Tamo daleko, gde cveta...  

Usponom populizma, Argentina nazaduje. A koliko mnogo ljudi u Srbiji je spremno da ga bespogovorno primenjuje

 „Ne bih da budem sarkastična”, kazala je Sonja Liht i dodala „ali čini mi se da muški (politički) kadar nije pokazao fantastične rezultate…”. Slažem se, nego bih jedino dodao da ga je ženski politički kadar izuzetno dobro pratio. Nesumnjivo, sve se više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokreće pitanje žena u politici. Te konvencija „Glasam za žene”, te predsednik (nakon samoskraćivanja mandata)objavi da ima dve žene – kandidate za premijera. Još samo žena da postane predsednik Srbije. To bi, nesporno, značilo promenu!

Nego, blago Argentini. Ona je to već ostvarila. Kristina Fernandez-Kirhner je postala predsednica upravo zbog toga što je – žena. Na tom mestu je zamenila svog (sada već pokojnog) muža Nestora Kirhnera. Pre nekoliko nedelja Kristina je opet dospela u centar međunarodne pažnje. Nacionalizovala je domaću naftnu kompaniju YPF i od španskog Repsola oduzela 51 odsto akcija te kompanije; akcija koje je Repsol regularno kupio u procesu privatizacije YPF-a iz davne 1993. godine. Zašto je to učinjeno?

Kristina i njena vlada kažu: zbog toga što Repsol nije dovoljno investirao u otvaranje novih naftnih polja, pa domaća proizvodnja sirove nafte ne zadovoljava potrebe zemlje. Dobro, nego kako se određuje da nešto nije dovoljno? Niko ne spori da je Repsol tokom poslednjih pet godina investirao 11 milijardi dolara. Izgleda da smeta to što su akcionarima podeljene dividende YPF-a u iznosu od 3,5 milijardi. A u zemlji u kojoj ne postoji zaštita privatne svojine, reč vladara postaje sasvim dovoljna da se nešto proglasi kao nedovoljno i da se na osnovu toga naruše interesi vlasnika. Sjajan signal u pogledu pravne sigurnosti!

Ukoliko se zanemari populistička retorika tipa „povratak suvereniteta nad argentinskim energetskim resursima”, šta su ekonomski razlozi za ovaj potez? Ukratko, deficiti zemlje, koji moraju nekako da se finansiraju. Budući da međunarodno tržište kapitala nije naklonjeno Argentini, novo zaduživanje je ograničeno, a ono zajmova što stiže nedovoljno je i veoma skupo. A nije naklonjeno zbog toga što još uvek nisu rešena sporna potraživanja vlasnika državnih obveznica posle bankrota zemlje iz 2001. godine. Kako onda finansirati deficite? Profitom nove državne naftne kompanije! Cene nafte su visoke, dividende su izdašne, evo prilike da se iz tog profita finansiraju deficiti. Doduše, vodila se pažnja da se ne nacionalizuje 25 odsto akcija kompanije koje poseduje domaći privatni investitor – tajkun, bliski prijatelj pokojnog predsednika i žene mu.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 02. maja. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.

Boris Begović

objavljeno: 02.05.2012

0 0