Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2015, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprolazni beleg kosmetskih Srba
SVE što je Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti istražio i objavio tokom gotovo poluvekovnog traganja o viševekovnom trajanju, baštini i borbi za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - konačno je na jednom mestu. U kapitalno delo "Kosovo i Metohija u izdanjima Etnografskog instituta SANU", koji su u raznim verzijama (glasnici, zbornici, studije, rasprave...) objavljeni od 1951. do 1998. - prikupljeni su dragoceni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << radovi uglednih srpskih antropogeografa, etnografa, etnologa, koji su u ovu monografiju upisali prošlost, kao putokaz za budućnost. Čitava plejada istraživača već u prvim godinama po osnivanju Instituta (1947) polazi na Kosovo i Metohiju, "u borbu protiv zaborava". Prvi autori, recenzenti i urednici bili su Vojislav Radovanović (kome je i posvećena monografija), Milisav Lutovac, Atanasije Urošević, Aleksandar Deroko, Đorđe Radojičić, Ljubica Janković, Borivoje Drobnjaković... svi akademici SANU, kojoj će se kasnije pridodati i - umetnost. Njihove radove, kao i radove potonjih istraživača, sabrane u, bez sumnje, delo neprocenjive vrednosti, "Novosti" prve prelistavaju, uz pomoć i poverenje profesora dr Dragane Radojičić, direktora Instituta i priređivača monografije. - Ova monografija je tek mali prilog zaštiti srpskog kulturnog identiteta i nasleđa na Kosovu i Metohiji, na početku 19. veka - skromna je Dragana Radojičić. - U doba sveopšteg tehnološkog napretka i razvoja, u kome su, paradoksalno, vekovne kulturne vrednosti, uprkos svom značaju, postale krhke, ili nevidljive boreći se skupa sa svojim baštinicima i nosiocima za goli opstanak. U monografiji koju potpisuju, najpre Etnografski institut, potom Ministarstvo kulture Srbije i Etnografski muzej u Beogradu - na više od četiri stotine strana na srpskom, engleskom i u jednom segmentu na ruskom jeziku, pravo je blago srpske baštine. Pred nama su drevni pomenici iz Bogorodice Ljeviške. Čudom, valjda, sačuvani. Tu su i zdravice. Oproštajne poruke. Zapisi o crkvama kojih više nema. Molitvama i pesmama, kojih više nema ni u kamenu. Čitavi vekovi. Običaji. Verovanja. Priče o narodnim vidarima i lekovima. Mape. Ilustracije. Fotografije. Dijagrami. Popisi. Sećanja. Moda davnog vremena (nošnje i frizure). Kolevke i ognjišta. U delovima monografije su imenovane srpske familije čiji su koreni više vekova duboki a kojih više nema na vekovnim ognjištima. Ali, ostala su dokumenta kako smo nekad čuvali svoje, iskonsko, braneći sebe od drugih. I druge od sebe. Sve je jednako važno, nasušno važno, u ovoj monografiji. Prosto da poželiš da je, od korice do korice, preneseš. Zato smo se opredelili da putujemo kroz monografiju. Da, gde je moguće, povežemo vreme: nekad i sad. Ovo je godina kada se obeležava vek od golgote srpskog naroda i vojske preko Albanije. Tako u monografiji, uz pomoć prof. dr Dragane Radojičić nalazimo, između ostalog, zapis Branislava Nušića, hroničara stradanja i slave Srba u Velikom ratu, o malenoj varošici Dulje, "mahalskog tipa", u kojoj je "prva srpska porodica, Mirić, doseljena pre tri veka u jednu od tri mahale". Nušić je ostavio zapis da je u jednom hanu mahale, na putu povlačenja preko Albanije, prenoćio kralj Petar sa svojim štabom. O Dulju, koji su zaobilazili i Srbi u poslednjem ratu, Nušić još beleži: "Ovo je opasno mesto od koga svi putnici prezaju". Ubrzo će Prizren. - Naš zlatni Prizren - kaže Dragana Radojičić. Njeni saradnici će uskoro zapise prikupljene o vremenu, životu i običajima iz ovog carske, Dušanove prestonice, preneti u elektronsku verziju. Da sve bude dostupno ovovremenim, kao i budućim istraživačima. Sve što je pristizalo "sa terena", pristizalo je, ponajviše, rukom ispisano. Zabeleženo starim foto-aparatima. U monografiji smo se najduže zadržali kod Bogorodice Ljeviške, u Prizrenu. Stotine pomena: Rabu božijem Stanimiru... Vladislavu... Nikoli... Anđeliji... Mihajlu. Čitamo pomene monasima, jeromonasima, prezviterima. Pa, vladalački pomenici arhiepiskopima, episkopima. Mnoštvo popisa i ispisa. Belega. Vraćamo se u Mitrovicu, Prištinu, Lipljan, Novo Brdo. Putujemo vardarsko-kosovskom prugom, godina 1873. Vide se crkve: Jovanova, Lazarova, Ignjatijeva. Vide se kuće srpskih familija: Lazarevići, Ignjatijevići, Igići... Odjekuje zvono kud god da se okreneš. Zvona i kolevke. U Ulpijani (današnji Lipljan) vizantijska crkva starija od Gračanice. U Mitrovici, govore da je najlepši grad. Vri na panađuru. Stižu trgovci iz Jedrena, svila iz Alepa, ratluk iz Soluna. U Podujevu - stare varoške kuće, pevaju se "lazarice", kite svatovi, mlade bacaju sita. A u Gnjilanu "igraju vedro i lako kolo". U Sirinićkoj Župi zastajemo kod čuvenih porodica Živković i Ljubenović. Idemo, potom, u manastir Devič. Ovde se pod starom lipom leči "svaka bolest i tela i duše". Brojimo, usput, srpske kuće Dragojevića. Mirišu božićne česnice. Iskre varnice badnjaka. Izlazimo iz monografije, posle dugog, dugog putovanja. Pitamo prof. dr Draganu Radojičić jesu li ona i njeni saradnici imali instinkt da će Kosovo i Metohija biti sve dalji i nedostupniji srpskom narodu, da sve što je prikupljeno konačno bude dostupno generacijama koje dolaze. Kazala je: - Da... kao da smo imali taj predosećaj. Ali, ako je za utehu, još ima mladih ljudi koji imaju želju i volju da, uprkos nepovoljnim okolnostima za istraživanje, odu na Kosovo i Metohiju. Odlaze, i danas, u timovima. Ostanu nekoliko dana. I, ponovo stigne dragoceni materijal. Za one koji će njih i mene naslediti. ŽIVA SLIKA ŽIVOTA KRAJEM 1947. godine Etnografski institut Srpske akademije nauka dobio je i folklornog etnografskog slikara Olgu Benson. Ova monografija vizuelno je obogaćena upravo likovnom građom Bensonove, čije stvaralaštvo nije samo promocija precizne umetničke virtuoznosti, već prilika da se na što vidljiviji način predstavi živa slika narodnog života na Kosovu i Metohiji. SEĆANjA I ISTRAŽIVANjA ETNOGRAFSKI institut, kao centralna naučna ustanova od nacionalnog značaja ima naučnu i etičku obavezu da od zaborava sačuva ne samo sećanje na istoriju i kulturu Kosova i Metohije, već i naučna istraživanja ove teme. Posebno ona koja su nastajala u periodu pre nego što su aktuelna politička zbivanja bacila svoju dugu senku, zatamnjujući često i naučnu objektivnost i ljudsku pravičnost - kaže prof. dr Dragana Radojičić.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
