Zabrana izručenja štiti kriminalce u regionu  

U zemljama EU državljanstvo nije smetnja da neka osoba bude izručena

Beograd, Zagreb, Banjaluka – Glavu Branimira Glavaša brani u ovom trenutku volja regionalnih političkih elita pretočena u propise da će sami suditi mangupima iz svojih nacija, da neće dozvoliti da bilo ko drugi osim Haškog suda procenjuje njihovu nevinost, odnosno krivicu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Baš zato kriminalci na Balkanu često sarađuju bolje nego njihove vlade, obično poseduju više pasoša, najčešće bosanski, srpski i hrvatski, lako se sreću po regionu, sklapaju poslove, po potrebi i ubijaju i nalaze utočište. Naruku im ide i činjenica da ustavi zemalja regiona i propisi potpuno zabranjuju ili bitno otežavaju izručenja.

„To je veliki problem na Balkanu, jer zabrana izručenja omogućava da kriminalci prelaze iz jedne u drugu zemlju, a da pri tome imaju zaštitu svoje zemlje”, kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.

U praksi procedura za izručenje počinje tako što se za odbeglim počiniocem nekog zločina raspisuje Interpolova poternica. Ukoliko to lice, recimo, pronađe policija u Hrvatskoj i uhapsi, izručuje ga Srbiji ako je reč o srpskom državljaninu. Ako je, pak, hrvatski državljanin učinio krivično delo u Srbiji i vratio se u Hrvatsku, onda Srbija opet raspisuje poternicu. Sve i da hrvatska policija uhapsi osobu sa poternice, postaviće se pitanje izručenja zbog toga što hrvatski Ustav to zabranjuje. Jedina mogućnost u tom slučaju je da Srbija ustupi predmet Hrvatskoj.

„Ministarstvo pravde Srbije zalaže se za sazivanje regionalne konferencije na kojoj bi se usaglasili propisi u toj oblasti, na osnovu čega bi potom bila mogućna ekstradicija drugim zemljama. Jer, ionako ćemo, po ulasku u Evropsku uniju svi morati da potpišemo multilateralne sporazume i da se sa drugim državama dogovaramo o tome gde će se suditi određenom licu koje je učinilo krivično delo”, kaže Slobodan Homen.

Regionalna konferencija još nije na pomolu, ali su, kako navodi Homen, u toku pripreme za veliku ministarsku konferenciju u Beogradu, planiranu za septembar, na kojoj će ovo pitanje biti jedna od tema dnevnog reda.

Ustav Srbije ne zabranjuje ekstradiciju srpskih državljana drugim zemljama, ali zabrana je utvrđena u Zakonu o krivičnom postupku. Pre mesec dana donet je novi zakon o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, koji takođe kaže da ekstradicija srpskih državljana nije dozvoljena, izuzev ako ne postoje bilateralni i multilateralni sporazumi sa drugim državama. Stupanjem na snagu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći prestale su da važe odredbe Zakonika o krivičnom postupku koji je do donošenja tog zakona regulisao ovu oblast, kaže Goran Ilić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Sporazum o izručenju još nije potpisan ni sa jednom zemljom u regionu. Sa Hrvatskom u ovom trenutku Srbija to ne može da učini jer ustav te zemlje zabranjuje izručenje hrvatskih državljana. Naglašavajući da u međunarodnim odnosima važi princip reciprociteta, Homen kaže da Srbija sa Hrvatskom neće potpisivati bilateralni sporazum o ekstradiciji sve dok Hrvatska ne izmeni svoje propise koji ograničavaju izručenje građana Hrvatske drugim zemljama.

„U zemljama Evropske unije državljanstvo ne predstavlja smetnju da neka osoba bude izručena stranoj zemlji koja za njim raspiše poternicu. To je pokazatelj u kom pravcu će se kretati izmene zakona i kod nas”, kaže profesor Ilić.

Bosna i Hercegovina prema svojim propisima ne može da izruči nijedno lice – bez obzira da li je osuđen ili optužen za krivično delo – koje osim državljanstva Srbije, Hrvatske ili neke treće zemlje ima i bosanskohercegovačko državljanstvo, kaže Marina Bakić, stručni saradnik Službe za odnose sa javnošću Ministarstva pravde BiH.

Zloupotreba instituta dvojnog državljanstva i BiH je postala „vruća tema” posle bekstva Branimira Glavaša iz Hrvatske. Da bi izbegao izdržavanje desetogodišnje kazne zatvora na koju je osuđen zbog zločina nad Srbima u Osijeku, on je prešao u BiH, čije je državljanstvo dobio prošle godine. Ipak mu je određen ekstradicioni pritvor, jer je Sud BiH procenio da je zatražio bosanskohercegovačko državljanstvo da bi izbegao izdržavanje kazne.

Bakićeva kaže da BiH sa Srbijom i Hrvatskom, s kojima ima sporazume o dvojnom državljanstvo, nema sporazum o ekstradiciji lica koja imaju pasoše obe zemlje. To je omogućilo bivšem hrvatskom članu Predsedništva BiH Anti Jelaviću da nesmetano živi u Hrvatskoj, iako je u BiH, zbog privrednog kriminala, pravosnažno osuđen na devet i po godina zatvora.

„BiH sa Hrvatskom i Srbijom ima ugovore na osnovu kojih lice koje je u jednoj zemlji osuđeno može kaznu da izdržava u drugoj. Problem je što je za upućivanje na izdržavanje kazne potreban pristanak osuđenog. Trenutno radimo na izmeni ove odredbe. Verujem da ćemo se saglasiti da se iz nje izbaci pristanak osuđenog da ide u zatvor”, objasnila je Marina Bakić.

Izmenu sporazuma o zabrani ekstradicije nedavno je predložio premijer Hrvatske Ivo Sanader. On je, istina, obrazložio da se to ne bi odnosilo na „izručivanje određenih kategorija lica” i dodao da po tim podrazumeva hrvatske vojnike i oficire, koji bi, prema njegovim rečima, mogli da budu „optuženi po političkoj osnovi”. Ovakav stav hrvatskog premijera nisu podržali bosanskohercegovački zvaničnici.

Institut dvojnog državljanstva, koji je uveden da bi se olakšalo velikom broju građana i ratnih izbeglica da srede svoj život, najviše se i zloupotrebljava na relaciji Hrvatske i BiH. Većina Hrvata u BiH uzima i hrvatsko državljanstvo, a u Zagrebu se nezvanično procenjuje da je iz Hrvatske i BiH do sada prebeglo tridesetak osoba koje nastoje da izbegnu izdržavanje kazne, a da je iz BiH u Hrvatsku došlo više od 40 takvih osoba. Pored Glavaša, najpoznatiji takvi slučajevi u novije vreme su „službeni put” u BiH hrvatskog biznismena Blaža Petrovića koga pravosuđe te zemlje goni zbog pronevere i bekstvo kardiohirurga iz Rijeke Ognjena Šimića, osuđenog na devet godina zatvora zbog primanja mita od pacijenata. Veliku prašinu podiglo je i bekstvo bivšeg člana Predsedništva BiH Ante Jelavića, osuđenog zbog pronevere.

Hrvatski Ustav štiti od izručenja generala Ivana Andabaka, osumnjičenog u BiH za atentat na pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Anta Leutara, kao i generala Ivana Medića, koga BiH traži zbog afere u vezi sa Hercegovačkom bankom.

Državna rukovodstva obe zemlje svesna su da se mora nešto preduzeti. „To se prvenstveno mora rešiti ustavom, a onda međusobnim sporazumima između dve zemlje. Sada imamo interesantnu logiku da možemo izručiti građanina druge zemlje koji ima dvojno državljanstvo, ali uz uslov da se on sa tim složi. Pa ne bi pobegao da se sa tim slaže”, izjavio je nedavno hrvatski predsednik Stipe Mesić.

B. Čpajak, B. Marić, R. Arsenić, D. Čarnić

[objavljeno: 18/05/2009]

0 0

Dodajte komentar