Izvor: KMnovine.com, 05.Avg.2017, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grob i crkva Miloša Obilića
Znate gde su stari dubrovački izvori, ali i veliki osmanlijski putopisac Evlija Čelebija (25. mart 1611. Istanbul – 1682. Egipat) i Nikola Bošković, otac Ruđera Boškovića zapisali da je sahranjen Miloš Obilić?
Piše: Danijela Dorado
Mesto koje gorenavedeni ljudi pominju zove se Kisela Banja i nalazi se u Labu, na >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Kosovu.
Mi to mesto nikad nismo obeležili niti posećivali, niti se poklonili senima.
A ono što je on uradio, je otprilike isto kao da je neko ubio Hitlera kad je krenuo marta ’41. na nas… ili ’39. na Evropu (Poljsku).
U delu ,,Povjest Dubrovačke Republike„ , Engel – Stojanović (1903, Dubrovnik) u delu koji opisuje pravce kojima se odvijala trgovina Dubrovčana, govori se o selu Kisela Banja u Labu, koje Albanci deformisano izgovaraju kao Kislobaj, kao o mestu u kome je sahranjen junak Miloš Obilić.
Ostalo je zapisano da je u tom mestu pre Drugog sv. rata (1935.) otkrivena crkva 11m dužine i 6m širine, i po svemu sudeći se na ovu crkvu odnose reči čuvenog osmanlijskog putopisca Evlije Čelebije, da je ,,preko, u planini, manastir posvećen Milošu“ da su ga Srbi podigli ,,u spomen imena prokletog Miloša“. Naravno da je čuvenom osmanlijskom putopiscu Miloš bio ‘proklet“, jer im je proburazio cara.
Čelebija je Kosovom i Labom prolazio 1660. u društvu Melek Ahmed – paše; ostalo je zabeleženo da je Melek paša, uvidevši kako je Muratovo turbe bez čuvara i u zapuštenom stanju počeo da se ljuti, pa mu Evlija Čelebija govori:
,,Gospodaru moj, u planini tamo preko Srbi su podigli jedan manastir posvećen spomenu imena prokletog Miloša koji je ovog sultana ubio. U manastiru ima kandila od dragog kamenja i raznovrsnih kadionica punih sirove miomirisne ambre. Manastirski kaluđeri dan i noć služe dolazeće i odlazeće goste, budući da su manastirske zadužbine i prostrane i bogate, ali grob našeg pobedonosnog cara niti ima zadužbine niti trubedara (čuvara groba).“
(Paša tada odvaja dve kese groša ‘vilajetskim ljudima a okolna raja pozvana je da očisti turbe, što je i učinjeno, pa je turbe postalo spomenik i mesto hodočašća muslimana.)
Mesto u kome je otkrivena crkva je od 19. veka naseljeno Arbanasima, i oni su njegov naziv preveli u Kisha Miloshit (u prevodu Miloševa crkva) , jer su i oni znali da je tu sahranjen Obilić.
Kod Atanasija Uroševića, našeg antropogeografa, geografa i etnologa, u kapitalnom delu Toponimi Kosova, str. 61, kaže da je
…,,Kisha Miloshit (u prevodu sa albanskog Miloševa crkva) je mesto u danas albanskom mestu Kiseloj Banji (Lab). U 17 i 18. veku se verovalo da je tu sahranjen Miloš Obilić.„
Urošević navodi zapis Nikole Boškovića, oca Ruđera Boškovića, u kome pominje crkvu u kojoj je grob Milošev, pa kaže da je:
,,Novopazarski i docniji dubrovački trgovac Nikola Bošković, otac naučenjaka Ruđera Boškovića, po sećanju je početkom 18. v napisao memoarske uspomene na staru Rašku, gde o Muratovom turbetu kaže da se nalazi ,,severno od Prištine, usred Kosova, kao bašta ozidan prostor, usred koga je kube i pod njim grob sultana koje ubi Miloš Kobilović, i dalje govori o crkvi u kojoj je grob Milošev.“
Muratovo turbe, grob Hafis Mehmed paše.
Crkva u kojoj je, po predanju, sahranjem Miloš Obilić pominje se i u opisu puta dubrovačkog poslanika Ivana Kaboge u Carigrad 1792. Tu stoji da su…
,, prešavši Lab, videli s leve strane ‘tri milje daleko crkvu, u kojoj je sahranjen Miloš Kobilić„
Dalje pominje Muratovo turbe koji su posetili, itd.
U izvorima se pominju i drugi putopisci koji su ostavili svedočanstvo o Miloševom grobu i crkvi, kao što je Francuz Ami Bue ( A. Boué, La Turquie d’Europe, Paris 1840.)
Za one radoznalog duha koji bi želeli da saznaju nešto više – pokušajte da nađete nešto od knjiga koje ću ovde navesti:
Atanasije Urošević: ,,Toponimi Kosova“, Beograd 1972. Evlija Čelebija, ,,Putopis,“ Veselin Masleša, Sarajevo 1973.
Gliša Elezović: ,,Još nešto iz prošlosti Muratova groba na Kosovu,“ Skoplje, 1934.
B. Truhelka B. : ,,Starovlaška sećanja Nikole Boškovića“, Misao, Beograd 1930.
Gliša Elezović: ,,Turski spomenici“, SANU, 1952.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
