Tajna koju niko nikad neće otkriti  

Tajna koju niko nikad neće otkriti

Iskreno verujem mogućnost scenskog istraživnja ljubavi' Izjavila je Milena Ražnatović, povodom premijernog izvođenja predstave 'Cigani lete u nebo' u kojoj ona igra glavu žensku ulogu. Lepu, neuhvatljivu ciganku Radu. Zamolili smo je da otkrije tajnu u vezi sa konačnim 'rezultatom' istraživanja.

- Tajna još nije otkrivena. Poenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u tome da je potraga za ljubavlju jedan proces. Mi smo verovatno upravo i smrtni zato što nam je uskraćena mogućnost da otkrijemu tu tajnu. Kada se baci u vodu sva filzofija, teške i mudre reči, kada se odbace mnogi nanosi i okviri, na kraju ostaje samo jasan, muško-ženski odnos u najbrutalnijem smislu reči. Znači, ostaje taj krug koji se stalno vrti, ta stalna potreba za mukarcem i za ljubavlju, a s druge strane večita nesreća i večiti nesklad. Kao neka smrtonosna motoristika poput one Ace Popovića kojoj nema kraja. Ljubav nam je stalno potrebna a mi smo stalno nezadovoljni, gubimo se, pravimo greške. Da li je ljubav vaša trajnija pozorišna tema?

- Volim da se bavim tim temama, možda zbog svojih godina, jer me još nisu dotakle neke istorijske i političke teme. Muško-ženski odnosi u teatru su mi zanimljivi i kao glumici i privatno. Oni su zanimljivi u vezi sa pitanjima identiteta i dilemom koliko te teme sa scene mogu uticati na privatnost, na uvid u to koliko se gubiš, koliko tražiš, koliko se daješ u životu. Zapaženu ulogu ostvarili ste u predstavi 'Koštana', takođe velikoj, mada drugačijoj priči o ljubavi?

- U 'Koštani' je sve drugačije. Tamo je reč o jednoj brutalnoj, zemaljskoj priči koja se dešava u patrijarhalnoj sredni. Koštana ne živi u čergi i za nju važe ljudski, takozvani beli zakoni. Znači, važe Hadži Tomini zakoni i ona s tim može ili ne može da izađe na kraj, ali se ceo problem svodi na tu sredinu, na brak i na slobodu koja prestaje s brakom. Rada pak živi u čergi, njen ljubavnik živi u svojoj čergi, i tu ne važe ljudski zakoni. U tom smislu Radin lik nije toliko tragičan jer ona ima mnogo mogućnosti pred sobom. Ona međutim, završava tragično zato što se takva ljubav ne ostvaruje na zamlji, mora da odleti u nebo. Ako ih bukvalno poredim, Koštana je jedna nevinost, devojčica od šesnaest sedamnaest godina, dok je Rada zrela žena koja zna šta hoće.

I koja je možda opasna?

- Tačno je da ona zavodi ali to ne može da bude opasno. Dvoje glavnih junaka ove priče, Rada i Lojko, uglavnom tragaju za slobodom, po kojoj ceni?

- I jedno i drugo, kroz celu predstavu ponavljaju:'ja volim slobodu'. Znači Lojko voli žene, Rada voli muškarce, ali oni shvataju da su tog tenutka, kada su se sreli, videli i zaljubili, izgubili slobodu jer pripadaju jedno drugome do kraja života. J edina sloboda za njih, zapravo je smrt. Da li ste tokom rada na ovoj predstavi razmatrali i pojednostavljenu sliku o 'ciganima kao lutajućem narodu'?

- Prilično sam se trudila da se što više informišem o tom narodu i koliko sam uspela da vidim, oni od četrnaestog, petnaestog veka lutaju svetom. I mislim da će uvek lutati. Sad, da li zato što se oni ne uklapaju u našu civilizaciju, ili mi u njihovu, ne znam. Poslednjih godina se govori o romskoj kulturi, postoje neke emisije o Romima, ali je moj utisak da njih to ne zanima preterano. To su ljudi koji imaju svoje kriterijume koje mi teško možemo razumeti. Oni o sebi ne ostavljaju pisane podatke, njihovu istoriju, te priče o ciganima, napisali smo mi i sve priče o njima su naša vizija njihovog života. Mislim da nikada niko 'sa strane' neće uspeti da prodre u tu suštinu. Imam utisak da kao glumica možda mogu da osetim tu njihovu potrebu za slobodom, za tim ne-granicama, ne-zakonima. Znači bavim se time kao kada sanjam, pa se poigravam - šta bi bilo da sam ja to, ali bez ikakve politizacije ili priče o dečici koja peru prozore na semaforu, o pravima Roma i sličnim temama. To treba da rade drugi. Ja i cela ekipa predstave, bavili smo se njihovom filzofijom koja da nije tako jaka ne bi trajala tolike godine. Željko Jovanović

0 0

Dodajte komentar