Izvor: Politika, 29.Maj.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bari
Zvezdin tim koji je osvojio Kup šampiona 29. maja 1991. godine bio je jedan od poslednjih velikih proizvoda druge Jugoslavije. Bila je to, zapravo, reprezentacija stare Juge koju su činili Srbi, Makedonci, Crnogorci i po jedan Hrvat i musliman. Doduše, nepravedno je to reći, jer su i Prosinečki i Šabanadžović vredeli bar za dvojicu.
Bio je to tim koji je Ivica Osim postavio kao okosnicu ekipe za Svetsko prvenstvo u Italiji u kojoj je SFRJ izgubila na penale od Argentine. Raspala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se potom i Jugoslavija. Raspala se i Zvezda. Raspao se zatim i fudbal. I sada je takav kakav je. Dakle, nikakav.
Otuda treba razbiti predrasude o tom navodnom fudbalskom projektu koji je porođen u nekakvoj izmišljenoj velikosrpskoj laboratoriji. Tim iz Barija je, uzgred, vodio izbeglica iz Osijeka Ljupko Petrović. Tadašnje socijalističko rukovodstvo ponašalo se proročki i pragmatično, kao sada Roman Abramovič, gazda Čelzija. Planski su kupovani igrači kako bi se konačno sklopila mašina za osvajanje Kupa šampiona.
Ali dve poluge su nedostajale. I oba igrača su došla kao bakšiš s neba. Belodedić je preplivao Dunav, bežeći od Sekuritatee, pa mu je ćebe i fen dao Džaja. Prosinečki je oteran iz Dinama, pa je, kao Hrvat izbeglica, na „Marakani” postao najbolji centralni vezni sveta.
Uz Savićevića, Pančeva i Dragišu Binića napred, i makedonskog kostolomca Najdovskog pozadi, stvoren je kostur tima koji bi, da nije bilo rata, postao sadašnja Barselona.
Tadašnja Zvezda bila je samo deo moćne jugoslovenske Prve lige, svetski vrednog mesta fudbalskog biznisa. Partizan, Dinamo i Hajduk bili su deo sofisticirane politike republičkih i saveznih kadrova, koji su, zajedno sa sudijama, crnim fondovima, komesarima za bezbednost, sve samim generalima Udbe i, razume se, usijanim medijima, stvarali cirkuski spektakl koji se iz nedelje u nedelju nastavljao, apsurdno i nadrealno, od maestralne igre do krvavog rata! Samo su naivci posmatrali fudbal kao trčanje za loptom.
Potom su moćni klubovi, a svaki od njih je bio spreman bar za finale Kupa Uefa, postali novi simboli postkomunističkih bosova. Onda su se razišli svako na svoju stranu.Zatrovanadeca sa severa Marakane i njihovi dvojnici sa Maksimira činili su regrutnu bazu paravojski, odlazeći u svete srpske i hrvatske zemlje. Huligani postaju ratnici za lepu našu i lijepu njihovu stvar u tako jednostavno dizajniranom poretku postitoizma.
Bilo je, ipak, doze romantike u tom paranormalnom svetu. To je bio tim Zvezde koji je pokupio najbolje od svih njih i svih nas. Zato gradivo iz Barija treba češće da ponavljamo. Rat je bio i prošao, a mi ništa nismo naučili. Džaba smo krečili, džaba smo igrali.
.jpg)
