Izvor: Blic, 13.Avg.2017, 09:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tanasković: Zahtev Kosova bio bi za Unesko 'vruća' tema

Ambasador Srbije pri Unesko, Darko Tanasković, rekao je da bi eventualna obnova inicijative Prištine za članstvo u Unesko bila otvaranje još jedne "vruće" teme za tu agenciju UN, dodajući da Srbija od 2015. godine nije prestajala da dokazuje zašto bi taj prijem bio sporan.

"Trenutno nemamo nikakvih saznanja o konkretnim pripremama za pokretanje inicijtive Prištine da će Kosovo obnoviti zahtev za prijem u Unesko", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekao je Tanasković u intervjuu za "Novosti".

Kako objašnjava, vremena za podnošenje zahteva formalno još ima, ali objektivno sve manje pogotovo ako se uzme u obzir da bi ono u slučaju Kosova moralo podrazumevati kampanju, kao i prevazilaženje niza proceduralnih prepreka.

Kosovo se, dodao je, i ne može obratiti Unesku neposredno sa zahtevom za prijem, već posredstvom neke druge države.

Tanasković naglašava da mu je za prijem kao nečlanica UN, potrebna dvotrećinska većina glasova na Generalnoj konferenciji Uneska.

"Sve to, zajedno sa preovlađujućim neraspoloženjem u Unesku prema otvaranju još jedne 'vruće' teme u situaciji u kojoj se organizacija suočava sa velikim problemima, a predstoji i izbor novog generalnog direktora, dok je svet u previranju i prestrojavanju, a Prištinu potresa ozbiljna politička kriza, sve pomenuto i ponešto nepomenuto, ne ide naruku podnosiocima zahteve za prijem 'Kosova' u Unesko", kaže on.

Tanasković kaže da logično proizilazi pretpostavka da izgledi Srbije da spreči pokušaj učlanjenja Kosova u Unesko svakako ne bi bili manji nego 2015. godine.

"Naprotiv, hipotetički posmatrano, ishod bi verovatno i ovoga puta bio neizvestan, a rezultat izjašnjavanja država članica Uneska iskazao bi se srazmerno tesnim skorom", kaže on.

Prema rečima Tanaskovića, Srbija od 2015. godine nije prestajala da u međunarodnoj zajednici istrajno i argumentovano objašnjava i dokazuje zašto bi prijem Kosova u Unesko pored toga što je načelno pravno sporan, značio izneveravanje temeljnih vrednosti na kojima počiva sama ideja Uneska.

"Sigurno je da nemamo razloga za pesimizam, ali ni za preterani optimizam bez realnog pokrića", rekao je on.

Tanasković dodaje i da je stekao čvrst utisak da u Unesku postoji veće razumevanje za nezavidan status naše kulturne i duhovne baštine na KiM, nego do pre još samo nekoliko godina.

Rad komisije o Stepincu koristan i uspešan

Tanasković koji je i član Mešovite komisije o kardinalu Stepincu smatra da je rad te komisije bio višestruko koristan i uspešan i veruje da će to budući razvoj događaja potvrditi.

"Za razliku od nekih tendencioznih i senzacionalističkih, a neznalačkih i na činjenicama neutemeljenih poziva na uzbunu zbog navodne izdaje srpskih i pravoslavnih interesa.... smatram da je rad Mešovite pravoslavno-katoličke komisije o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca bio višestruko koristan i u suštinu uspešan, naravno u granicama u kojima je to mogao biti. Budući razvoj događaja će ovo, verujem potvrditi", rekao je Tanasković za "Večernje novosti" odgovarajući na pitanje šta se može očekivati od rada komisije i polemike koja je usledila.

Mešovita komisija, koja je razmatrala lik i delo hrvatskog biskupa Alojzija Stepinca, uoči, za vreme i nakon Drugog svetskog rata, formirana je na inicijativu pape Franje, a crkveni velikodostojnici i eksperti posle jednogodišnjeg rada nisu došli do saglasnosti o tom pitanju.

Kada je reč o proglašenju Stepinca svecem, posle jednogodišnjeg rada Komisije "lopta" je ponovo u dvorištu Vatikana, odnosno u rukama pape Franje, koji je za to jedini nadležan.

Na poslednjem sastanku Mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije 12. i 13. juna u Rimu konstatovano je da stavovi dveju strana o toj temi, ostaju suprotstavljeni, uz saglasnost o mogućosti buduće saradnje u pogledu zajedničkog rada.

"Proučavanje života kardinala Stepinca pokazalo je da su sve crkve bile izložene okrutnim progonima i imale svoje mučenike i ispovednike vere. U tom smislu, članovi Komisije su se saglasili oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada, kako bi podelili sećanje na mučenike i ispovednike vere obeju crkava", navedeno je tada u zajedničkom saopštenju.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Blic...