Izvor: KMnovine.com, 08.Feb.2016, 07:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetlana Vukmirović: Prikazujemo kako danas žive Srbi na KiM
Urednica „Života i standarda” na RTS govori o profesiji, Kosovu i Metohiji, planovima...
Svetlana Vukmirović / Foto Vojislav Danilov
"Kosovo je srce Srbije” - krilatica je koja se često čuje i sa kojom se često susrećemo. Ipak, one prave priče, sa terena, o južnoj pokrajini možemo da vidimo >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << svakog drugog četvrtka na Drugom programu RTS u emisiji „Život i standardi” urednice Svetlane Vukmirović.
- „Život i standardi” je jedina emisija na Javnom servisu Srbije koja se bavi situacijom na Kosovu i Metohiji - počinje razgovor Svetlana Vukmirović za „TV novosti”. - I, oduvek sam bila vezana za ovu temu. I sudbinski i poslovno, jer sam rođena u Prištini i posao novinara počela sam na TV Priština.
* Zašto ste odabrali baš novinarstvo?
- Završila sam pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Prištini, a čitavog života pratila sam Dnevnik. Kada je o Kosovu reč, svaka informacija je oduvek bila važna. Gledala sam priloge o mojoj pokrajini čuvenog reportera Milisava Milića, a koji je u to vreme izveštavao za centralni Dnevnik. I tada mi se, kao detetu, javila želja da se bavim novinarstvom. Nisam ni slutila da ću upoznati Milića i da će mi upravo on reći da u meni vidi svog naslednika.
* Po čemu se izdvaja serijal „Život i standardi”?
- Serijal pruža prave informaciju o stanju i životu Srba na Kosovu i Metohiji. Nisu to samo obične vesti preko kojih se pretrči, već se tematski pokazuje kako živi oko 140.000 preostalih Srba. Mi prikazujemo onu istinu koju svet ne želi da vidi. Onu, da Kosovo i Metohija i dalje većinski pripada Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Izdvaja nas i to što razgovaramo i sa Albancima, koji mogu da iskažu mišljenje o bilo kojoj temi. Ipak, merimo svaku reč, jer na nama je odgovornost da i posle emisije treba da postoje mogućnosti za suživot.
* Obilazite sve enklave?
- Obišli smo svaki pedalj od Dragaša do Raniluga. Od 1999. godine bilo je situacija kada je i nama život bio u opasnosti, kada nije bilo bezbedno raditi priloge odatle, ali Srbi koji su odlučili da nastave da žive tamo davali su nam podstrek da istrajemo. Danas je malo bolja bezbednosna situacija, ali i pored toga mi smo oprezni.
* Kako Srbi reaguju kada vas vide?
- Njima naš dolazak pruža nadu. U nama oni vide podršku države, jer ako Javni servis Srbije dolazi da zabeleži njihov život, njihove strepnje i nade, poruke... onda i oni dobijaju impuls da treba da istraju i da ostanu.
* Šta vam kažu - zašto ostaju?
- Zato što su na svom, zato što su čuli kako su prošli njihovi prijatelji ili rodbina koji su se iselili. Ne žele da žive na račun države i da stalno nešto od nje traže, jer njihovo je tu - na Kosovu i Metohiji. Kažu mi da ne mogu da ostave crkve i manastire i da jeste najlakše otići, ali ljubav prema svetinjama ne dozvoljava im da napuste domove.
Tokom godina Svetlana Vukmirović temama je pristupala profesionalno, ali mnoge od njih pogodile su je kao čoveka.
- Pre tri godine snimali smo emisiju o najsiromašnijem sloju stanovništva na Kosovu. O onima za čije smo obroke slali SMS poruke. Ušli smo u domove tih porodica sa decom, koje žive ispod linije siromaštva, a takve scene ostaju duboko urezane u svest. One iznova pokreću suze - iskrena je Vukmirovićeva.
* Vaše poznavanje prilika u južnoj pokrajini dovelo i je do saradnje sa predsednikom i Vladom Srbije...
- Iz kabineta predsednika Republike Srbije su sa mnom kontaktirali i rekli mi da napravim dokumentarac. Film „17. mart 2004” slikovito pokazuje koji su manastiri uništeni samo u tih nekoliko dana, a prikazan je u oktobru prošle godine ambasadorima 80 zemalja u vreme kada se raspravljalo o ulasku Kosova u Unesko. Drugi film The Truth je na engleskom jeziku i uradila sam ga za Ministarstvo spoljnih poslova. Taksativno je navedeno koja su sva srpska dobra uništena od 1999. godine naovamo. U filmu su snimci na kojima se vidi rušenje manastira zidanih tokom srednjeg veka. Oba filma su na zvaničnom sajtu Vlade Srbije. Nažalost, ta rušenja se i danas dešavaju i to pred očima stranih posmatrača, koji uopšte ne reaguju.* Dve decenije ste novinar koji se bavi Kosovom i Metohijom. Na šta ste ponosni?
- Na samom početku karijere, kada sam i sama izbegla iz Prištine te 1999. godine, odlučila sam da se vratim i pokažem da tamo i dalje žive Srbi. Tada sam dobila godišnju nagradu RTS za profesionalni rad i izveštavanje sa Kosova i Metohije. Za nagradu me je predložila urednica Dnevnika Angelina Vučić. Ona je zapazila moje priloge, a kada me je konačno i upoznala, nije verovala da imam samo 25 godina. Rekla mi je tada da je u najmanju ruku očekivala nekoga duplo starijeg, jer tako ozbiljan i trezven pristup može da ima samo neko sa iskustvom. Ponosna sam i na to što me nikada niko nije demantovao. Ponosna sam i na kritike Branke Otašević, koja je rekla da su moje emisije izraz posvećenog reportera. Filmovi „Oteto Kosovo” i „Kraj osuđenih na progonstvo”, na kojima sam radila kao saradnik, posebno su mi drage stavke u karijeri.
* Da li ćete nešto menjati u narednom perodu?
- Ima planova. Ideju sam poslala uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću. Možda ćemo menjati ime, ali teme će sigurno ostati iste. Ipak, o tome bih pričala kada promene budu izvesnije.
* Da li imate podršku porodice zbog posla kojim se bavite?
- Potičem iz mnogočlane porodice, koja me zaista podržava. Nažalost, baš zbog ovog posla još se nisam ostvarila u ulozi supruge i majke, a to mi je velika želja. Ipak, da sam majka, ne bih mogla da budem posvećena ovome što radim već punih dvadeset godina - sigurna je Vukmirovićeva.
Izvor: Novosti :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
.jpg)
