Izvor: RTS, 30.Sep.2014, 12:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raste broj žrtva erupcije vulkana Ontake

Broj žrtava u erupciji vulkana Ontake u središnjem Japanu mogao bi da dostigne 60. Najteža nesreća te vrste u Japanu odnela je oko 15.000 života.

Misiju japanskih spasilaca na planinskom masivu Ontake sve više stručanjaka sada vidi kao napor za pronalaženje preminulih, a ne potragu za preživelima.

Japanske vlasti do sada su sa padina tog vulkana izvukle 36 poginulih, a mediji javljaju da su vojska i spasioci utvrdili da se u blizini novonastalih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kratera nalaze još najmanje 24 beživotna tela.

Oko 800 pripadnika spasilačkih ekipa i japanske vojske jutros u zoru ponovo su se uputili na vulkansku planinu Ontake u potrazi za telima nastradalih u erupciji koja se pre tri dana desila na tom masivu u središnjem delu Japana.

Njihove napore ometaju i povremeno prekidaju oblaci vulkanskog dima, visoke temperature i velika koncentracija otrovnih gasova, uglavnom sumpor-dioksida.

U subotu, nekoliko minuta pre podneva po japanskom vremenu, vrh planine Ontake, visine preko 3.000 metara, eksplodirao je na više mesta u trenutku kada se na njenim obroncima nalazilo preko 300 izletnika.

Preživeli su izbegli smrt uglavnom zahvaljujući tome što su uspeli da se sklone u planinarske kućice na padinama vulkana koje su odolele bombardovanju usijanim kamenjem ili zahvaljujući tome što su bili daleko od mesta izbijanja otrovnih gasova.

Među prežievlima ima i onih koji su pre eksplozija osetili miris sumpora i odustali od daljeg penjanja.

U Japanu ima 110 vulkana podeljenih u četiri klase po frekvenciji erupcija, intenzitetu seizmičke aktivnosti i opasnosti koje predstavljaju po okolinu.

Seizmička aktivnost njih 47 se redovno prati u očekivanju novih erupcija.

Planina Ontake, na granici prefektura Gifu i Nagano, u srcu najvećeg japanskog ostrva Honšu, jedan je od vulkana koji su držani pod nazorom. Ipak, sve do pre nekoliko dana on je smatran bezbednim za posetu ljudi.

U Japanu planinarenje je vrlo popularan vid rekreacije. Padine visokih vulkanskih planina kao što su Ontake i simbol Japana Fuđi su gole, prošarane su utabanim stazama i čak snabdevene poljskim toaletima, mašinama za kupovinu napitaka i manjim prenoćištima.

To omogućava penjanje i amaterima, pa čak i fizičkim slabijim slojevima stanovništva kao što su penzioneri i deca.

Preispitivanja nakon nesreće

U japanskoj javnosti se već postavlja pitanje zašto Meteorološka agencija i vulkanolozi sa domaćih univerziteta nisu predvideli erupciju vulkana Ontake kada se njegova seizmička aktivnost i gustina gasova koje ispušta redovno prate.

Stručnjaci, međutim, tvrde da je kuljanje otrovnih gasova i dima koje je odnelo živote nekoliko desetina izletnika prouzrokovalo izbijanje vrele pare iz utrobe planine pod pritiskom, a ne energija stvorena tektonskim pokretima.

Zbog toga, objašnjavaju stručnjaci, merni instrumenti nisu mogli da pruže informaciju potrebnu za predviđanje erupcije.

Uprkos tome, deo japanskih medija je skeptičan. Pojedini novinari ukazuju na činjenicu da su i nakon velikog cunamija koji je opustošio severoistočnu obalu Japana i prouzrokovao nuklearnu krizu u Fukušimi 2011. niz eksperata i vlada naglašavali da je reč o neverovatnoj i neočekivanoj katastrofi, iako je stotinjak godina ranije istu regiju pogodio jednako velik cunami.

Glasovi koji su u međuvremenu pozivali na jačanje mera bezbednosti bili su gušeni zbog nedostatka volje da se odreši kesa i izvrše potrebna ulaganja u sistem odbrane od zemljotresa i cunamija, navode mediji.

Tragična iskustva iz prošlosti

Prethodna velika nesreća vezana za erupcije u Japanu se desila 3. juna 1991. godine na planinskom masivu Unzen u prefekturi Nagasaki. Reka vrelih gasova i dima tada je usmrtila 43 osobe, uglavnom novinare i vatrogasce koji su se brinuli o njihovoj bezbednosti.

Tom prilikom živote su izgubili i čuveni francuski vulkanolozi, bračni par Katja i Moris Kraft, koji su slavu stekli snimajući erupcije iz neposredne blizine, izlažući se velikoj opasnosti.

Kraftovi su po celom svetu zabeležili impresivne i dramatične scene eksplozija, šikljanja lave, ogromnih kupola vulkanskog dima ili šetnje u zaštitnom odelu po užarenoj magmi.

Njihovi snimci ne samo što su podstakle interesovanje šire javnosti za vulkane i prirodne fenomene tokom osamdesetih godina, već su i skrenule pažnju vlada nekoliko zemalja u Aziji i Južnoj Americi na potrebu da se evakuiše stanovništvo koje je živelo na padinama ili u podnožju vulkana.

Nesreća na Unzenu poznata je u Japanu i po snimku poslednjih trenutaka jednog vatrogasca i tima televizijskih novinara koji čak 14 godina nakon fatalne erupcije pronađen u pepelu i blatu na toj planini.

Unzen je, inače, i poprište najsmrtonosnije vulkanske erupcije ikada zabeležene u japanskim hronikama. Naime, taj vulkan na južnom ostrvu Kjušu je 1792. godine odneo živote čak 15.000 ljudi.

Međutim, najveće posledice u modernoj istoriji čovečanstva, smatra se, imale su erupcije vulkana Tambora i Krakatau u Indoneziji u 19. veku, koje su odnele oko 100.000, odnosno, 36.000 života.

Najteža nesreća u dvadesetom veku je katastrofa iz 1902. godine kada su vreli gasovi i dim iz vulkana Pele na karipskom ostrvu Martinik progutali grad Sent Pjer, usmrtivši 30.000 stanovnika.
Pogledaj vesti o: Japan

Nastavak na RTS...