Izvor: Vesti-online.com, 04.Maj.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nobelovac neće u Hirošimu

I poslednja u nizu poseta Japanu američkog predsednika Baraka Obame, najverovatnije će proteći bez njegovog poklonjenja žrtvama u Hirošimi i Nagasakiju. Šef Bele kuće će u Ovalnom kabinetu provesti još podosta dana do smene u januaru, a da mu ni dva mandata nisu bila dovoljna da napravi istorijski korak poput Vilija Branta, velikog nemačkog političara, koji je odao počast žrtvama Vermahta u Varšavi.

Brant je tamo klečao, Obama nije taj kalibar vođe da bi jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << potezom, makar i iznuđenim ili možda samovoljno učinjenim uprkos protivljenju brojnih američkih "jastrebova", bar pred kraj osmogodišnje vladavine odradio nešto u prilog nezaslužene Nobelove nagrade za mir.

To (nekada) veliko priznanje se s godinama poprilično srozalo, a vrhunac poniženja je bila upravo njegova ničim izazvana dodela novajliji u Vašingtonu, pre nego što je nastavio da šalje vojsku po svetu i odnose sa Rusima sada doveo gotovo do usijanja.

Njegov portparol Džoš Ernest dao je ovih dana nesuvislu izjavu u kojoj doslovce kaže: "Predsednik (Barak Obama) je bio u Japanu tri ili četiri puta kao predsednik i svaki put kada je tamo putovao, to pitanje bi se postavilo i mi bismo ga svaki put razmatrali". I? Ništa.

Američke atomske bombe "prve generacije" spržile su dva velika japanska grada, pobile stotine hiljada ljudi, ozračile one koji su preživeli. Ovim "podvigom" su SAD navodno ubrzale kraj Drugog svetskog rata, uz poslatu poruku Kremlju šta sve Amerika može. Sada su saveznici sa Japanom, a Rusi su za njih opet u večitoj ulozi neprijatelja, posle brzo izbrisanih sećanja na zajedničko vojevanje protiv nacizma.

Većina Amerikanaca i danas smatra da je bombardovanje Hirošime i Nagasakija "bilo opravdano, da bi se okončao rat i spasili životi američkih državljana". Naravno, Japanci misle suprotno.

Nagađanja da bi Obama ipak mogao (posle samita G7) da 27. maja ode u Hirošimu i zvanično se izvini zbog bacanja atomskih bombi, pokrenuta su posle nedavne posete američkog državnog sekretara Džona Kerija tom nesrećnom gradu.

"Svako bi trebalo da poseti Hirošimu, a svako znači baš svako", izjavio je tada Keri. To je, kažu, podgrejalo spekulacije da bi Obama ipak mogao da ispuni ovaj zavet svog bliskog saradnika. Međutim, izgleda da se sve to njemu nije baš dopalo, a ni drugima u ratobornom Vašingtonu.

Za taj sloj je poklonjenje žrtvama očito znak slabosti, a to se nikako ne uklapa u aktuelnu kampanju pokazivanja mišića, vojnog približavanja ruskim granicama i zveckanja oružjem širom sveta, koliko da se zna ko je "gazda" na ovoj nesrećnoj planeti.

Bogovi rata nemaju milosti za one koje su unesrećili svojim suludim plivanjem u tuđoj krvi.

Da Obama mora zbog fotelje i titule navodno najmoćnijeg čoveka na planeti da istrpi žestoko lobiranje iz svog okruženja (pre svih, menadžera industrije naoružanja), videlo se nedavno u Hanoveru.

U susretu sa evropskim liderima, poglavica iz Vašingtona im je naložio da što pre povećaju svoje vojne izdatke kako bi NATO mogao da podnese naglo narasle troškove nastale zbog projekta opkoljavanja i pritiskanja Putinove Rusije.

Tako je dobitnik Nobelove nagrade za mir (?!) odradio još jedan posao oko daljeg naoružavanja.

Nastavak na Vesti-online.com...