Izvor: Večernje novosti, 22.Okt.2014, 21:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mržnja milija od pomirenja

NA Balkanu je mržnja prisustna vekovima i izuzetno su male šanse da je u skorijoj budućnosti zameni pomirenje i zbližavanje. Odgovornost je na svim narodima, ali i na svetskim silama koje zbog širenja sopstvenih interesa dodatno podgrevaju naše sukobe. Ovako na „balkanska gibanja“ gleda sociolog Ljubiša Despotović i njima objašnjava viševekovne sukobe i mržnju među narodima ovog prostora. Da su duhovi prošlosti ponovo probuđeni, najbolje svedoče i najnoviji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << incidenti između Srba i Albanaca. Mala letelica sa zastavom „velike Albanije“, koja je sletela na stadion JNA izazvala je seriju incidenata u Srbiji, Crnoj Gori, pa i Grčkoj i ponovo raspirila opštu mržnju, odavno ukorenjenu. U napadima na pekare i poslastičarnice Albanaca poznaje se dobro poznati rukopis usijanih glava koje su dobrim delom kumovale sukobima poslednjih decenija. - Koren mržnje na Balkanu leži u nerešenim nacionalnim pitanjima, koji su večiti izvor sukoba - kaže Despotović. - Dok god dva naroda pretenduju na istu teritoriju, sukobi i netrpeljivost su neminovni. Balkan je kontaktna teritorija velikih sila koje deluju paralelno sa regionalnim. Njima uglavnom nije u interesu da stvaraju pomiriteljski ambijent, već ga talasaju radi svojih interesa. STRAH OD NAPADA IZLIVE netrpeljivosti i među nacionalne mržnje treba potražiti i u frustraciji koja se gotovo bez prekida taloži dugo godina, smatra psiholog Mirjana Janković. - Svaka mržnja, pa i ona koja postoji među narodima u vezi je sa strahom. Ona je često usmerena ka onima koji nas ugrožavaju ili verujemo da rade protiv nas. Veliko je pitanje koliko je ova vrsta bojazni racionalna, odnosno koliko je podgrevaju različiti centri društvene moći - objašnjava Janković. Zadatak političkih i drugih elita, prema njenom tumačenju, jeste racionalno čitanje okolnosti, kako se u društvu ne bi stvarala lažna psihologija ugroženosti. Trajno smirenje balkanskih strasti i pomirenje među narodima profesor Despotović zasada - ne vidi. Glavni problem, prema njegovom mišljenju, jeste nedostatak trajne politike koja će ići u prilog saradnji i miru. To će biti moguće tek pošto se prethodno reše sva sporna pitanja. - Politika evropskih integracija, koja se najčešće navodi kao prilika za izgradnju zajedništva, čist je privid. Duboko u srži ove strategije nalazi se vekovima gomilana frustracija i netrpeljivost koja se vrlo često izlazi na videlo. Albanci, ali i lojalni Goranci, čije su pekare ovih dana zasute kamenjem najbolje su osetili bremenitost ovog problema. Činjenica jeste da država upozorava da će zaštititi svakog svog građanina. Činjenica je i da to neće rešiti problem. - Dokle god prebijamo balkanske račune, tinjaće i uzajamna netrpeljivost - kaže Milovan Mitrović sa Pravnog fakulteta. - Da su naši odnosi u prošlosti bili bolji, danas sigurno ne bi bili ovakvi. Mržnja će postojati dok god se ne ukloni njen izvor. Da bi to bilo moguće, međutim, potrebna je iskrenost i snažna volja obe strane, koja zasada izostaje. Profesor Mitrović naglašava da je to teško dostižan cilj. Dok se on ne ostvari suočavaćemo se sa ponašanjem koje ima razmere socijalne patologije, kao posledice spleta nepomirljivih okolnosti - istorije, geopolitike, ekonomije, duhovnosti... Profesor Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka, sa druge strane, kaže da je trajno pomirenje moguće, ali da ono neće doći preko noći. Dosta vremena je trebalo i Nemačkoj i Francuskoj, pa su na kraju uspeli da zajedno krenu napred. - Oni koji na Balkan gledaju sa prezrenjem tvrde da je pomirenje nemoguće. Drugi, opet smatraju da je reč o prostoru kao i svakom drugom i da od suživota ne treba odustajati - objašnjava Marković. - Bez obzira na okolnosti saradnja je zajednički interes svih naroda. Šansu za zajedništvo on vidi u ekonomskom razvoju, jer su u krizi sve balkanske države. Uzajamna trgovina primer je puta izgradnje zdravih odnosa kojim treba ići. - U tom pogledu ne treba potceniti Evropsku uniju, oko čijeg članstva vlada potpuno saglasje. Stereotip je da balkanski narodi nisu sposobni za mir i suživot, a naša zajednička odgovornost je u tome što to vrlo često nekritički prihvatamo.

Nastavak na Večernje novosti...