Izvor: Vesti-online.com, 24.Maj.2017, 06:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva veka srpskih tajkuna (15): Izračunajte krv, pa da je platimo!

U Beogradu posle Velikog rata, radikal i srpski obaveštajac Puniša Račić postao je jedna od glavnih ličnosti za tajne političke veze. Ratom opustošena Srbija je i po stvaranju Kraljevine SHS bila plodno tle za korupciju.

Najgore je bilo na Kosovu i Metohiji, koje je još bilo puno albanskih razbojničkih bandi, kačaka, a nezadovoljstvo povratkom srpskih vlasti tinjalo je i među albanskim stanovništvom.

Za činovnike su se na Kosovu i Metohiji iz Beograda uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << upućivali najgori službenici, mahom po kazni. Ali, oni su se odlično snalazili među stanovništvom kome je podmićivanje tokom vekova turske vlasti postalo način života.

Dok 1925. nije prvi put izabran za poslanika radikala, Puniša Račić je živeo u Skoplju. Tu se oženio i dobio ćerku i sina. Ponovo je postao poslanik 1927, a već naredne godine Skupština je postala poprište uvreda, pretnji, psovki između pozicije i opozicije. Stjepan Radić, predsednik opozicione Hrvatske seljačke stranke pretio je otcepljenjem Hrvatske zbog srpskog hegemonizma.

Vrhunac sukoba je nastao pošto je Radić na sednici, 20. juna 1928, optužio poslanike vladajuće većine da dolaze u parlament samo radi glasanja, a ostalo vreme provode "samo u rakijašnicama", i sa klupe im doviknuo: "Hajde, stoko, čas gore, čas dole!"

Sukob na sednici se proširio tokom nastupa radikalskog poslanika Tome Popovića, koji je verbalno napao Stjepana Radića i uprkos opomeni predsednika skupštine zapretio da će "Ako se vaš vođa, ako Stjepan Radić, koji bruka hrvatski narod, i dalje produži sa vređanjem, da će njegova glava pasti. Ja vam gospodo to kažem i od toga ne bežim! Ja vam to jamčim!" Popovića je za govornicom zamenio Puniša Račić.

Kada je 1917. godine otvoren Solunski proces protiv Crne ruke i njenog vođe pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa za navodni pokušaj ubistva regenta Aleksandra Karađorđevića, na sudu se našao i Puniša Račić, ali kao svedok optužbe. U procesu je izjavio da se uvukao u redove crnorukaca kako bi ih odao policijskim vlastima. Time je pomogao da se Apis i još neki njegovi saradnici osude na smrt.

On je pozdravio držanje poslanika Popovića i sam zapretio "Gospodo, kao Srbin i narodni poslanik prema svojoj naciji i otadžbini otvoreno kažem, da ću upotrebiti i drugo oružje, koje treba da zaštiti interese srpstva".

8. Kaljav obraz Pašićevog sina

9. Ratne obveznice kupovali za češljiće

10. Kraljevi tekstila ortaci s ministrom

11. Srpska stoka hrvatskom tajkunu

12. Čuvenog oca oterao u smrt

13. Genije bez zrna morala

14. Oglodali kosti Nemanjića

Pošto je poslanik Svetozar Pribićević rekao "Hoćete da se u Londonu čuje da se ovde preti oružjem!" Račić je nastavio: "Ima nekoliko godina, otkad je trebalo da se naša država konsolidira, kad je trebalo naš narod da iskoristi, što je stekao u ratu svojim junaštvima i vernošću prema saveznicima. Sve dotle je jedan deo naroda upotrebljavao, što je najgore, klevete da ometa uređenje, i izdavao interese našeg naroda i ove naše države."

Na optužbu o izdaji došlo je do velikog uzbuđenja u redovima Seljačke i Samostalne demokratske stranke. Poslanik HSS Ivan Pernar prišao je Račiću koji je silazio sa govornice i, prema jednoj verziji, doviknuo mu: "Opljačkao si begove!"

Račić je prvo pozvao predsedavajućeg Ninka Perića da kazni Pernara, i vratio se na govornicu, gde je uzviknuo: "Ako ga ne kaznite, ja ću da ga kaznim. Ja ću se lično obračunati sa njime.

Ko god bude pokušao da se stavi između mene i Pernara, poginuće!" Predsednik skupštine je u tom trenutku iz nerazjašnjenih razloga napustio dvoranu.

Prema podacima iz tajnih arhiva Udbe u Beogradu, koji su otvoreni pre nekoliko godina, Puniša Račić je sa govornice pomenuo srpsku krv koja se za Kraljevinu prolivala, a kada je Hrvat Ivan Pernar zlobno je dobacio: "Izračunajte koliko ste litara krvi prolili pa da je platimo!", Račić je potegao pištolj...

Ostalo je poznato. Pucnji 20. juna 1928. su zajedno sa dvojicom hrvatskih poslanika i Stjepanom Radićem, koji je umro kasnije od posledica ranjavanja, sahranili ideju jugoslovenstva. Istoričari, mahom hrvatski, tvrdili su da je Puniša Račić pucao po nalogu kralja Aleksandra, kako bi mu dao povod da raspusti Skupštinu i zavede diktaturu.

O korupciji među srpskim vlastima na Kosovu su svedočili upravo poražavajući izveštaji Puniše Račića. Njega je 1921. lično Pašić poslao na jug da izvidi stvar. Račić je izveštavao da su korumpirani kosovski službenici međusobno toliko "složni i organizovani, te ih je nemoguće suzbiti". Vlast su zloupotrebljavali svi, od predsednika opština i načelnika srezova do žandarma, poreznika, policijskih i sudskih pisara, pa i čuvara šuma. Na vrhu koruptivne piramide bili su predsednici opština i načelnici okruga i srezova. Primali su mito za puštanje zatvorenika na slobodu, trgovali robom koju je država slala za pomoć građanima, izdavali uredbe koje su, već prema visini mita i ličnoj potrebi privilegovale ili kažnjavale pojedina lica, cela sela i oblasti.

Puniša Račić je sa Kosova pisao i da "opštinske delovođe pljačkaju narod na razne načine": Pri mobilisanju regruta, naplati poreza, određivanju javnih radova, izdavanju dokumenata, uverenja, objava, pasoša... Delovođe su iznuđivale novac od bogataša, a ko bi im se usprotivio bio bi prijavljen vojnim vlastima da sarađuje sa kačacima! Kazna za takav prestup bili su zatvor i spaljivanje kuće.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...