Izvor: Danas, 28.Avg.2015, 20:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Pružena ruka nije znak predaje

"Ja sam rođen na KiM pre 49 godina u gradu koji se zove Prizren i koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije, a danas u njemu žive 21 ili 22 Srba, odnosno na KiM većinu stanovništva čine Albanci", komentariše za Danas Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, izjavu Hašima Tačija, kosovskog ministar spoljnih poslova, da Srbija treba da se izvini za žrtve rata na Kosovu 90-ih.

            >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<      

Dačić je za naš list istakao da je Hašim Tači, obrazlažući zahtev da KiM uđe u Unesko, zapravo priznao etničko čišćenje, uz napomenu da to ne odobrava samo pravoslavna zajednica koja čini četiri odsto stanovništva na KIM. "Srbija je pružila ruku pomirenja i ta ruka visi u vazduhu, ali mi nismo podigli obe ruke u znak predaje", rekao je Dačić za naš list.

Tačijeva izjava i Dačićev komentar usledili su neposredno nakon njihovog zajedničkog boravka na bečkom Samitu, u čije zaključke je ušao i dokument o pomirenju u regionu, odnosno deklaracija o rešavanju bilateralnih sporova. A inicijativa premijera Srbije o danu sećanja na sve žrtve ratova tokom devedesetih, ili nije razmatrana na bečkom Samitu Zapadnog Balkana, ili je odbačena, ili je pak sam premijer od nje odustao. Podsetimo, Aleksandar Vučić je 7. avgusta, na konferenciji za novinare, rekao da će u Beču predstaviti predlog o poštovanju žrtava rata u bivšoj SFRJ. Juče, međutim, nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje šta se dogodilo sa tim predlogom. Dačić je u kratkoj izjavi za Danas rekao da ne zna šta se dogodilo i da o tome pitamo predsednika Vlade.

"Taj dokument je trebalo usvojiti mnogo ranije, jer se ne bi izgubilo dragoceno vreme na bilateralne opstrukcije tokom proteklih godina. Tome je doprinela, kako nezrelost i nesposobnost regionalnih lidera, tako i inercija EU. Region je već davno trebao biti inkorporiran u EU, jer bi to sprečilo njegovo urušavanje koje je skoro došlo do granice kada su popravke značajno teže, možda i nemoguće", komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, tekst Deklaracije o pomirenju.

Ona napominje da je znatno pogoršana međunarodna situacija, poput "drame sa izbeglicama i ruskog mešetarenje u regionu" značajno ubrzala neke inicijative od strane EU.

"Regionalna saradnja, međutim, neće oživeti ukoliko i regionalni akteri ne budu aktivniji i sposobniji u osmišljavanju relevantnih projekata, kao i pritiska na EU da ispuni svoja obećanja. Ekonomski oporavak regiona je imperativ za reforme i poboljšanje regionalnih odnosa. Podsećanja radi, i Evropa se podigla nakon Drugog svetskog rata zahvaljujući Maršalovom planu i ekonomskoj obnovi. EU zatvara oči pred činjenicom da je regionalna saradnja poslednjih godina stagnirala a da je proces pomirenja i te kako poremećen i da se odvija na pogrešnim premisama", ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, u deklaraciji nedostaje zaključak koji se odnosi na adekvatno uvažavanje rada međunarodnih sudova i njihovo ugrađivanje u pravni sistem. Da je tako rađeno, napominje Biserko, danas Šainović ne bi bio dočekan na način koji mu otvara političku perspektivu u Srbiji bez pomena zašto je osuđen.

"EU malo pažnje posvećuje promeni društva i njegovih vrednosti. Zbog toga su radikalizmi raznih orijentacija otišli suviše daleko. EU je počela obraćati pažnju na ekstremizam tek povodom pojave boraca koji se bore u Siriji i Iraku. Pri tome, ne treba zanemariti da sve države Zapadnog Balkana imaju skoro punu kontrolu nad ekstremista i da su često u funkciji parcijalnih političkih ciljeva. Taj deo Deklaracije je veoma značajan ukoliko mu se priđe sa ozbiljnošću i, ukoliko EU bude nadgledala taj fenomen, ali ne samo sa aspekta boraca. Kada je reč o ilegalnoj migraciji, Balkan ne može sam rešavati problem migranata. Migrantska kriza zahteva ozbiljnije sagledavanje uzroka jer samo tako se mogu naći trajnija rešenja", kaže Sonja Biserko za Danas.

Iznimno je važan deo dokumenta, smatra predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, koji se odnosi na obezbeđivanje realne perspektive za budućnost mladih. "Isto tako je važan deo koji se odnosi na civilni sektor koji je spremniji i motivisaniji da se nosi sa nekim društvenim problemima za koje države, nažalost, još nemaju sluha", zaključuje sagovornica Danasa.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Danas...