Izvor: B92, 28.Jul.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikako do svoje imovine na KiM
Kosovska Mitrovica -- Porodica Velibora Jokića, iz sela Gušica u Vitini, muku muči već 15 godina da dođe do pravde i svoje uzurpirane imovine na Kosovu.
"Na papiru, Velibor Jokić je bogat čovek. Ima oko 22 hektara zemlje na kojoj je pre 1999. godine rađala pšenica, kukuruz, bujali voćnjak i bašta. U stvarnosti već 12 godina živi u Sremčici kod Beograda, sa suprugom i dvojicom sinova u iznajmljenom stanu za koji svakog meseca mora da plati 150 evra", prenose frankfurtske "Vesti".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kuća i okućnica na Kosovu su uništeni, 15 godina njegove posede koristi neko drugi, dok Velibor deset godina pred kosovskim sudovima ne može da ostvari pravo nadoknade štete, niti da u katastru uknjiži imovinu koja mu i po odlukama suda pripada. Njegov proces, koji su pratile presude i sudski pozivi slati na pogrešne adrese, i pravno i ljudski je neshvatljiv.
Najtraumatičnije za čitavu porodicu je bilo hapšenje sina Miloša, kome je tri godine suđeno za genocid, da bi tužba bila preinačena u ratni zločin i silovanje. Velibor podvlači da su među svedocima koji su u Miloša uprli prstom bili upravo uzurpatori porodične imovine.
"Živeo sam u selu Gušica, šest kilometara od Vitine sa suprugom, dve ćerke i dvojicom sinova. Imanje na kome smo živeli i koje smo obrađivali ima 18 hektara, dok je jedna parcela od 4,5 hektara pet kilometara dalje u katastarskoj opštini Kačanik. Upravo tu parcelu su uzurpirali Albanci iz Vrbana. U posed su ušli silom 1999. godine, nakon što je supruga tog Seljmanija optužila mog sina Miloša za silovanje. Kada je sin oslobođen optužbi, pokrenuo sam krivični postupak protiv njih. Tužilaštvo je identifikovalo njegovog sina Šerifa, koji izbegava ročišta i pošto ne mogu da ga dovedu pred sud, za njim je izdata poternica. Dok sve to traje, oni moju zemlju daju trećim licima, vlasnicima mlina pod zakup i godišnje uzimaju oko 1.000 evra, a evo kako ja živim", priča Velibor, nekadašnji službenik Ministarstva odbrane u Vitini, a danas pred penzijom u Upravi za vanredne situacije, odeljenju civilne zaštite.
Dok jednu parcelu obrađuje, kako navodi i porodica još jednog svedoka u procesu protiv Miloša, oko šest hektara, katastar opštine Vitina odbija da mu uknjiži. Sud Unmika je 2007. godine doneo rešenje da se izvrši uknjižba te imovine, ali za lokalni katastar to izgleda ne važi. Zbog toga se vodio i krivični postupak protiv direktora katastra.
"Žalio sam se katastarskoj agenciji u Prištini i oni su potvrdili moje vlasništvo, pa je podneta tužba Vrhovnom sudu Kosova koji taj predmet opet nije rešavao pet godina. Tražio sam pomoć u Euleksu, ali sam od njih dobio odgovor da su oni tu da nadgledaju, prate i podučavaju kosovsko pravosuđe i oni neće prihvatiti da rešavaju imovinska pitanja. U međuvremenu, opština Vitina je 2008. godine donela odluku da zabrani knjiženje društvene imovine, a tom odlukom su obuhvaćene i moje privatne parcele. Odluka je nedavno stavljena van snage, ali opet se moj slučaj ne rešava", dodao je on.
Tužbu za nadoknadu štete podneo je 2004. godine posredstvom tadašnjeg Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Šteta je procenjena na 680.000 evra. I uz pravnu asistenciju Danskog saveta za izbeglice taj proces se godinama vukao po fiokama, da bi na kraju zahtev bio odbijen.
Tek nedavno, posle 10 godina, usvojena je revizija procesa i naloženo je novo suđenje, čije će ročište, kako se nada Velibor, biti u septembru, a za sve što mu se dešava on smatra da je jedini razlog što je Srbin.
I njegov sin Miloš kaže da ne može i dalje da veruje zašto je osuđivan i zbog čega je proveo tri godine u pritvoru u Bondstilu.
"Niti sam bio policajac, niti vojnik, a optužili su me da sam bio vođa neke radikalne grupe, da sam naložio neko ubistvo. Na osnovu izjave 17 svedoka, prvo su me osudili na 20 godina, da bi me na kraju oslobodili. Podneli smo zahtev za naknadu za to što sam bio nepravedno osuđen i zadržan u zatvoru i krivične prijave protiv lažnih svedoka. Vrhovni sud u Prištini je ponudio 10.300 evra za sve što sam pretreo, ali mi smo to odbili. Tužili smo Vladu Kosova i Ministarstvo pravde i tražili odštetu od 400.000 evra", kaže Miloš Jokić.
Potpuno je nezamislivo da neko na osnovu sudske odluke i to kosovskog suda ne može da upiše u katastru svoje pravo svojine. Ovo je predmet koji se rešava za nekoliko dana, ukazuje Rastko Brajković iz Kancelarije za besplatnu pravnu pomoć.
"To nema nigde u svetu. Velibor već deset godina pokušava da okonča jedan tehnički deo posla zbog čiste diskriminacije i zloupotrebe institucija. Ovakav slučaj nisam video da neko ima pravosnažnu izvršnu presudu kosovskog suda, a da neko neće da dozvoli upis za parcele. Sud ovog čoveka bespotrebno razvlači po sudnicama. Tri godine se bavimo ovim slučajem i za tri godine nijedna radnja nije urađena", dodao je on.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
