Veće tužilaca – uslov samostalnosti tužilaštva  

Slobodan Radovanović, republički javni tužilac i predsedavajući Državnog veća tužilaca govori o samostalnosti ovog novog tela i odgovornosti njegovih članova

Državno veće tužilaca, formirano početkom aprila, trebalo bi da predstavlja garant samostalnosti tužilačke organizacije. Napravljeno s ciljem osamostaljivanja tužilaštva, u pravom smislu te reči, veće ne bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smelo da bude zavisno od bilo kakvih uticaja. Od 11 članova, koliko ih u veću ima, šest je iz tužilačke organizacije, a tu je i republički javni tužilac, pa će reč tužilaca biti presudna kada veće bude donosilo odluke. U nadležnosti pomenutog tužilačkog tela biće i izbor tužilaca, njihovo unapređenje i razrešenje, donošenje etičkog kodeksa, a stav veća biće presudan i prilikom usvajanja kriterijuma po kojima će se ocenjivati rad tužilaca.

– Za članove veća tužilaca izabrani su ljudi od ugleda u tužilačkoj organizaciji. Treba istaći da je član veća i Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine. Tu su još i Đorđe Ostojić, nekadašnji republički tužilac, Ivana Letica-Pavić, zamenik okružnog javnog tužioca u Novom Sadu, Saša Ivanić, zamenik okružnog tužioca u Beogradu, Nebojša Ćirjaković, zamenik opštinskog tužioca u Kragujevcu, Ljubiša Dragašević, opštinski tužilac u Novoj Varoši. Po položaju, članovi veća su i republički javni tužilac koji predsedava veću, ministar pravde Snežana Malović i predstavnik profesure Milan Škulić – navodi za „Politiku” Slobodan Radovanović, republički javni tužilac i predsedavajući Državnog veća tužilaca.

Prema njegovim rečima, ovakvim izborom kandidata gotovo da su u potpunosti izbegnute kritike javnosti i medija. Da je drugačije, smatra Radovanović, bio bi to veliki hendikep za veće.

Kakva je odgovornost članova Veća?

Na ovim ljudima je jako velika odgovornost. Imamo istorijsku priliku da tužilaštvo konstituišemo u potpuno izmenjenom obliku koji će biti prilagođen modernim zahtevima, uslovima i potrebama borbe protiv kriminala. Izmenama Zakonika o krivičnom postupku, biće uvedena potpuno nova faza u radu tužilaštva i to kroz postepeno preuzimanje istrage od suda, ali i kroz dovođenje novih ljudi u tužilaštvo. Znači, ulazimo u jednu potpuno novu fazu funkcionisanja tužilačke organizacije. Tužilaštvo kao državni organ će, u izmenjenom pravosudnom sistemu, biti jedini organ koji će krivični slučaj pratiti od momenta njegovog otkrivanja, zatim prikupljanja dokaza, procesuiranja, pa do njegovog finiširanja kroz ulaganje redovnih i vanrednih pravnih lekova. Uloga tužilaštva je, bez obzira na njenu ozbiljnost, do sada bila zapostavljena i, na neki način, prevaziđena.

Tvrdite da će veće tužilaca biti garant samostalnosti rada tužilaštva. Znači li to da ono neće imati nikakve veze s Ministarstvom pravde, osim što će resorni ministar, po položaju, biti član veća tužilaca?

Ministarstvo pravde je tu, kao deo vlade, da obezbedi materijalne uslove za funkcionisanje Državnog veća tužilaca. Treba navesti da će Ministarstvo imati svoju ulogu u vezi sa sistematizacijom radnih mesta, obezbeđivanjem kancelarija" Znači, imaće udela u svemu što predstavlja logistiku rada veća tužilaca. Rad resornog ministarstva, međutim, nikako se neće odnositi na odluke koje se tiču funkcionisanja tužilačke organizacije.

Veće tužilaca će da pravi i kriterijume za ocenjivanje rada tužilaca. Kako će to da izgleda?

Kriterijume za ocenjivanje rada tužilaca će praviti radna grupa, koju će činiti ljudi iz različitih struktura. Ona je već uradila nacrt pomenutih kriterijuma, ali je veće tužilaca ono koje će dati poslednju reč. Kriterijumi se trenutno nalaze u Venecijanskoj komisiji, a dostavljeni su i svim članovima tužilačke organizacije kako bi se, eventualno, stavile primedbe na njih. Prilikom izrade kriterijuma, vodilo se računa da oni budu objektivni, uporedivi, jasni. Faktički, uz korišćenje nekih elemenata za ocenjivanje imaćemo ukupnu ocenu o kvalitetu rada tužilaca.

Postojaće dvostepenost u odlučivanju prilikom napredovanja ili kažnjavanja tužilaca. Svaki tužilac će, naime, imati pravo da uloži žalbu, prigovor na ocenu?

Važno je znati na koji način će se tužioci ocenjivati. Zamenike tužioca, ocenjivaće tužilac, a tužioce viši tužilac i to uz pribavljeno mišljenje kolegijuma i, naravno, korišćenja pomenutih kriterijuma. Kada se formira ocena, tužilac ili zamenik će imati pravo prigovora Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana. Veće će proveravati postupak ocenjivanja i primenu kriterijuma.

Znači li to da će tužioci i njihovi zamenici znati koje su ocene dobili?

Naravno. Ocena mora da bude obrazložena. Tužiocu će biti dostupan čitav postupak ocenjivanja tako da će on znati na koji element ocene treba da uloži prigovor. Nikako ne smemo da dođemo u situaciju, kao u nekim ranijim vremenima, da se tužilac proglašava dobrim ili lošim, a da se ne zna zbog čega je to tako.

Ocene, dakle, mogu da utiču na poboljšanje rada tužilaca?

To i jeste cilj ocenjivanja rada tužilaca.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 18/04/2009]

0 0