Izvor: RuskaRec.ru, 17.Jan.2017, 21:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski voz se vratio sa punim vagonom problema

Železnjak: Poštovanje srpskih interesa je preduslov bezbednosti u Evropi
Incident sa vozom prokomentarisao je zamenik sekretara Generalnog saveta „Jedinstvene Rusije“ i član Komiteta Državne dume za međunarodna pitanja Sergej Železnjak. Po mišljenju ruskog parlamentarca, subotnji incident potvrđuje da se pripremaju provokacije usmerene na suprotstavljanje promenama koje će u politici SAD i >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << NATO-a nastupiti posle inauguracije Donalda Trampa. „Samo zahvaljujući miroljubivosti i jakim nervima koje je u kritičnoj situaciji 14. januara ispoljilo rukovodstvo Srbije i lično premijer Aleksandar Vučić, nije došlo do izbijanja novog oružanog konflikta u centru Evrope“, izjavio je Železnjak.
Novo zaoštravanje situacije na Balkanu za „Rusku reč“ su prokomentarisali ruski i srpski eksperti. Oni nisu bili jednodušni u oceni pomenutih događaja.
Dr Nikita Bondarev, šef balkanskog sektora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Potpuno je očigledno da su potresi na Balkanu vezani za predstojeću smenu američke spoljnopolitičke paradigme. Završava se epoha olbrajtizma i klintonizma, i počinje neka druga epoha, a još uvek se ne može reći kakva će ona biti. Nije izvesno da će biti bolja, ali bismo želeli da se u to nadamo. Na Balkanu se uveliko oseća dolazak te nove epohe, u vezi sa čim se zapaža nekakvo nejasno komešanje. Kosovski Albanci su postavili u Račku spomenik Vilijemu Vokeru za života, tako da Vilijem Voker, živ i zdrav, dolazi na otvaranje spomenika samome sebi. To nema mnogo veze sa zravom pameću, a još manje veze ima ono što se sada dešava po pitanju voza. Radi se o očiglednom pokušaju kosovskih Albanaca da pokažu svoju dobronamernost i da odobrovolje odlazeću američku administraciju i klan Olbrajt-Klinton, kome nesumnjivo pripada i Vilijem Voker. Tačno je da ti ljudi odlaze iz američke spoljne politike, ali ne odlaze iz ovog života, što znači da će i dalje ipak uticati na neke procese. Zato kosovski Albanci pokazuju da su oni uz njih.
Rusija obećala Srbiji podršku po pitanju Kosova
Sa druge strane, Srbi šalju voz sa kojim je takođe vezano mnogo apsurdnih momenata. Nema sumnje da je ideja lepa. Narodni izvođači koji pevaju u vozu – to je veoma lepo i dirljivo, ali treba odvojiti tradiciju i estetiku od političke svrsishodnosti. To je znak da Srbi ne planiraju da se odreknu Kosova, i taj signal je svakako upućen faktorima izvan Srbije, tj. novoj američkoj administraciji koja dolazi na vlast. Ideja je, međutim, od samog početka bila riskantna. Precenjene su sopstvene snage i potcenjene snage Albanaca, tako da se situacija usijala u većoj meri nego što je to u početku bilo zamišljeno. Uopšte nije izvesno da bi Albanci isto tako burno reagovali na ovaj događaj da je u pitanju bio običan putnički voz, a ne ono što se u prvim godinama socijalizma u Rusiji zvalo „agitacioni voz“. Srbi su poslali sličan „pravoslavni agitacioni voz“ u kome je bila i „agitaciona brigada“, tj. kulturni i umetnički poslenici. Sada srpske vlasti kažu da je to bio običan putnički voz, ali to je lukavstvo. Naravno da nije bio običan voz. Jasno je da su Albanci nekako na to morali reagovati, jer bi za njih bilo poniženje da ga propuste bez ikakve reakcije. Sa druge strane, ne može se sa sigurnošću tvrditi da su oni odreagovali onako kako njima najviše ide u prilog. Ta eskalacija konflikta ništa dobro ne donosi ni regionu, ni političkoj samoreklami Srba ili Albanaca. Reakcija Tomislava Nikolića, koji je izjavio da će ako zatreba on sam otići na Kosovo da ratuje, takođe je prilično čudna za predsednika države. Javnost je to sada dočekala pozitivno, ali sa gledišta samoreklame srpskih vlasti na međunarodnom nivou to izaziva određeno čuđenje. Situacija u kojoj predsednik zemlje uzima staru dedinu pušku i ide da ratuje, ili čak samo govori o tome, sa gledišta autoriteta predsednika nije najbolje rešenje, čak i ako se ideologija ostavi po strani.
Što se tiče situacije sa Vučićem i Jelenom Milić, to je očigledno unapred pripremljeni konflikt. To nije samo moje mišljenje nego i mišljenje mnogih srpskih analitičara. Cela ta situacija je izgledala kao da je unapred pripremljena. Vučić je, čini se, i sam rekao da je još pre nastupa znao da će gospođa Milić to učiniti. Milićeva, koja je bliska odlazećoj američkoj eliti, i Vučić, koji u toj situaciji treba nekako da demonstrira svoj patriotizam i svoju odlučnost u pogledu nepriznavanja nezavisnosti Kosova, odigrali su tu scenu u javnosti. Za razliku od Nikolića, koji je rekao da će sada uzeti oružje i otići da ratuje, Vučić nije rekao niti učinio ništa što bi ga u bilo kom smislu obavezivalo. I njegovo obraćanje Albancima u vezi sa vozom je takođe formulisano prilično apstraktno.
Rusija pokrenula u UN problem nasilja nad Srbima na Kosovu
Mi ovde sagledavamo priču o dobrom i zlom policajcu, i to njenu najočigledniju manifestaciju u poslednje vreme. Nikolić zauzima dosledniju rodoljubivu poziciju koja mu omogućava da daje radikalnije izjave, a Vučić je oprezniji i liberalniji. Neko možda smatra da je to početak nekakvog raskola između Vučića i Nikolića, ali ja ne bih rekao da je tako – ja u to ne verujem. To je njihova standardna podela uloga, ista kao podela uloga između patriotskog dela srpske političke elite i njenog, uslovno rečeno, prozapadnog dela.
Da rezimiram: u srpskom političkom životu nije se dogodilo ništa novo. Nisu se pojavili nikakvi novi vektori u razvoju situacije. Sve je to već viđeno, ali je sada zaoštreno i jače izraženo. Mislim da to nema veze sa nekakvim srpskim unutrašnjim momentima, nego je vezano za predstojeću smenu orijentira u američkoj politici.
Bataković: „Bez Kosova nema budućnosti”

Dr Georgij Engeljgart, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka U ovom trenutku se postavlja čitav niz pitanja u vezi sa patriotskim vozom na liniji Beograd – Kosovska Mitrovica, kome prištinske vlasti nisu dozvolile da uđe na teritoriju Kosova.
Patrijarh Irinej: „To što je moglo da se dogodi s Kosovom bilo bi kruna svih nesreća“
Kakav cilj su imali lideri Srbije, uključujući i premijera Aleksandra Vučića kada su pripremali i unapred reklamirali tako demonstrativan korak? Oštra reakcija Prištine je bila apsolutno predvidiva. Štaviše, vlasti separatista su dobile odličan povod za širenje svoje kontrole u srpskom delu Severnog Kosova, kuda su najzad uvele i svoju specijalnu jedinicu MUP-a „Rosu“. Na kraju krajeva, Priština zasada u ovom slučaju deluje kao pobednik. Ona je uspela da istraje na svome, a srpski aktivisti bliski vladajućim krugovima morali su da se vrate u Beograd praznih ruku.
Svojevrstan poklon su dobili i NATO i EU, u vidu mogućnosti da dokažu sopstveni značaj u svojstvu sila koje garantuju bezbednost i stabilnost na Balkanu, „spremnom da u svakom trenutku ponovo ogezne u konfliktima“.
Pod pljuskom kamenica, vidljivih i nevidljivih
Element nadrealizma u celoj toj situaciji je i činjenica da inicijator voza, premijer Vučić, već četvrtu godinu zaredom dosledno čini principijelne ustupke Prištini, poput Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine, a zatim i privatnih sporazuma. Anulirano je političko prisustvo Srbije na srpskim područjima Kosova, sever se sve vreme gura pod stvarnu kontrolu separatiskičkih vlasti i u njihovu korist je rešen čitav niz infrastrukturnih sporova. Premijer je stalno demostrirao gandijevsku trpeljivost u svim izazovima i demonstrativnim nastupima albanske strane, naglašavajući neophodnost takvog pristupa u okviru politike dobrosusedskih odnosa koju diktira Brisel.
Oštra smena javne politike (sve do mogućnosti ulaska srpske vojske na Kosovo u slučaju progona kosovskih Srba, koju je najavio predsednik Tomislav Nikolić) nije toliko znak razočaranja rukovodstva vladajuće srpske Napredne stranke u politiku evrointegracije, koliko je znak da se bliže predsednički izbori, a možda i vanredni prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji. Logika izbora i težnja da se prikupi što više poena na „patriotskom polju“ može biti ključ za odgonetanje slučaja sa vozom.
Gorenavedeno se nikako ne odnosi na legitimnost srpskih težnji da se spreči odvajanje Kosova i Metohije.
Nikola Tanasić, politikolog i analitičar portala „Nova srpska politička misao“ Zaharova: Oni koji su otrgli Kosovo od Srbije pozivaju se na referendum
Farsa sa „Srpskim vozom“ predstavljena je u vladinim medijima kao politička drama, a u osnovi predstavlja monolog vodviljskog tipa srpske vlade. Prvo su srpske vlasti odlučile da uvedu direktnu železničku liniju Beograd – Severna Mitrovica, a zatim od toga napravile otužan spektakl lažnog patriotizma, čiji je jedini efekat bilo (sasvim očekivano) agresivno reagovanje albanskih vlasti u Prištini. Zatim je sama srpska vlada taj isti voz zaustavila pred „granicom Kosova“ na osnovu neidentifikovanog „Jutjub snimka o miniranju pruge“, da bi se zatim ispostavilo da je pruga bila potpuno bezbedna. I dok su srpske vlasti tragikomično većale o tome šta dalje, Albanci su dobili idealan povod za novu provokaciju – i njihove do zuba naoružane specijalne jedinice provozale su se u blindiranim vozilima kroz srpske opštine i dodatno zastrašile i inače zabrinuto srpsko stanovništvo na severu. Priča sa vozom je sada već klasični primer toga kako trenutne srpske vlasti generišu krizu na Kosmetu tamo gde krize nije bilo, a zatim situaciju ostavljaju u gorem stanju nego što su je zatekli. Hajde da pogledamo činjenice: prvo, železnički saobraćaj između severa Kosmeta i centralne Srbije (linija Severna Mitrovica – Kraljevo) obavlja se redovno i bez problema od 2013 g., a ovom prugom i dalje upravljaju „Železnice Srbije“. Drugo, na železničkoj pruzi još uvek ne postoje „integrisani administrativni prelazi“, pa se saobraćaj obavlja kao između bilo koja dva mesta u Srbiji. Nema nikakve sumnje da će se ovo brzo izmeniti, jer će posle ovog incidenta Priština insistirati da i železnički saobraćaj stavi pod svoju egidu, kao što je već uradila sa srpskim sudstvom, opštinskim organima, telekomunikacijama, a uskoro i energetskom infrastrukturom. Srpske vlasti koje od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine sistematski, nelegalno i protivustavno prenose ingerecnije srpskog suvereniteta i državnosti na tzv. „privremene organe u Prištini“ povremeno organizuju ovakve otužne spektakle pseudopatriotskog busanja u grudi, kako bi prikrili, bez preterivanja, katastrofalne rezultate kosovske politike. Sada cela srpska javnost govori o „vozu“ (i to najviše o tome „kako je ukrašen“), a ne govori se o suštinskim temama i problemima srpske kosovske politike. A to je da je Srbija nelegalno i protivustavno ukinula svoje opštine na KiM i silom naterala Srbe da se integrišu u „kosovske institucije“, ukinula svoje sudove, poreski sistem i platni promet, uvela Srbima granicu sa „Kosovskom carinom“, naterala ih da uzimaju kosovska dokumenta, da plaćaju poreze Prištini, dala je Prištini „međunarodni telefonski kod“, pristala na otimanje telekomunikacione i energetske infrastrukture, složila se da se kosovski Operater električnog prenosa integriše u međunarodne organizacije, baš kao što je to dozvolila Privrednoj komori Kosova i nizu njihovih sportskih organizacija. Ovih dana smo saznali i da albanska carina na nepostojećoj granici ne dozvoljava poštanske pošiljke koje sadrže štampani materijal na srpskom jeziku! I sve to za nepune četiri godine. A onda su vlasti u Beogradu odlučile da se za sve to iskupe jednim vozom u boji srpske zastave, koji su same zaustavile pred „granicom Kosova“ koja ne postoji, i koju niko ne čuva (bar još uvek ne kada je u pitanju železnički saobraćaj). Rezultat svega toga su jeftini „patriotski poeni“ za premijera i predsednika u predizbornoj kampanji, i dodatni strah za kosovske Srbe koje je Beograd prepustio samima sebi, da bi sopstvenim neodgovornim delovanjem iz meseca u mesec sve više ugrožavao njihovu situaciju.
Čepurin: EU nema snage za sprovođenje Briselskog sporazuma

Jovan Aleksić, doktorand na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Srbi na severu Kosova i Metohije su veoma zabrinuti razvojem situacije na ovom prostoru povodom odluke albanskih vlasti u Prištini da na Jarinje pošalju svoje specijalne policijske jedinice (ROSU), sa namerom da zaustave putnički voz koji je nakon 18 godina krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici. To je, da istaknem, otvoreno kršenje dogovora koji je od ranije postignut između zvaničnika Srbije i NATO-a, koji podrazumeva da prištinske vlasti moraju imati saglasnost kako NATO-a, tako i lokalnog stanovništva, ukoliko odluče da pošalju oružane snage na sever Kosova i Metohije. Takođe, činjenica je da ROSU kod ovdašnjeg življa predstavlja sinonim za brutalnost i represiju prema Srbima. Zato su Srbi osetili nelagodnost i strah, ali i čvrstu rešenost da se, u slučaju potrebe, ne daj Bože, suprostave kako znaju i umeju ovoj naoružanoj formaciji, želeći da sačuvaju svoje domove i živote svojih najmilijih. Po ko zna koji put izostala je reakcija EU i KFOR-a, koji su morali sprečiti potencijalno krvoproliće izazvano ovakvom akcijom. Do toga, srećom, nije došlo.
Rogozin: Što se tiče Kosova, pravda i Rusija su na strani Srbije
One koji kažu da je voz u bojama srpske trobojke predstavljao nekakvu „provokaciju“, podsetio bih da autobus sa raseljenim Srbima u Đakovici, kao i onaj sa đacima u Šilovu, nije bio ofarban tim bojama, pa su ih opet kamenovali. I ovakvi slučajevi se nisu desili jednom, već bezbroj puta. Dakle, ne radi se o bojama voza i načinu njegovog unutrašnjeg ukrašavanja, već o jasnoj poruci albanskih vlasti tzv. „Republike Kosovo“ da na ovom prostoru nije poželjno bilo kakvo srpsko prisustvo. Radilo se o putničkom vozu, školskom autobusu ili, pak, srpskim grobljima. Po njima, ovde, očigledno, nema mesta ni za žive ni za mrtve Srbe. To je, nažalost, tužna i sramotna stvarnost u kojoj živimo. A sve se to događa „usred Evrope“, u 21. veku. Jednom rečju, strašno i užasno.
Nenad Uzelac, politikolog, član Upravnog odbora Beogradskog foruma i polaznik master studija Diplomatske akademije u Moskvi. Teorija koju zastupaju mnogi Srbi da smo sami krivi što voz do Kosovske Mitrovice nije prošao (jer je bio obojen u srpske simbole) slična je onoj teoriji NATO-a da za pogibiju 16 radnika RTS u NATO agresiji nije kriv NATO nego direktor RTS. Isto ovde nisu krivi Albanci ili NATO, nego mi.
Odlični smo učenici NATO-a.
Kako ruski eksperti tumače tvrdnje akademika Kostića
Kao odgovor na priče da je voz poslat kao namerna provokacija od strane Srbije i da ga nije trebalo slati sa srpskim ikonama i nazivima „Kosovo je Srbija“, Vučić je odgovorio: „Prvo, u briselskim pregovorima je dogovoreno da su oni statusno neutralni, tako da nema kome šta da smeta natpis Kosovo je Srbija. Postoji drugi problem: u našem srpskom biću usađen je osećaj krivice da smo mi sami krivi za sve“ .
Ova rečenica o usađenoj krivici u Srba je suština.
Voleli ga ili ne voleli, ovom rečenicom je objasnio onaj fenomen argumenata o provokaciji s naše strane. Počnimo da volimo sebe i izbacimo taj osećaj krivice za sve iz našeg bića pa ćemo prestati da pričamo takve stvari. S druge strane, takve stvari pričamo jer polazimo od pretpostavke da su namere uvek loše pa ne dopustimo da događaji i vreme pokažu. Nema provokacije u našem pravu na život i slobodu.
Oslobodimo se tog osećaja krivice i te ružne pretpostavke.
Čak i da prihvatimo taj nakaradni stav kao relevantan da postoji deo krivice na srpskoj strani, to ne menja činjenicu da je politički pogrešno taj stav isticati. U okolnostima gde smo u žestokom sukobu sa Albancima mi glumimo objektivnost prema neprijatelju? Srbi nikada nisu ujedinjeni oko zločina, kao Hrvati oko „Oluje“, što je dobro, ali mi nismo ujedinjeni ni oko sopstvene žrtve, što je loše.
Odakle potiču Albanci?
Nikolić je izjavio da ako NATO na KiM ne može da radi svoj posao da je onda nepotreban. Još je izjavio da kontaktiraju velike sile koje odlučuju o čovečanstvu i da očekuju pregovore velikih sila kako da idu dalje, da li da Srbija nastavlja pregovore u okviru EU ili na nekoj drugoj platformi. Nikolić je zaključio: „Nema pregovora u Briselu dok se ovo ne raščisti“.
Ako je „provokacija“ sa vozom imala cilj da se preispitaju pregovori u okviru EU i traži drugi koncept pregovora, onda treba da podržavam tu „provokaciju“.

Nastavak na RuskaRec.ru...