Izvor: Politika, 25.Maj.2015, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad dijaspora kolo povede
Tradicija, jezik, ljubav i druženje čarobni su sastojci koji, kada se pomešaju, daju Evropsku smotru srpskog folklora dijaspore. Najznačajnija dvodnevna kulturna manifestacija srpske omladine rasejane po Starom kontinentu okupila je više od 3 000 učesnika u „Sava centru”.
Da je igra za njih život, uverila se publika dok je posmatrala kako, nasmejanih lica i s lakoćom, vešto pletu korake, pevaju, dostojanstveno nose narodne odore i pokazuju besprekornu upućenost u detalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i finese naše tradicije i starih srpskih običaja. U dvodnevnom folklornom maratonu 50 ansambala iz Štutgarta, Beča, Minhena, Lugana, Ljubljane, Vukovara, Pala... takmičilo se za titulu najboljeg, izvodeći vlaške i banjalučke igre, kao i plesove iz okoline Bujanovca, Crne Gore i Bosilegradskog Krajišta, a dočarali su i svadbene običaje iz Lijevča polja i brojne narodne pesme.
– Smotra srpskog folklora dijaspore značajna je ne samo zbog toga što mladi ljudi koji žive van matice kroz pesmu i igru uče srpski jezik nego je važna i zato što se na njoj stiču nova poznanstva, a stara učvršćuju – kaže Zvezdan Đurić, koordinator Saveta Evropske smotre srpskog folklora dijaspore.
Dok su folkloraši KUD-a „Knez Lazar” iz Gmundena trudili da na sceni ostave što bolji utisak pred žirijem, članovi ansambla „Borac” iz Solingena u hodniku „Sava centra” pripremali su se za nastup. Devojke su se šminkale ispred velikih ogledala i bujne kose plele u pletenice, a muški deo ekipe obučen u narodnu nošnju iz okoline Beograda sa šeretskim osmehom ih je posmatrao.
– Zadovoljstvo je biti učesnik ovakve manifestacije. Prvi put sam u Beogradu i oduševila me je Knez Mihailova ulica i provod u gradu – kaže Mirko Novaković, sedamnaestogodišnjak, član KUD-a „Borac”.
U kojim su gradovima u protekle dve decenije nastupali, koliko koreografija su izveli, kostima prikazali, sati proveli u avionu, koliko posetilaca je uživalo u njihovim nastupima – sve to stalo je u monografiju „Život nije igra, igra je život”. Ona je mogla da se kupi u „Sava centru” kao i brojni suveniri iz Srbije, ručno izrađena narodna nošnja: plisirane suknje, šarene vunene čarape, jeleci, košulje s vezom i kožni opanci.
D. M.
.jpg)
