Bauk patriotizma  

Za mene je nacionalni interes Srbije da stotine hiljada danas nezaposlenih građana žive od sopstvenog rada, da od svoje plate mogu da nahrane porodicu

Bauk patriotizma nadvio se nad Srbijom, onog patriotizma koji preti da još jednom zaustavi njen razvoj, udalji je od sveta i još dublje je ukopa u siromaštvo i bedu.

Taj patriotizam se popunjava jednostavnim sadržajem: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosovo je kolevka i srce Srbije, ćirilica, pravoslavlje ili rečeno rečnikom rodoljubive politike – očuvanje teritorijalnog integriteta, Ustav i Rezolucija 1244. U praktičnoj nemogućnosti da u „realnom životu” ovu definiciju popune konkretnim sadržajem rodoljupci upravo pišu novu deklaraciju o Kosovu i teško onima, izdajicama i evropejcima, koji ne prihvate dokument koji će, siguran sam, zvečati svojom opštošću i prazninom.

Za mene je nacionalni interes Srbije da stotine hiljada danas nezaposlenih građanažive od sopstvenog rada, zaposleni bilo u sopstvenom, privatnom bilo udržavnom preduzeću, da od svoje plate mogu da nahrane porodicu i deci obezbede sve što im je potrebno za školu i normalan život, da slobodno misle i govore i da se,pritom,osećaju zaštićeno. Nacionalni interes je da mladi ne beže iz Srbije u potrazi za poslom i kvalitetnim obrazovanjem, da mladi, kad im je vreme, osnivaju porodice, dobijaju decu, i podižu ih u relativno pristojnim stambenim i ekonomskim uslovima. Nacionalni interes je da živimo u dobrim odnosima sa susedima, u Evropskoj uniji, i pre svega, da razumemo vreme u kojemživimo, tj. da naučimo da se brzo menjamo i prilagođavamo novim tehnologijama i novim globalnim odnosima i prioritetima.

Sve drugo smatram licemerjem iza kojegse kriju lični ili grupni interesi onih koji sprečavaju Srbiju da postane moderna, za život poželjna država.

Evo, za primer. Još od devedesetih smo znali, bar neki od nas, da je Veran Matić patriota samom činjenicom da se aktivno borio protiv tadašnjeg sistema, protiv rata, izolacije, samouništenja Srbije. Veran je u novim okolnostima svoj patriotizam prilagodio praktičnim izazovima današnjeg trenutka. Fondacija koju vodi bavi se zaštitom žena od nasilja, prevencijom raka dojke, hranom za enklave tj. snabdevanjem narodnih kuhinja u kojima se hrane zaboravljeni Srbi u južnom, od zvanične srpske politike zaboravljenom delu Kosova. Osim toga bavi se inkubatorima kako bi se smanjilasmrtnost beba, i na taj, vrlo praktičan način, doprineo je popravljanju demografske slike Srbije. Za mene, to je patriotizam naspram državnog i crkvenog lelekanja o svim ovim pitanjima. Njegovo aktivno delovanje za boljitak društva i države u kojoj živiš je primer na koji se, nažalost, malo ko ugleda.

U ovom trenutku čuje se samo preteći žamor koji dokazuje da je svest o dubini krize jasna svima. Više ne postoje prva i druga Srbija, postoji samo nezadovoljna Srbija, zbunjena Srbija, obeznađena Srbija – žuč prosipaju svi, svi ljuti na one koji nemaju viziju, na one koji nemaju hrabrost, ljuti uvek na druge, nikad na sebe same. Čak i kada se pojave nove, hrabre ideje, kada ljudi postave prave dijagnoze za situaciju u Srbiji, kada žele da nešto preokrenu i usmere nas ka razvoju, dobre ideje se personalizuju i odbacuju jer ih je predložio Pera, a odbacili bi ih i da su potekle od Mike, Laze, ili bilo koga četvrtog. Iza ovog odlučnog odbijanja svegakriju se podaništvo, strah i oportunizam koji ishoduju ne retoričkim, već praktičnim pitanjima koja oni koji ne učestvuju ni u čemu zapravo nemaju pravo da pitaju: Za koga glasati na sledećim izborima? Da li je moguće da u Srbiji, osim onih koji se trenutno nalaze na političkoj sceni, ne postoje kvalifikovani pojedinci koji bi bili u stanju da drugačijim pristupom politici baziranoj na drugačijem definisanju nacionalnog interesa sprovedu neophodne reforme i izvuku nas iz beznađa u koje smo zaglibljeni?

Danas je novembar, kampanje su u punom jeku,a izbori su najverovatnije tek u maju. Znači da je pred nama skoro sedam meseci predizbornih nadgornjavanja, a to opet znači da institucije države, na svim nivoima, neće raditi ništa osim što će se boriti za izborni rezultat partija koje ih vode. Dodamo li uz ovih sedam meseci još najmanje dva, ako ne i tri koliko će biti potrebno da se formira nova vlada jasno je da će u trenutku najdublje političke i ekonomske krize Srbija izgubiti skoro celu godinu.

Ali nama vreme nikad nije bilo važno. Nema se, može se...

Miljenko Dereta

objavljeno: 10.11.2011.

2 0

Komentari

Dodajte komentar