Izvor: Blic, 25.Mar.2017, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDIMO SE U ČITULJI Na ulicama Beograda GORE VATRENI OBRAČUNI zbog droge, dugova, zelenašenja i ljubavi
Vatreni okršaji u Srbiji u poslednjih godinu dana najčešće su motivisani borbom za prevlast na narko-tržištu, ali se pucalo i zbog naplate starih dugova, zelenašenja, ljubavnih trouglova, prostitucije..
Poslednja pucnjava u Beogradu u kojoj je ranjen Predrag Ranković Peconi, vlasnik TV "Hepi" i kompanije "Invej" izvedena je u "afektu", ali sa "neraščišćenim" poslovnim računima između Peconija i napadača Željka Rutovića, koji su počeli pre nekoliko meseci. Za Rutovićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznatom još iz dokumentarca "Vidimo se u čitulji", policija još traga.
Interesantno je da je Rankovića, već sutradan u bolnici posetio Milan Narandžić Limun, kontroverzni biznismen i nekadašnji pripadnik surčinskog klana, koji je takođe nedavno ranjen u noge. Narandžić se sa ranom u butini pojavio 6. marta u Urgentnom centru, a policajcima kojima je prijavljen slučaj izjavio je da je ranjen na jednom stovarištu u Velikom Mokrom Lugu, i da je na njega pucao nepoznati mladić.
Iako je policija u početku posumnjala da je Narandžić sam sebe slučajno ranio, a da je priču o nepoznatom napadaču izmislio kako ne bi odgovarao za nelegalno posedovanje oružja, posle pucnjave na Peconija, policija ima i drugačije sumnje. Naime, postoji podatak da je Narandžić takođe došao u sukob sa Rutovićem, i da je ranjen u jednom lokalu u kome su često okupljaju njegovi bliski saradnici.
Rutović, kako sumnja policija ima oko sebe ozbiljnu ekipu "pucača", kao i odlične kontakte sa jakim kriminalnim klanom iz Crne Gore, čuvenim škaljarskim klanom iz Kotora.
Iako su i Peconi i Rutović u javnosti poznati još od 90-tih godina, ni protiv jednog nikada nije vođen nijedan sudski postupak. Peconije ime se u u "Blojoj knjizi" MUP-a napravljenoj u vreme vladavine Zorana Đinđića, povezivao sa švercom nafte i cigareta, na čemu je zaradio svoj prvi milion. Kasnije je novac ulagao u legalne investicije, i kupio brojna državna preduzeća. Rutović je javnosti poznat kao direktan član beogradskog podzemlja 90-tih godina. Imao je čast da bude akter dokumentarca "Vidimo se u čitullji" u kojoj je najviše pohvala dao mafiji iz Ukrajine, gde je započinjao legalan posao. I on i brat Veselin Rutović su zatim u legalne poslove ušli i u Srbiji, kupili ugostiteljsko preduzeće "Tri grozda", a zatim nastavili dalja ulaganja.
"VIDIMO SE U ČITULJI"
Za razliku od Peconija i Rutovića, dvojice pripadnika stare garde, koji su legalizovali poslove i nikada nisu procesuirani, vatreni obračuni u Srbiji u poslednjih godinu dana vezani su uglavnom za poslove oko šverca i dilovanja narkotika, a povezani su sa osobama koji su jače uloge u srpskom podezmlju dobili u poslednjih desetak godina.
TOMA HEKLER RANJEN HICEM U STOMAK
Tomislav Milovanović (39), zvani Toma Hekler ranjen je 8. marta hicima iz pištolja u stomak, dok je otključavao vrata svog stana u zgradi u Ulici Vladimira Tomanovića u beogradskom naselju Konjarnik.
Milovanović u dosijeu ima čak 41 krivičnu prijavu, a poslednja saznanja policije ukazuju da se bavio naplatom zelenaških dugava i organizovanjem prostitucije na estradi.
U rasvetljavanju slučaja ne isključuje ni mogućnost da je Milovanović upucan zbog ljubavne veze sa ženom jednog poznatog zatvorenika.
IVAN ĆIRIĆ PREŽIVEO EKSPLOZIJU SVOG AUTOMOBILA
Ivan Ćirić (37) zvani Ćira teško je povređen 8. marta u naselju Braće Jerković kada je aktivirana bomba postavljena ispod njegovog automobila "sitroena C4".
Eksplozija je odjeknula kada je Ćirić zaustavio automobil na uglu Ulica Jovana Bjelića i Zaplanjske. Povređeni Ćirić pripadnik je voždovačkog klana i često je viđan u društvu sa Miodragom - Mijom Baškalovićem (51), vođom ove kriminalne grupe i jednim od preživelih aktera kultnog filma "Vidimo se u čitulji".
Ćirić se od rane mladosti povezivao sa kriminalnim poslovima, držao je svojevremeno i kockarnice sa poker aparatima, a više puta je privođen zbog trgovine narkoticima. Poslednji put je policija pretresla njegov stan i automobil u potrazi za narkoticima u akciji "Grom" u januaru 2014. godine. Eksplozija bombe je treći atentat na Ćirića. Prvi put je 2004. u njega pucano, a 2011. je postavljen dinamit pod automobil koji je vozio. U poslednjoj eksploziji, povređeno je dvoje slučajnih prolaznika, koji su bili u svom automobilu, par metara dalje.
PUCNJAVE U NOVOM SADU ZA PREVLAST NA NARKO-TRŽIŠTU
Niko Uskoković (37) ranjen je sa dva hica u ruku 25. januara u momentu dok je u džipu "rendž rover" čekao dete ispred O.Š.„Đura Daničić“ u Novom Sadu. "Rendž rover" u kome se nalazio Uskoković je vlasništvo njegovog šuraka Gorana Kneževića Goranca, šefa kriminalne grupe koja je bavila proizvodnjom skanka, zbog čega policija ne isključuje mogućnost da je na Uskokovića pucano u znak opomene upućene Gorancu, ili da je u pitanju greška a da je Goranac bio prava meta.
Uskoković i Knežević bili su članovi kriminalne grupe koja se još 2012. godine nagodila sa tužilaštvom i priznala prozivodnju skanka. Tada im je oduzeta sva imovina. Goranac je osuđen na sedam i po godina, a Uskoković sedam godina zatvora.
Policija ovaj slučaj povezuje i sa prethodnom pucnjavom u Novom Sadu, 19. novembra prošle godine kada je ubijena Teodora Kaćanski (30). Kobne večeri, Teodora se sa dečkom Nenadom Stevićem (38) dovezla "rendž roverom" do zgrade u Vardarskoj ulici u novosadskom naselju Telep.
Stević je prvi izašao iz džipa i ušao u zgradu. Teodora, inače fitnes instruktorka, ostala je da preparkira vozilo kada su odjeknuli hici. Teodora je pogođena sa pet hitaca, i tri dana kasnije je preminula u bolnici.
Stević, koji u dosijeu ima desetak krivičnih prijava, prema saznanjima policije je u kontaktu sa Goranom Kneževićem, zbog čega na rasvetljavanju ove dve pucnjave rade isti inspektori novosadske policije.
VLASTIMIR MILOŠEVIĆ UBIJEN NA TRAMVAJSKIM ŠINAMA
Vlastimir Milošević ubijen je 30. januara u Ulici 27. marta u centru Beograda. Ubica je Miloševića čekao u podrumu zgrade, i čekao da se pojavi. Kada je u 7.30 sati Milošević izašao iz zgrade, izašao je i ubica koji je za njim krenuo ka Takovskoj ulici, gde je i ugrabio prvu priliku da zapuca.
Žrtvu je najpre pogodio u noge, a pošto Milošević nije pao, nastavio je da trči ka njemu sve do tramvajskih šina, gde je Miloševiću pucao u glavu.
Ubica je bio maskiran fantomkom, a pucao je iz "škorpiona", koji nije pronađen.
Ubistvo Miloševića, policija je rešila nedelju dana kasnije, kada je uhapsila osumnjičenog Veljka Belivuka (32), jednog od vođa navijačke podgrupe “Janjičari", poznatog po nadimku "Velja Nevolja". Belivuk je uhapšen u jednoj kafani na Novom Beogradu, a sa mestom zločina ga povezuju DNK tragovi koje je ostavio. On, međutim negira krivicu.
Belivuk je inače poznat kao pripadnik obezbeđenja različitih beogradskih klubova i splavova, a sudovima i policiji je bio poznat po nasilničkom ponašanju.
Prva pravosnažna presuda Belivuku skorog je datuma: u martu 2016. godine Apelacioni sud mu je potvrdio kaznu od pet meseci i 15 dana zatvora zbog napada na dvojicu maloletnika na splavu “Blejvoč” u oktobru 2007. godine. Mesec dana nakon presude Apelacionog suda, Belivuk je bio akter napada na Božu Kumburovića i Nebojšu Petkovića, članove obezbeđenja bivšeg direktora FK “Partizan” Miloša Vazuru. Za ovo delo, okarakterisano kao nasilničko ponašanje, osuđen je u septembru prošle godine, i to na godinu dana kućnog zatvora.
Belivuk je bio i očevidac ubistva svog prijatelja Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, vođe "Janičara", koji je ubijen u oktobru prošle godine. Stanković je sedeo za volanom "audija A6", u Bačvanskoj ulici kada je njegovom automobilu prišao BMW iz koga je ispaljen rafal u pravcu vođe navijača crno-belih.
Hici su ga pogodili, a u pucnjavi je ranjen i Milorad Đ., zatvorski čuvar, koji je kod Stankovića radio kao obezbeđenje. Vozač BMW-a dao je pun gas i ubice su niz Bačvansku ulicu velikom brzinom pobegle ka Ulici gospodara Vučića. Bekstvo su nastavili Ulicom Vojislava Ilića, a BMW su ubrzo napustili i po ustaljenom kriminalnom običaju spalili i pobegli drugim automobilom.
Stanković je zbog dilovanja heroina i ekstazija bio hapšen 2010. godine. Prvostepena presuda na četiri godine zatvora izrečena mu je u decembru 2011. godine, ali na izdržavanje kazne nije otišao.
LIKVIDACIJA NA SAHRANI
Milomir Jovanović (45) iz Vranića ubijen je hicem iz snajpera 14. januara na sahrani Novaka Todorovića na mesnom groblju u Sopotu. Ubica, koji je izvršio likvidaciju kakva do sada nije zabeležena u istoriji srpskog podzemlja, još nije uhapšen i policija intenzivno traga za napadačem koji je, kako se pretpostavlja, imao pomagače.
Smrtonosni hici odjeknuli su u momentu kada je Jovanović posle sahrane krenuo prema svom džipu, u pratnji trojice muškaraca koji su ga čuvali.
Pre nego što je uspeo da otvori vrata, odjeknuli su hici. Pogođen je u grudi i na mestu je preminuo. Njegovo obezbeđenje ga je odmah stavilo u džip i velikom brzinom odvezlo do Doma zdravlja, ali su lekari po prijemu mogli samo da konstatuju smrt.
UBISTVO PRED PUNIM PARKOM DECOM
Ubistvo Jovanovića povezuje se sa ubistvom Aleksandra Stamenkovića (42), 30. jula prošle godine u beogradskom naselju "Belvil", ispred svog kafića "Piazza del caffe". Stamenković je izašao iz svog "rendž rovera" i od napadača koji je u njega zapucao sa motora pokušao da pobegne u svoj kafić. Kiša metaka ga je međutim zaustavila na pločniku.
Policiji je poznat po podužem krivičnom dosijeu. Ranije je hapšen zbog trgovine narkoticima i nanošenja teških telesnih povreda.
Ubice su posle zločina zapalile motor, a video snimci nisu pomogli u njihovoj identifikaciji jer su obojica mladića na motoru imali kacige.
Stamenković je bio hapšen 2008. godine, i to nakon što je nepoznati napadač pokušao da ga ubije u Nišu. Na Stamenkovića je i tada pucano iz automatske puške, ali je i on uzvratio vatru i uspeo da rani napadača. Usledila je policijska istraga obračuna, u kojoj je pretresen i Aleksandrov stan, gde je nađena znatna količina narkotika. Stamenković se, međutim, branio rekavši da droga nije njegova, već da ju je u stanu ostavio njegov brat Sandro, koji je ubijen 2002. godine. Tužilaštvo i sud nisu prihvatili ovo opravdanje, pa je Stamenković zbog posedovanja narkotika i osuđen.
I on i Jovanović, koji je ubijen na groblju u Sopotu vezuju se za narko ekipu Dejana Stojanovića Keke, koji je pre desetak godina pobegao iz Srbije u Brazil.
.jpg)
