođe, “ranih radova” 1955-1965, ali isključivo crtreža, realizujemo ove godine - kaže Veličković za “Blic”.
On ističe da je program Galerije “Rima” za svaku pohvalu.
- Između autora koji čine “istoriju” i onih danas prisutnih i aktivnih, praćenih ozbiljnim katalozima i monografijama, čak edicijama u ograničenom tiražu - to je ravno čudu u ovim našim teškim uslovima - dodaje Veličković.
Posetioci u Kragujevcu u prilici su da vide prepoznatljive Veličkovićeve motive iz pedesetih i s početka šezdesetih godina, od skamenjenih muškaraca i žena izbezumljenih pogleda preko “mračnih” životinja poput slepog miša i guštera, primera iz tematskih celina “rasporenih cvetova” i “strašila“, pa do vešto crtački artikulisane “Glave” koja najavljuje seriju “Oratora” u Veličkovićevom slikarstvu. Aleksandar Milojević, osnivač i vlasnik galerije, naglašava da je pored kataloga povodom ove izložbe “Rima“ štampala i ekskluzivnu monografiju posvećenu prvoj deceniji Veličkovićevog crtačkog opusa.
- Blizu 150 reprodukcija crteža, slika i dokumentarnih fotografija, uz prevod teksta francuskog kritičara Alana Žufroa, daje celovitu predstavu o periodu kada je umetnik pronalazio svoju autentičnu ikonografiju, prolazio kroz transformacije svog stvaralačkog rukopisa i postizao svoje prve velike profesionalne uspehe - kaže Milojević.
Šta smo videli: Otkrića, remek-dela, premijere...
Od osnivanja Galerije „Rima“, jedan od glavnih ciljeva da programi prevazilaze lokalni karakter. Takav karakter su imale gotovo sve postavke, a bilo ih je tridesetak.
- Izložba „Reotkriće“ je bila prva izložba novootkrivenih pastela Ljubice Sokić, na izložbi Mrđana Bajića prvi put je realizovana njegova skulptura-instalacija “Radnička klasa ide u raj” u javnom gradskom prostoru, a izložba Raše Todosijevića je bila prvo njegovo predstavljanje domaćoj javnosti nakon dobijanja nagrade na Venecijanskom bijenalu, dok su na otvaranju Damnjanove izložbe posetioci su imali privilegiju da budu svedoci umetnikovog performansa slikanja portreta Ješe Denegrija koji je izveo svega nekoliko puta u svojoj karijeri - navodi Milojević.
Nisu bile ni retkost izložbe na kojima su u javnosti premijerno predstavljana remek-dela do tada skrivana u ateljeima i privatnim kolekcijama. Spomenimo Tabakovićevu retrospektivu, dve uzastopne Radovićeve izložbe, Čelebonovićevu izložbu slika, zatim i pastela, kao i postavku bronzi i terakota Koke Jankovića.
- Najsvežiji primer je izdavačko-izložbeni projekat otkrivanja i revitalizacije stvaralačke ličnosti Đorđa Ivačkovića. Monografija Ivačkovića je stigla i u Pariz, gde za nju postoji interesovanje galerista i kolekcionara, a ovih dana će biti upriličen sastanak sa predstavnicima izdavačkog sektora muzeja Bobur - kaže Milojević.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
