Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Apr.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Triler-evergrin
Pesimiste je opet obuzeo optimizam. Dobili su dosad najuverljiviji nagoveštaj da bi najzad mogle da se obistine njihove istrajno crne slutnje o sudbini čovečanstva.
Nadomak smo prvog nuklearnog sukoba u kojem bi se atomske bombe ispaljivale na obe strane fronta, a što bi onda dovelo do trećeg svetskog rata – proizlazi iz pretnji koje jedan drugom ovih dana upućuju Pjongjang i Vašington. Eksplozije te vrste mogle bi da grunu svakog časa – upozoravaju Severnokorejci, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Amerikanci poručuju da drže “sve karte na stolu”, što znači da ne isključuju ni najpogubniju varijantu.
Usuđujem se da i ovoga puta protivrečim katastrofičarskim predviđanjima. Korejski slučaj doživljavam kao triler-evergrin. Kao dramu od koje sav normalan svet neprestano podilaze žmarci, ali se u nedogled vrti i kao hit neprolazne aktuelnosti, uz niz interpretacija u stilu “sve se menja da bi ostalo isto”.
Sadašnja strateška preganjanja na Korejskom poluostrvu vuku korene još od završnice Drugog svetskog rata, tako da danas predstavljaju najdugotrajnije savremeno regionalno nesređeno stanje od globalnog značaja. Za njegovo rešavanje isprobano je sijaset metoda, da bi se ispostavilo da rešenja nema na vidiku, ni 64 godine po završetku jedinog direktnog sukoba među velikim silama posle 1945. (u ratu 1950-53. SAD i saveznici su bili na jednoj, a Kina i SSSR na drugoj strani) koje su korejski narod oštro podelile na dve međusobno suprotstavljene države – prozapadnu južnu i komunističku severnu, među kojima još važi samo davno potpisano primirje.
Ta podela je najupečatljiviji simbol istrajnog i nikad dovršenog svetskog razvrstavanja. Uključujući se u procese globalizacije i demokratizacije, Južna Koreja je izrasla u ekonomsku silu, dok je Severna Koreja sebe izuzela iz tih kretanja i nastojala da dokaže prednost svoje doktrine samodovoljnosti nad ostalim modelima, pri čemu se izdvojila po tome što je nauštrb životnog standarda razvila nuklearni arsenal, zbog kojeg je poduže pod međunarodnim sankcijama.
Raskol između različito opredeljenih srodnika pojedini analitičari rado porede sa drugim sličnim diferencijacijama. Nekima se priviđa repriza nekadašnje podele na dve Nemačke, završena objedinjavanjem u zapadnoj varijanti. Drugima se čini mogućnost nadogradnje na kinesku formulu “jedna zemlja, dva sistema” po kojoj Peking održava obostrano berićetne ekonomske veze s Tajvanom, koji je praktično druga država, ali zvanično u statusu “pobunjenog ostrva”. Treći nalaze paralelu s raketnom krizom oko Kube 1962, koja je takođe ličila na predvorje nuklearnog rata, ali se smirila tako što su Sovjeti povukli postrojenja, a zadržali karipsko ostrvo pod svojim skutima, sve dok se nisu raspali, da bi kasnije počela izgradnja njegovih dobrosusedskih odnosa sa SAD.
Rekao bih da sadašnja zbivanja izmiču poređenjima. Sve četiri okolne velike sile – Kina, Rusija, Japan i SAD – slažu se da Korejsko poluostrvo treba da bude denuklearizovano i da Pjongjang zaslužuje nove sankcije ako na to ne pristane. Severna Koreja pak u nuklearnom naoružanju vidi garanciju svoje nezavisnosti jer iskustvo pokazuje da nikad nije napadnuta zemlja koja raspolaže atomskom bombom.
Prvi put je, uz sve to, otklanjanje jedne velike opasnosti po svetski mir prevashodno u rukama Amerike i Kine (koja jedina ima opipljiv neposredni uticaj na Severnu Koreju). U ovoj operaciji testiraju se ukupni odnosi između Vašingtona i Pekinga, kao kombinacija partnerstva i rivalstva kojoj se proriče da će dati pečat ovom stoleću koje već obeležava tranzicija od unipolarnosti ka multipolarnosti, sa sve većom ulogom Rusije, Nemačke, Japana, Indije.
Originalnosti zapleta doprinosi i činjenica da se treći izdanak severnokorejske dinastije Kim, Džong Un, premijerno u dugoj lozi suočava s rivalom koji ga već u startu nadmašuje u nepredvidljivosti i odstupanju od pravila – američkim predsednikom Donaldom Trampom. Više analitičara se pribojava da su obojica spremni da potegnu prvi, ako poveruju u izveštaje da je onaj drugi pripravan za preduhitrujući pucanj.
Kako stvari stoje dok ovaj tekst ide u štampu, sva je prilika da se neće dogoditi ništa što je nepopravljivo opasno, to jest da neće izbiti prvi nuklearni, a treći svetski rat. Za desetak minuta razgovora s kineskim liderom Si Đinpingom Tramp je, prema sopstvenom kazivanju, shvatio da rešavanje korejskog pitanja nije lako, kako je on zamišljao.
Izvesno izgledaju samo dve stvari. Prvo, korejski slučaj ostaje na listi “nedovršenih poslova”, u kakve spadaju Bliski istok – od Sirije preko Iraka do Avganistana – prostor bivše Jugoslavije, pa i novonastale dileme oko EU, ne samo povodom Bregzita i nastavka turskih referenduma. Drugo, Korejsko poluostrvo neće u dogledno vreme ikome prepustiti titulu najdugotrajnijeg triler-evergrina, stalnog straha od opšte propasti, koji nezadovoljstvo onim što proživljavamo pretvara u zadovoljstvo što uopšte preživljavamo.
.jpg)
