Izvor: Blic, 30.Jan.2015, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvor prenaseljeni jer je malo alternativnih sankcija
Ključni problem prenaseljenosti zatvora je nedovoljno primenjivanje alternativnih sankcija za počinioce krivičnih dela, iako 60 odsto zatvorenika ispunjava uslove za neki oblik alternativnog kažnjavanja, izjavio je danas predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Kovačević.
On je na skupu održanom u Kući ljudskih prava predstavio rezultate istraživanja "Smanjenje prenaseljenosti zatvora u Srbiji kroz monitoring, javno zagovaranje i razmenu najboljih poruka" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su pokazali da su 31.934 izrečene kazne zatvora potencijalno mogle biti zamenjene alternativnim sankcijama.
Govoreći o primeni tih sankcija, Kovačević je kao najvažnije izdvojio rad u javnom interesu i kaznu kućnog zatvora i dodao da stroga kaznena politika ne dovodi do smanjenja prenaseljenosti zavoda.
Prema podacima te studije, trenutni broj zatvorenika u zatvorima iznosi 10.600 što je više od trenutnih kapaciteta zavoda. Na skupu je bilo reči i o meri pritvora koja se, kada je reč o našoj zemlji doživljava kao kazna, a ne kao mera koja treba da obezbedi nesmetano vodjenje krivičnog postupka.
- Zabrinjavajući je podatak da sudovi Srbije svake godine izreknu oko 20.000 dana neosnovanog pritvora, što iznosi 55 godina neosnovanog lišavanja slobode - istakao je Kovačević dodavši da je ta praksa dovela do sistematskog kršenja ljudskih prava na slobodu i bezbednost ličnosti.
Što se tiče Zakona o amnestiji iz 2012. godine, Kovačević je ocenio da taj zakon nije u dovoljnoj meri smanjio prenaseljnost zatvora.
- Amnestija je rasteretila samo manje zavode, dok su se kapaciteti najvećih kazneno popravnih ustanova u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici rasteretili samo na kratko - naglasio je Kovačević.
On je ukazao da su to uglavnom bila lica kojima je izrečena kazna od šest meseci do godinu dana zatvora, dok je osudjenicima težih krivičnih dela smanjena kazna, ali su ostali u zatvorima.
Kako je ocenio, amnestija je dobra mera samo ukoliko je izvršena kao deo sveobuhvatnog pristupa rešavanju prenaseljenosti. Sama po sebi ta mera je jednokratna i nema veliki značaj kada je reč o tom problemu.
Pred toga, rezultati studije su pokazali da pojedine zatvore odlikuju nehumani uslovi i ponižavajuće postupanje prema zatvorenicima zbog čega, kako je ocenio Kovačević, Srbija može biti proglašena odgovornom pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Inače, istraživanje je trajalo od 2013. do 2015. godine, a sproveo ga je Beogradski centar za ljudska prava.
.jpg)
