Izvor: juGmedia, 25.Apr.2015, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POČETAK KRAJA
Jučerašnji događaji u lokalnom parlamentu pričinili su mi dvostruko zadovoljstvo. Prvo je silazak sa mesta predsednika lokalne skupštine gospodina (druga) Živojina Stefanovića, a drugo, još veće, je postavljanje na ovo upražnjeno mesto Dušana Cvetkovića Lešnjaka.
Na prvi pogled paradoksalno, ali samo na prvi pogled; zato polako, ne trčite pred rudu; “sve će se razjasni”, naravno ako imate u vidu političko – istorijsku dijalektiku, želju i strpljenje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << Prvo zadovoljstvo je zbog definitivnog odlaska Žike Stefanovića iz redova socijalista, što se do skoro nije moglo zamisliti, jer veća je bila mogućnost da se kamila provuče kroz iglene uši nego da Ž.S. ne bude u SPS.
Njegovim odlaskom iz redova leskovačkih socijalista udaren je poslednji, onaj drugarsko-bratski tj. zavetno – završni, esker u posmrtni kovčeg SPS u Leskovcu koji Već Leži na odru, a na čijem čelu se sada nalaze: “glavati” Đurović,“glibavi” Nestorivić, “gletavo – tunjavi” Lešnjak.
Nemoj da neko sumnja u izrečene karakteristike vezane za rukovodeći kadar SPS u Le! Valjda dugogodišnji šef zna ko je kakav?! Podrobno i dugo ih je proučavao; nema tu nikakve greške. Ako je ovo definitivan, bez ikakve sumnje, kraj SPS u Leskovcu, onda je ovo početak kraja, ma kako optimistički zvučalo, i celoj SPS u Srbiji; sa “punjenjim ratlukom” Dačićem, “kočijašem” Antićem,”mangupom” Ružićem, svim tim opskurnim likovima na čelu stranke; sve, sve je tačno viče onaj ispod lipe, a on valjda najbolje zna!
Nema više: “I posle Žike – Žika”, malo morgen drugovi socijalisti. Bilo pa prošlo “Vaše”! Odoste, bez Žike, na đubrište istorije, poznatije kao – “Željkovac”. Nema vam spasa, od sada, a i u buduće ste u nadležnosti mog drugara Belog; ako ćete pravo, tu vam je i mesto. S merak će vas Beli dočeka. Verujte mi na reč!
Drugo, još veće, zadovoljstvo je postavljenje, na mesto predsednika gradske skupštine Dušana Cvetkovića Lešnjaka.
Moje mišljenje o takvima je, kao što narod kaže: obraz mu pojela guzica. Ako je Lešnjak ikada i imao obraz. Leskovčani pak kažu: Đon obraz – štikla čelo! U taj leskovačko-socijalistički ostrakizam koji sprovodi SPS, kao boljševističko-staljinistička partija, koja koristi elemente fašističke terminologije; taj staljinizam u evropskim odorama, Lešnjak, majstor za vazelin, se uklapa kao Lego kockica. Dugo poznavajući Lešnjaka želim mu, od sveg srca, da SPS u Le. “opravi” kao što je, kao dugogodišnji partijski sekretar, “opravio” SK Srbije, Institut za razvoj fabrike lekova “Zdravlje” i fabriku “Nevena”. Samo neka nastavi sa dosadašnjim “poslovnim uspesima”. Imaće punu podršku demokratskog Leskovca. Tačka.
Želeo bih da Žiki Stefanoviću nešto poručim. Ne delim ja političke savete Ž.Stef. Nisam taj kalibar, a nisam ni Makijaveli, a on sv. Lorenco de Mediči pa da želim zadobiti milost vladalaca! Ma jok, more! Samo glasno razmišljam da bi me komšija čuo, i u svojoj dobroti, nešto od ovoga prihvatio. Samo nešto!
Dobro je što si se otarasio Ivice Dačića, tog Đavoljeg šegrta devedesetih, i njegovih štakora i kerbera; što si se otarasio SPS gde se vrši ezoterijski ritual pravljenja novog Staljina; Vučićevog režima koji dozirano koristi meki staljinizam; zilota, etike ležernog sadizma, ujeda podivljalih pudlica, šurovanjem sa leskovačkim političkim pudlicama koje puže i ližu tabane svakome ko ih može ponovo popeti na bilo kakvo brdašce nove vlasti i moći, bacajući iza sebe i u sebe zaborav o sopstvenoj krivici.
Međutim, nema potrebe veziveti se mržnjom za novo rukovodstvo SPS-a u Srb. i u Le. Jer, mržnja je veoma skup eliksir i treba je vrlo štedljivo trošiti, isključivo na one koji je zaslužuju, a ne na gnjide sa ćenevske talpe; stoga za SPS rezerviši isključivo prijezir. Sigurno primećuješ kako mnoge hvata nemir. Ne trudi se da razjašnjiš zašto. Postoji taj čaršijski, gospodski prezir prema ljudima koji olajavaju i stvarima koji nanose bol. Izbriši sve!
Ovi iz SPS će želeti da rade kao i Ti, ali neće moći; to su samo muve koje su se vrzmale oko Tebe. Oni ne znaju ono najprostije – kako udisati slobodu. Ovako napušteni sada žale sami sebe, jer se njihov mozak sastoji 99% od prošlog, od sećanja, a sećanje je teška stvar; plašeći se da se lišavanjem prošlog lišavaju razuma. Oni ne znaju da je Demokratija – elitističko osećanje. Ne znaju da se Demokratija ne deli, nju treba negovati. Pusti ih neka sami plivaju, udaviće se u svom neznanju, u svom poganluku i pasjanliku, u svojoj prostoti i samozaljubljenosti. Voda sve nosi, odneće i njih: pokriće ih kapa nevidimka i trava zaborava, a sve će to prekriti snegovi ruzmarin i šaš! Neće ostati ni sećanje na njih. Tako nam Bog pomogao. Amin.
Vjačeslav Nešić
.jpg)
