Izvor: Večernje novosti, 27.Avg.2013, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lazarevac: Prepolovili broj vojnika u spomen-kosturnici

U SPOMEN-kosturnici Kolubarske bitke, u kripti crkve u Lazarevcu, više od pola veka postoji dokaz kako se komunistička vlast odnosila prema srpskoj istoriji, naročito onoj iz perioda Prvog svetskog rata. Pred proslavu pola veka blistave pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, po naredbi tadašnjeg komunističkog funkcionera Jovana Veselinova, u mermeru uklesana brojka od 250.000 naših vojnika učesnika u Prvom svetskom ratu prepravljena je na 120.000. Prepravka je napravljena na brzinu pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se sada vide - obe brojke. Prema pisanom svedočenju penzionisanog protojereja-stavrofora Živorada Jakovljevića, starešine hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, 1964. godine spomen-kosturnicu Kolubarske bitke posetio je Jovan Veselinov. Kada je na zidu video podatak da je 250.000 srpskih vojnika bilo mobilisano, kratko je prokomentarisao: „Mnogo je to“. Bez trunke poštovanja prema njima, ističe prota Živorad, odokativnom metodom Veselinov je rekao: „Neka bude, na primer, 120.000“. Ubrzo potom angažovan je kamenorezac, koji je prva dva broja promenio. - Šta drugo reći, do srpska sramota - zapisao je prota Jakovljević. - Prekrajana nam je istorija, naročito posle Drugog svetskog rata. Kreirana od lojalnih sledbenika komunističke revolucije. Tako je načinjena istorijska nepravda, poput ove, zarad očuvanja bratstva i jedinstva među jugoslovenskim narodima. Odricali su se, tako, naših predaka, očeva, dedova, ignorisali njihove žrtve na kojima danas počiva Srbija. Plašim se da iz istorije ništa nismo naučili, pa smo dužni ponovo da je proživimo... U spomen-kosturnici u belom mermeru je isklesano: „Jedna od najvećih u ratnoj istoriji srpskog naroda Kolubarska bitka vođena je 30 dana na frontu dugom 150 kilometara protiv dvaput brojnijeg i nesravnjivo jače opremljenog zavojevača velike austrougarske carevine. Tada slobodna srpska zemlja bacila je u ovaj sudbonosni sudar sve svoje odbrambene snage - 250.000 boraca - u kojima su se nalazili skoro svi radni ljudi grada i sela, sva inteligencija i sav podmladak jednog naroda“. - Ispravićemo nepravdu, ubrzo će u spomen-kosturnici biti ponovo uklesan tačan broj srpskih vojnika koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu - kaže Miodrag Aleksić, predsednik Saveza potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine u Lazarevcu. - Brojkom od 120.000 mobilisanih srpskih vojnika očigledno su hteli da umanje učešće naše otadžbine u Prvom svetskom ratu. Pred samu Kolubarsku bitku, moral u srpskoj vojsci bio je nizak, usled Prvog i Drugog balkanskog rata, bojeva na Ceru i Drini. Zato, vrhovna komanda mobilisala je srednjoškolce, u istoriji čuvene kao 1.300 kaplara. Najviše ih je bilo iz čačanske gimnazije. Za te mladiće, vojvoda Mišić rekao je da su vratili moral srpskoj vojsci, doprineli pobedi u Kolubarskoj bici, u kojoj je njih 400 izginulo i danas počivaju u spomen-kosturnici u Lazarevcu. - Kolubarska bitka počela je 16. novembra 1914. godine, trajala je mesec dana - zapisao je prota Jakovljević, koji je dugo bio i kustos u spomen-kosturnici. - Jedno od glavnih vojišta bitke na Kolubari bilo je Vrače brdo kod Lajkovca, koje je i po petnaestak puta u toku dana bilo čas u rukama srpske, čas austrougarske vojske. Na tom brdu poginulo je 20.000 srpskih i 30.000 vojnika austrugarske carevine. Svi su sahranjeni u spomen-kosturnici crkve u Lazarevcu, po čemu je srpski narod jedinstven u svetu. Neprijatelje koji su naneli toliko zla sahranili smo u kripti jednog od najlepših hramova. DIMITRIJE TUCOVIĆ U BORBI za Vrače brdo poginuo je i Dimitrije Tucović - veli prota Jakovljević. - Prvo je bio sahranjen pod jednim hrastom, na samom bojištu, te potom prenet na groblje u selu Šušnjar, a odatle u spomen-kosturnicu u Lazarevcu. Draža Marković, komunistički funkcioner, naredio je da posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića budu preneti u Beograd, na Slaviju.
Pogledaj vesti o: Kolubara

Nastavak na Večernje novosti...