Izvor: JužneVesti.com, 27.Sep.2016, 08:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekarima Kliničkog centra nelegalno preko plate stotine hiljada

Ni pet godina nakon što je Zaštitnik građana utvrdio da su grupi lekara nelegalno isplaćivani astronomski bonusi na konto “dopunskog rada”, još se ne zna koliko je tačno tada potrošeno para, koje nikada nisu ni vraćene.

I po više od 1.000 evra mesečno preko plate su pojedini lekari niškog Kliničkog centra dobijali tokom 2010. i 2011. godine, jer su nelegalno kao “dopunski rad” prijavljivali neke intervencije koje bi pacijenti trebalo da dobiju regularno u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovako nešto bilo je moguće zahvaljujući ugovoru koji su Klinički centar u Nišu i niška filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje potpisali sredinom 2010. godine, na koji Ministarstvo zdravlja nije dalo potrebnu saglasnost.

Na ime tog ugovora, kako je još maja 2011. u svom izveštaju utvrdio Zaštitnik građana Saša Janković, sklapani su ugovori sa radiolozima, kardiolozima i drugim specijalistima, koji su nekoliko intervencija i pregleda evidentirali kao “dopunski rad” i sprovodili ih navodno van radnog vremena, pa to i dodatno naplaćivali.

Reč je, piše u Izveštaju, o snimanju magnetnom rezonancom i kardiološkim intervencijama koje su rađene nakon radnog vremena, navodno da bi se smanjile liste čekanja.

Iako to nije naplaćivano pacijentima, jeste Fondu zdravstva koji se, pak, “puni” novcem građana preko obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Tako su građani dodatno plaćali lekare za ono što bi ovi i inače trebalo da rade za platu koju dobijaju.

Skoro sve što je Klinički centar Niš nezakonito vodio kao dopunski rad i kao takav plaćao svojim zaposlenima iz javnog Fonda zdravstvenog osiguranja, morao je pacijentima da pruži kao osnovnu uslugu, za šta njeni zaposleni već primaju platu - naveo je Zaštitnik građana Saša Janković.

Zaštitnik građana je tada doneo preporuku da se nelegalni rad obustavi, da se kazne odgovorni u Kliničkom centru i u Fondu zdravstva, koji su sklopili sporni ugovor, ali i da se novac vrati.

Međutim, osim što je nakon još jedne opomene Zaštitnika nelegalni rad zvanično obustavljen, ništa drugo se nije desilo.

Novinari su pokušali da saznaju koliko tačno novca je nelegalno isplaćeno lekarima u periodu od 2010. do 2011. godine, ali iz Kliničkog centra nisu odgovorili na naš Zahtev da dostave spisak tih lekara sa isplaćenim sumama.

Iz Fonda zdravstva su rekli da je od juna 2010. do novembra 2011. godine Kliničkom isplaćeno oko 39 miliona dinara “za usluge revaskularizacije miokarda PTC-a (bez stenta), magnetne rezonance sa kontrastom i magnetne rezonance bez kontrasta, “sve kao usluge iznad obima utvrđenog planom rada Kliničkog centra za 2010. godinu”.

Taj iznos, kako su potvrdili, nije vraćen Fondu.

Sve plaćene usluge pružene su osiguranicima u periodu od 17.06.2010. do 31.12.2010. godine, dok za iste usluge pružene u 2011. godini, filijala Niš nije prihvatila fakturu iako je Klinički centar usluge pružao i fakturisao. Iznos osporenih faktura za usluge pružene u 2011. godini iznosi 8,7 miliona dinara - navodi se u odgovoru Republičkog fonda.

Pravdajući se Ombudsmanu, iz uprave Kliničkog centra su naveli da su od Ministarstva tražili saglasnost za sporni ugovor, ali pošto odgovor nisu dobili, zaključili su da ćutanje znači odobravanje. Tačnije, pozvali se na Zakon o upravnom postupku koji propisuje da “ako neki organ u roku od mesec dana ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija saglasnost, smatra se da je dao saglasnost... ”.

U usmenim konsultacijama sa Ministarstvom zdravlja dato je objašnjenje da se u cilju smanjenja listi čekanja otpočne sa pružanjem zdravstvenih usluga organizovanjem dopunskog rada - stoji u obrazloženju Kliničkog centra.

Iz Fonda su se, pak, branili time da su od Kliničkog centra zatražili da im dostave neophodnu saglasnost Ministarstva, ali priznali da su to uradili tek nakon što su sa njima već potpisali ugovor i time se obavezali da će im plaćati.

Na osnovu ovoga, ali i drugih informacija, Zaštitnik građana je zaključio da se dopunski rad u Kliničkom centru obavljao nezakonito i nepravilno, na štetu prava pacijenata i zaposlenih.

Klinički centar je juna 2011. godine obavestio da se prestalo sa dopunskim radom tamo gde nije dobijena saglasnost Ministarstva. Međutim, grupa lekara je ubrzo potom Zaštitnika obavestila da neki lekari i dalje primaju naknadu na to ime.

Nakon ponovne reakcije Ombudsmana, tadašnji v.d. direktora Borislav Kamenov izdao je naredbu da se dopunski rad obustavi, a u cilju postizanja potrebnog obima posla organizuje smenski rad. Tada se, bar zvanično, prestalo sa nelegalnim obavljanjem dopunskog rada u KC-u.

Još 14. marta su novinari poslali pitanja Ministarstvu zdravlja o ovom slučaju, međutim, i pored brojnih intervencija, poziva i molbi, odgovor do danas nije stigao.

Tako je javnost do objavljivanja ovog teksta ostala uskraćena za odgovor na pitanja da li je Ministarstvo i na koji način reagovalo na organizaciju nelegalnog dopunskog rada u Kliničkom, da li je bila poslata inspekcija u Klinički centar koja bi istražila ovaj slučaj i ako jeste - koji su njeni zaključci i šta je dalje urađeno.

Takođe, nisu želeli da odgovore ni na veoma važno pitanje da li je zbog dopunskog rada podneta neka prekršajna ili krivična prijava i ako jeste - protiv koga i dokle se stiglo sa tim postupcima, ali i koliko je zvanično i definitivno novca na ime nelegalnog dopunskog rada tokom 2010. i 2011. godine KC trebalo da vrati Fondu.

Ne zna se, stoga, da li je Ministarstvo zdravlja, u skladu sa preporukama Zaštitnika, donelo bilo kakvo rešenje, odluku, zaključak ili bilo kakav dokument o obustavi dopunskog rada u Kliničkom i povraćaju novca u budžet Fonda.

I Zaštitnik građana je, ubrzo nakon svoje kontrole saopštio da je neobično da Ministarstvo nije reagovalo na ove zloupotrebe.

Neobično je da Ministarstvo zdravlja, uprkos tome što ima zdravstvenu inspekciju nije imalo saznanja da se dopunski rad u Nišu i pojedinim drugim ustanovama obavlja bez zakonom propisane saglasnosti i da zbog toga nije podnosilo prekršajne prijave koje su zakonom predviđene za takve slučajeve. Direktori zdravstvenih ustanova, čak, tvrde da su u prethodnom periodu iz Ministarstva dobijali usmena uveravanja da ih niko neće kontrolisati i Zaštitnik građana ima sve razloge da im u tome veruje - naveo je Janković.

Taj “višak kapaciteta”, zdravstvene ustanove mogu da iskoriste da pruže dopunske usluge pacijentima koji traže više od onog što im garantuje obavezno zdravstveno osiguranje.

Međutim, prema izveštaju, u niškom Kliničkom centru se to nije poštovalo, već su se kao dopunski evidentirali i oni pregledi i intervencije koje pacijenti treba da dobiju u okviru svog redovnog zdravstvenog osiguranja.

Janković je rekao da “građani Srbije plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje i njihovo je osnovno, a ne dopunsko pravo, da budu lečeni brzo i kvalitetno”.

Ucena je pacijenata i zdravstvenog sistema ako u javnoj zdravstvenoj ustanovi lekarska usluga može da se dobije pravovremeno samo pod uslovom da se vodi i naplaćuje kao "dopunski" rad, iako je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem - naveo je Janković.

Kako je rekao, ako su kapaciteti Centra nedovoljni da u redovnom radnom vremenu pruže pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, tada je novac trebalo trošiti na kupovinu novih uređaja i zapošljavanje novih medicinskih stručnjaka, a ne na dopunske isplate nekolicini zaposlenih.

Pacijenti se nisu osećali direktno oštećenim jer dopunski rad nije naplaćivan od njih, već je za plaćanje dopunskog rada Klinički potpisao ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, iako takav ugovor nije smeo biti zaključen za dopunski rad koji se odvija bez saglasnosti Ministarstva. Ugovor je ipak potpisan i javni zdravstveni fond, koji pune svi poreski obveznici, je tako pražnjen, zbog čega je Zaštitnik građana, izmađu ostalog, tražio i da se novac vrati u Fond - stoji u saopštenju Ombudsmana.

Kako je naveo Janković, u suprotnom bi sudije mogle da "dopunski" rešavaju nagomilane sporove i za sebe uzimaju dopunske takse, nastavnici da od roditelja naplaćuju držanje dopunskih časova u školi, saobraćajci da "dopunski" naplaćuju kazne i pola novca ostavljaju sebi, a Zaštitnik građana da dopunski, prekoredno, rešava nagomilane pritužbe građana na kršenje njihovih prava i to naplaćuje.

Naravno, kaže on, "to nije ni dopušteno, ni moralno".

Nastavak na JužneVesti.com...