Izvor: KMnovine.com, 30.Jan.2015, 06:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerikanci traže hapšenje Kisindžera i suđenje u Hagu zbog ratnih zločina

   
Kisindžer ratni zločinac Olbrajtova neizdefinisana?    
Kisindžera bi na sud za ratne zločine iz prošlog veka a vinovnike nedavnih agresija "ovaj put ne"? Pravda i mir su na Zapadu ipak ekonomska oblast pre svega...

Američki republikanski senator i predsednik Odbora za oružane snage pri američkom Senatu, Džon Mekejn nedavno je imao napad glavobolje kada su demonstranti upali u salu uzvikujući bez prekida "Uhapsite >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Henrija Kisindžera zbog ratnih zločina". Ovako izveštavaju svetski i srpski mediji uglavnom se obazirući na činjenicu da su demostranti nazvani ružnim imenima. Aktiviste navode kao pripadnike "anti-ratne organizacije" i ne pitajući se kako je moguće da su na Kapitol Hil ljudi ušli sa velikim parolama, policijskim lisicama (pored detektora za metal) i farbom za ruke?

"Kodpink" demonstranti, organizacija protiv globalne militarizacije, Američkih ratnih i okupacionih akcija širom sveta i koji traže da se sredstva koja se ulažu u rat preusmere u zdravstvo i obrazovanje, što za sebe tvrde da su, ustali su u trenutku kada je 91-godišnji Henri Kisindžer ušao u prostoriju sa namerom da se obrati učesnicima skupa. Sa raširenim natpisima, transparentima, a neki i njih i podignutim dlanovima obojenim u crveno kao i policijskim lisicama koje su visile sa njih, vikali su sa zahtevom da Kisindžer bude uhapšen.

Džon Mekejn, poznat kao "jastreb među senatorima", odgovoran za mnoge slučajeve američke vojne agresije izjavio je da nikada nije video "nešto tako sramotno i skandalozno i vredno prezira kao demonstracije koje su se upravo odigrale".


   
Reagujući na izjavu Mekejna i Kodpink je odgovorio: "Nismo ni mi. Procesuirati ratne zločince i zaustaviti američku kulturu nekažnjenosti odmah!" napisali su na ovoj fotomontaži koja prikazuje scene sa protesta kao i jedno od najtežih američkih ratnih nedela - polivanje civila napalmom u Vijetnamu.    

 Mekejn je, inače, jednom prilikom opravdao i bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki pred kraj Drugog svetskog rata.

Revoltirani i isprovocirani ovom izjave demonstranti su nastavili sa protestom na šta je Mekejn rekao da "umuknu ili ću vas uhapsiti".

"Izlazite napolje, najniža vrsto" oštro je zapretio Mekejn  anti-ratnim aktivistima.




Njihov protest je izazvao veliko interesovanje u svetu a i u samoj sali je bilo dosta onih koji su ih pozdravili aplauzom ili čak ustali. Cinično i podrugljivo, nakon drugog protesta pola sata kasnije, kada su dve žene čitale razloge i zločine za hapšenje pa ih je policija izvela vani, ustali su i učesnici skupa na Kapitol Hilu te aplaudirali zajedno sa ostalima.

"Kodpink se zaista ponosi svojom akcijom u Senatu danas kada smo progovorili u ime ljudi Indokine, Kine, istočnog Timora i svih miroljubivih ljudi širom sveta" izjavila je jedna od osnivača ove organizacije Medea Bendžamin na zvaničnoj elektronskoj strani te organizacije. "Henri Kisindžer je odgovoran za smrt miliona ljudi. On je ubica, lažov, lopov i razbojnik i trebalo bi da mu se sudi u Hagu".


Ali Mekreken, takođe aktivistkinja ove organizacije, izjavila je da je odlučila da učestvuje u akciji jer "Henri Kisindžer i Medlin Olbrajt jedino utvrđuju američko vođstvo u svetu na izopačen način i pustoše druge zemlje ubijajući nebrojeno mnogo nedužnih civila". Ona je dodala da aktivisti žele da smene ratne zločince i da na vlast dođu novi ljudi koji će probleme u svetu rešavati "diplomatijom i saosećanjem - dvema stvarima o kojima Kisindžer baš ništa ne zna".

Karakteristično za ovu organizaciju jeste to što je ona srodna udruženju "Žene u crnom", pripadaju istoj mreži organizacija a simboli su im takođe identični simbolima terorističkog pokreta "Otpor". Žene koje vode Kodpink su učestvovale u revolucijama u Egiptu i Ukrajini a u čijoj organizaciji je učestvovala prva postava "Otpora". Takođe Mekejn je u jednom trenutku i lično viđen na Euromajdanu u Kijevu, tokom nasilnih protesta koji su opet organizovani na isti način i sa istim uputstvima kao i ranije revolucije "Otpora" a za račun meričkih političkih, ekonomskih i vojnih struktura.

Pomalo je iznenađujuće i to da se aktivisti bunili isključivo protiv Kisindžera ali ne i protiv Olbrajtove, Mekejna ili opšteg američkog sistema i spoljne politike (u ovom slučaju).

Što se samog Kisindžera tiče kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji on je u američkim medijima kritikovao stav Sjedinjenih Američkih Država o priznavanju Bosne i Hercegovine smatrajući taj stav apsurdnim. Apelovao je na zapadne zvaničnike da se ne mešaju u rat između Srba i Hrvata jer je istorija odnosa ova dva naroda duga nekoliko vekova i da oni treba sami da se dogovore. Takođe je kritikovao sporazum u Rambujeu za koji je rekao da ga u takvoj formi ne bi prihvatio ni jedan Srbin, da je to bila čista provokacija i da takav sporazum u opšte nije smeo da se nađe na stolu za pregovore. Kako god, kada je bombardovanje počelo smatrao je da se vazdušni napadi nastave jer bi kredibilitet NATO-a bio doveden u pitanje u koliko bi se sa time prestalo, ali se čvrsto zalagao da se ne preduzima nikakva kopnena akcija.

Kao njegov najveći politički uspeh navodi se osobina detanta (zagovornika popuštanja) i mirnog rešavanja spora sa Rusijom posebno tokom perioda hladnog rata i velike pretnje od nuklearnih napada. "U uslovima stalne nuklearne pretnje gde je Rusija supersila, moje mišljenje je da treba razgovarati" objašnjavao je tada. Iako je znao da su sovjetske vođe rezultat nemilosrdnih čistki, nije se bavio niti kalkulisao time već je tragao za mirnim rešenjem.

U svojoj knjizi, koja se prošlog septembra pojavila u Americi Kisindžer je upozorio da "vojna dominacija jedne zemlje u regiji može izazvati krizu u ostatku sveta". Takođe je upozorio na napetosti u kinesko-američkim odnosima koje je lično uspostavljao dugi niz godina ukazujući na činjenicu da kada imate jednu postojeću i jednu silu u usponu u 10 od 15 situacija dođe do sukoba. "Ne bih hteo da Kina i SAD budu kao Nemačka i Britanija 1914. godine, ali čini mi se da otpor ne možemo da pružamo tako što šaljemo vojsku na kinesku granicu".




Zapadnu intervenciju u Libiji, kojom je srušen režim Moamera Gadafija, ocenio je katastrofalnom. "Gotovo je sigurno da je više ljudi izgubilo život nego što bi ih poginulo da je Gadafi ostao, to je zaista grozan ishod" kaže Kisindžer.

O krizi u Ukrajini za londonski  "Independent" Kisindžer je rekao "Ne slažem se sa Putinom, ali zašto neko negde usput nije predložio rešenje koje bi uzelo u obzir interese obeju strana u kontekstu nezavisne Ukrajine? Kada je Evropa rekla da Ukrajina mora da bira između Evrope i Rusije u trgovinskim pregovorima, možda da se reklo suprotno, da se reklo “ajmo zajedno”, možda bi takav pristup iznedrio velik napredak.

Tako govori Kisindžer čiji stavovi o međunarodnim odnosima i danas imaju velikog odjeka u svetskoj javnosti a oni bi, eto, da ga za ratne zločine iz 60-tih i 70-tih pošalju baš u Hag...




Ivan Maksimović

Pripremile:KM Novine

Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com

Nastavak na KMnovine.com...