Mass Effect film: Massive Deffect?  

Massive Deffect:How to lose fans and alienate people feat. Garrus Vakarian


Garus: Šeparde…ŠEPARDE!
Šepard: Šta je?
Garus: Šta imaš da kažeš na ovo.
Šepard:Koje?
Garus: Ovaj kasting za Mass Effect film što držim u ruci? Imam osećaj da će mi preneti neku veneričnu bolest.
Šepard: Genijalno! Dobio sam Bejla, dok će me u poslednjim minutima trećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << dela igrati Mel Gibson.
Garus: A je li?
Šepard: Što? Koga si ti dobio?
Garus: Majli Sajrus…
Šepard: Auje…
Garus: Ovo se neće završiti ovako. Džokeru, namesti kurs za Holivud.
Džoker: Can it wait for a bit, I’m in a middle of some callib…
Garus: More nosite se, obojica.

 

Verovali ili ne, ali većina najupečatljivijih bombi na boks-ofisu (wikipedijski gledano) čine adaptacije video igara. Teško je razumeti da i pored impresivnog marketinga i prepoznatljivosti brenda, takvi filmovi bivaju ispljuvani i od strane kritičara i svojih tvrdokornih fanova, dok prosečna bioskopska publika (koja se, uglavnom, ne igra) deluje odbojno na informaciju da je film baziran na igri. Verovatno je svima poznata izjava poznatog filmskog kritičara Rodžera Iberta da video igre nikada neće biti umetnost, a njegove recenzije adaptacija su često za nijansu blaže od viceva o jevrejima. Da li je toliko komplikovano napraviti film po video igri koji će zadovoljiti sve moguće kriterijume?


Kao prvo, zanemarićemo baljezganje gospodina Iberta na trenutak. Veoma retko verujem čoveku koji je, pored toga što se zabavljao sa Oprom, film Anaconda nagradio sa četiri zvezdice (maksimalna ocena), a Kick-Ass sa dve. Film je znatno uticao na video igre što se tiče narativnih struktura i animacija, pa i akcionih sekvenci. Neverovatno je kako se prosečan šablon o italijanskom vodoinstalateru koji spašava princezu gutajući pečurke pretvorio u realističnu simuaciju vojne operacije u Somaliji kojoj bi i sam Ridli Skot zavideo. Dijalog i humor u serijalu Monkey Island (mlađi igrači, guglajte ovo) prevazilazi kvalitete svog medija i ostavlja ljude u čuđenju kako je jedna mala igra bolja od “komedija” poput Epic Movie.

Opšta lenjost da radim bilo šta u poslednje vreme je sprečila da češće igram video igre, ali mi je drago da sam imao vremena da odigram oba dela Bioware-ovog Mass Effect-a. Konačno je veliki fan naučne fantastike dobio nešto što je uslišilo svaku njegovu želju. Napokon sam mogao da haram svemirom svojim vlastitim brodom, a da moje jedino zaduženje bude rasturanje vanzemaljskih dupeta, i šarmiranje istih... Tako je, deco. Neko je umesto Skajvokera hteo da bude Han Solo kad poraste. Šalu nastranu (na stranu), Mass Effect predstavlja pravu poslasticu za SF frikove, gejmere, kao i za one koji žele odličnu priču, nešto što konačno može ućutkati svakog skeptika prema video igrama. Ako samo kažem da igra obiluje predivnim svetovima i odlično napisanim likovima, neće biti dovoljno. Dozvolićemo dotičnom Garusu Vakarianu da nam to pojasni. Pogledajmo ovaj određeni deo dijaloga iz prošlogodišnjeg Avatar-a:

Jake Sully: I see you.
Neytiry: I see you.

Dirljivo, zar ne? A sada pročitajmo Garusovu (ne)čuvenu rečenicu iz razgovora sa (ženskim) Šepardom iz drugog dela Mass Effect-a.

Garrus : I always like to savor that last shot before popping the heatsink. Wait... that metaphor just went somewhere horrible.

Žalim Kamerone, ali dok ne istrebiš svoje svemirske štrumfove, Garus će osvajati Oskare kod mene.

 
Naravno, kad sam čuo da moguli iz silikonske doline planiraju filmsku adaptaciju, imao sam osećaj da će komadić mog virtuelnog raja uskoro biti silovan u klasičnom holivudskom maniru… i to bez ljubljenja. Obično nisam ovoliko uzrujan zbog ovakvih vesti, neko će sigurno govoriti da preterujem i da film neće biti toliko loš. Možemo krenuti u beskonačnu raspravu o tome (koja se može završiti tučom), ali s obzirom da me sajt obavezuje da pišem članke određenih veličina (i da jedem manje žitarica) zadovoljićemo se ovim nebitnim žaljenjem koje je bazirano na činjenicama.

Mass Effect je dotakao mnogo tema koje reflektuju sadašnjost, što je odlika mnogih dobrih SF filmova i knjiga. S obzirom da se radi o video igri, napravio je jedan revolucionarni korak u svom mediju. Priča o veštačkoj inteligenciji, politici, zaverama je odlično spakovana u svemirsku operu, u kojoj jedan buntovnik, sa svojim timom žigosanih, povlači konce i određuje ishod događaja. Ma koliko priča drži igrača prikovanog za ekran, možemo svi da se složimo da ona i nije toliko originalna. Mass Effect takođe predstavlja omaž naučno-fantastičnim ostvarenjima, što nekome kao što sam ja, predstavlja užitak, dok će većini (ahem, “boks-ofis dohotku”) predstavljati manu. Geth, glavni negativci sa svojom kolektivnom svešću naprosto VRIŠTE da su Borgovi iz Star Trek-a. Šepard sa svojim podeljenim ličnostima podseća na vanbračno dete princeze Leje i kapetana Kirka, Han Soloa i Indijane Džounsa (višak Harison Forda nikad nije na odmet), Ešli Vilijams je direktan duplikat Eša iz Evil Dead-a sa estrogenom, dok Garusu samo fale dredovi da bi jurio Švarcenegera po džungli. Mesta kao što su the The Citatel i Noveria, a naročito Omega u drugom delu, su preslikani iz Blade Runner-a i Fifth Element-a, sa predivnom arhitekturom koja može biti logična samo crtačima kao što su Moebius i Bilal, a sama teorija o Proteancima se stalno ponavljala i u evoluciji samog čoveka.

Kao što rekoh, ovo ne treba da predstavlja lošu stvar. Star Wars je nastao tako što Lukas nije mogao da dobije prava za Fleš Gordona, dok su većina znamenitih vesterna (The Magnificent Seven, Dolar trilogija) rimejkovi japanskih filmova. Indijana Džouns je spoj likova iz B filmova pedesetih godina, a da Tarantino nije imao onolike pare, danas bi cepkao i lepio isečke iz filmova u Premijeru i kačio bi ih na YouTube. Plagijat i nedostatak ideja odavno nisu problem velikih filmova. Ali s obzirom da se priče većine igara baziraju na nekim poznatijim naslovima, adaptacija toga u film bi predstavljala gledanje nečeg što je kopija kopije. Međutim, ponekad nije bitna originalnost priče, već kako je ispričana. Pomenuti plagijati su takođe poznati po kultnim likovima. Dobro, ćelavi Jul Briner se ne pominje često, ali likovi poput Luka, Soloa i Indija su postali sastavni deo naše pop kulture. Već znamo da Mass Effect sadrži odlične likove, ali ostaje pitanje kako se oni mogu na najefikasniji način preneti na platno?

Počećemo naravno, od našeg voljenog protagoniste Šeparda. Momci iz Bioware-a su nam obezbedili retku privilegiju da možemo potpuno da manipulišemo našim likom. Počev od fizičkih karakteristika, samog pola i moralnih izbora (Paragon i Renegade), imali smo poseban osećaj da je lik nešto naše, nešto što reprezentuje nas ili čak obrnuto, pruža nam mogućnost bekstva od nas samih. Ne kažem da ovo nije rađeno pre, ali Bioware (koji zasad nema ni jednu lošu igru) to radi sa fantastičnom narativnom strukturom i dosta detalja posvećuje svojim likovima. Upravo je to jedan od naših problema. Kako najbolje  predstaviti Šeparda? Dosad nisam upoznao ni jednu osobu (u ovom slučaju, idiota), koja je bila striktno Paragon tokom igranja igre, a svi možemo da se složimo da je karakterizacija Šeparda kao Paragona jednaka četki kojom (nevoljno) čistim ve-ce šolju. S druge strane, moramo uzeti u obzir da nadrkani intergalaktički badass, iako poželjan u današnjoj kinematografiji, nije najidealniji protagonista sa kojim “publika može da se identifikuje.”

 
Kako bi zadovoljili fanove (ovaj termin koristim veoma labilno), Šepard će zbog toga ostati prilično izbalansiran (odvratan trend koji diktiraju današnji filmovi, setimo se Maks Pejna), samim tim gubeći svoj šarm. Mnogi od vas su se oduševili glasinom da će kapetana Normandije igrati Metju Foks iz serije Lost. Realno, ovo predstavlja onu vrstu glasine koja stoji u rangu sa onom da će Riddler-a u sledećem Betmenu igrati Edi Marfi, ali s obzirom da nam je to najsvežija i najinteresantnija vest o filmu, vredi da je prokomentarišemo. Iskreno, bio sam previše zaokupiran flertovanjem sa razvedenim mamama na mojoj jahti pod imenom Fric tako da nikada nisam imao prilike da gledam Lost. Ne znam kakav je Metju u toj seriji, ali to nije bitno, jer postoje veoma važne stvari koje moramo sagledati. Dok će mnogi osuđivati moj skepticizam prema Foksu, (i da, gledao sam Speed Racer-a), mogu vam reći jednu stvar: Metju Foks je televizijski glumac. To nipošto ne umanjuje njegov talenat, ali umanjuje šanse da ovaj film dobro prođe komercijalno. Bez obzira što je Lost jedna od najpopularnijih serija i što se njegov lik iz Lost-a isto zvao Šepard, to neće biti dovoljno Foksu da izvede ovo kako treba, jer on, jednostavno, nije materijal za blokbaster. Jedan od dokaza je pomenuti Speed Racer, koji je pored Foksa imao velika imena poput Džona Gudmena, Suzan Sarandon i PROKLETE Braće Vašovski. Film je sažvakan od konkurencije u bioskopima. Bezveze je što sam uzeo Racer-a kao primer, ali je danas potpuno nebitno da li je film dobar ili ne. Kvalitet filmova odavno ne predstavlja merilo za profit. Potreban je samo dobar marketing, nekoliko trikova da zavarate publiku i naravno, mnogo sreće. Šta mislite kako je bilo meni kad sam sedeo na dočeku nove godine, polupijan, sa osobama koje su me ubeđivale da je Twilight jedna od najboljih ”saga(!)” u poslednje vreme? Da, udovi znaju da lete.

Ko onda umesto Metjua? Da li je potrebno dovesti veće ime? S obzirom kako stoje stvari trenutno u Holivudu (ovo govorim previše često), čudi me da niko nije pomenuo Sema Voringtona koji je praktično glumio (ili bio najavljivan) za svaki akcioni film u protekle 2 godine. Ili možda ipak Tom Hardi, novi Pobesneli Maks, svež od svoje slave iz Inception-a, sa povećim kredibilitetom iza sebe? Svojom zavidnom filmografijom uspeo je da ubedi publiku da može igrati kompleksne i zahtevne uloge, a film Bronson nam govori koliko je posvećen svom poslu.

Bronson ili ne, još veći problem predstavljaju sporedni likovi. Mislite da je onaj dijalog Šeparda i Garusa na početku teksta bio samo moj neuspeli pokušaj da zadivim žensku stranu čitaoca svojom vickastom personom? Iznenadićete se kad prve vesti o kastingu počnu da vam kvare doručak. Jeste li čuli glumce za adaptaciju igre Kane&Lynch, dva belca? Igraće ih Brus Vilis i Džejmi Foks (za one koje ne znaju, u pitanju je crnac i ne, nisam rasista). Ne samo što im nisu ni rasu pogodili, nisu ni frizure. Imaćemo sreće ako Garus, Wrex i Ešli prežive promenu rase (ili čak pola). Izbor glumaca će definitivno staviti vaše sive ćelije na kondicioni trening. Pored toga, problem predstavlja to što je potrebno dovoljno razviti sve te likove i spakovati ih u prosečnih 90 minuta filma. To se neće desiti. Wrex-ove cipele će imati bolju karakterizaciju od samog Wrex-a, dok će Garus biti sveden na iritantnog komičnog pratioca sa veoma lošim uzrečicama.

 

Naravno, pored likova, ostaje nam, možda najbitniji problem od svih - priča. Kao što sam napomenuo, Mass Effect poseduje odličnu priču koja se polako ali veoma tečno odvija tokom igre. Pored njene obilnosti, njena najveća odlika je postojanje različitih krajeva i izbora koje igrač sam određuje omogućavajući igraču da svoje izbore (i samog lika) prenese u nastavak igre, nastavljajući sopstvenu priču dalje. Ne očekujem, naravno, da publika sama određuje ishod filma, ali postojanje više krajeva može dovesti do opšte podele među fanovima. Računajući naravno, da je producentsku kuću zapravo, briga za njihovo mišljenje (gledali ste Resident Evil i Alone in the Dark). Fanovi mnogih poznatih serijala će uvek pronalaziti izgovore za svaku moguću sitnicu i na kraju uvek ostati nezadovoljni. Naravno, uvek je poželjno dobiti pozitivan fidbek od njih, ali je danas veoma teško uspeti da izbalansirate utiske i komercijalni uspeh. Pogledajte poslednjeg Indijanu Džonsa. Prosečan film, ne toliko očajan kao što mnogi govore, ali je posedovao sve elemente za uspeh. Skoro cela glumačka postava na okupu, Lukas i Spilberg zajedno i dobijamo – Kejt Blanšet i vanzemaljce. Sa druge strane imamo prošlogodišnji Star Trek, Džej Džej Ejbremsa, koji je rekao “terajte se u peršun, Vulkanci” svojim fanovima i napravio kontinuitet u kome će imati potpunu kontrolu, a da pritom nije (dobro, ne u potpunosti) odbačen od fanova.

Bioware će završiti planiranu trilogiju do izlaska prvog filma. Oni koji očekuju da će prvi deo filmske trilogije predstavljati adaptaciju prvog dela igre mogu se spremiti za jedan šarmantan udarac mokrim peškirom. Ni jedna adaptacija nije pratila svoj izvorni materijal u potpunosti i to se neće promeniti, bez obzira koliko je Mass Effect popularan. Holivudske glavešine se opredeljuju za genijalno mućkanje celokupne priče, stvarajući novo iskustvo sa poznatim likovima i okruženjem, uglavnom sa katastrofalnim ishodom. Najjednostavniji primer za to je ovogodišnji Persijski Princ, koji je već u prvih 20 minuta filma imao haotičnu krizu identiteta, spajajući sve delove Sands of Time trilogije, sa elementima “onog novog princa gde samo trčiš sa glupavom princezom i skupljaš sijalice.” Nakon gledanja filma, imao sam jedan od onih osećaja kada odete u neki fini restoran, naručite skupi mađarski gulaš, ali shvatate da, pored muve u njemu, jelo deluje presoljeno, a restoran vodi ćelavi Turčin (sa sinovima) koji ne vraća pare.

Svet Mass Effect-a će odjednom postati jedno veliko šareno klupko cele trilogije, dok će naši poznati, ali filmski nerazvijeni likovi, prošetati Normandiju kroz polje asteroida koje čini kolaž događaja iz svih delova igre, stvarajući tako ogromnu crnu rupu kontinuiteta u filmu. Očekujte Illusive Man-a u prvom filmu koga će maestralno odigrati Džet Li, dok će Legion (o da, očekujte i njega) biti simultano odigran od strane braće Džonas. Sovereign neće biti glavni negativac, već naziv nekog noćnog kluba, gde će Garus imati comedy stand-up okršaj sa dva vanzemaljca koje igraju Rob Šnajder i El El Kul Džej, koji će se, uz pratnju novog singla Soulja Boy-a, završiti jednom kung-fu sekvencom. U jednom trenutku, Tali Z’orah će definitivno biti gola, a draga vam Miranda (ja sam ostao veran Liari) će biti plavuša sa naočarima (pošto je pametna).

Uostalom, ne znam ni zašto sam pisao ovo? Namera da iznesem činjenice o još jednoj lošoj adaptaciji se polako pretvorila u još jednu tiradu lupetanja obožavaoca. Mogu samo da se nadam da će film biti dobar uz kokice, ali da će celokupni utisak biti, ukratko – sranje. Završiće na deponiji bezbroj prošlih adaptacija, sa razočaranom publikom i prvim zabeleženim porazom Bioware-a. Jedini spas može predstaviti Bioware-ova odluka da sam preuzme produkciju filma, kao što Valve planira da uradi za filmsku adaptaciju Half-Life-a, ali svi znamo da se to neće desiti.

Nemman

0 0

Dodajte komentar