Izvor: Blic, 26.Mar.2015, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UBISTVO U SAMOODBRANI Zločin ili borba za goli život
Vladan Milanović (38), koji je spasavajući svoj i život svoje bake Nadežde (86) ubio razbojnika Sašu Cvetkovića (34), odmah je hteo da puca i u sebe. Dobar čovek teško je podneo to što je usmrtio mučitelja.
Tako o Vladanu pričaju komšije i meštani Donje Rače. Kažu da ga je, na sreću, od samoubistva odgovorila baka. Uspela je da ga ubedi da baci pištolj i prijavi se policiji.
Za Vladana je ponedeljak veče bila prava noćna mora. U kuću im je oko 21 čas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upao Saša Cvetković (34). Naoružan pištoljem, tražio im je pare. Nisu ni stigli da shvate šta ih je snašlo, a tortura je počela. Cvetković ih je mučio, batinao... Vitlajući im pištoljem iznad glave. Kako je pokazala istraga, on bi i pucao, ali mu se zaglavio metak u cevi. To je bio spas za Vladana i baku, ali kobno za razbojnika.
Pretučeni Vladan uspeo je da se dokopa očevog pištolja. Pucao je jednom... i pogodio razbojnika u grudi. Pljačkaš je izdahnuo na licu mesta.
Vladan je, kako saznajemo u policiji, izašao u dvorište i ispalio još dva hica u vazduh, u strahu da je razbojnik imao pomagače. A onda je shvatio šta je uradio.
Samo zbog bake nije pucao u sebe. Poslušao ju je i pozvao policiju. Sudija Višeg suda Đorđe Ristić pustio ga je na slobodu posle saslušanja. Optužnica za ubistvo i dalje je na snazi.
Nužna odbrana
Vladanove komšije kažu da je on dobar i plemenit čovek.
- On i njegova baka su sada u Batočini, kod familije. Nije mu lako, jer je preživeo traumu. Ima povrede, ali je još gore što je psihički teško sve to podneo. To je bila borba za goli život. Celo selo će da traži promenu zakona, da ne ispašta onaj koji je branio svoju kuću - kaže jedan od rođaka.
Slučaj Vladana Milanovića ponovo je pokrenuo pitanje nužne odbrane. Da li neko kome je život ugrožen može da se brani oružjem od potencijalnog ubice?
Institut nužne odbrane primenjivan je još u rimskom pravu, gde je nastala izreka „silom silu odbiti slobodno je“. Poznaje ga i Dušanov zakonik, zatim Kriminalni zakonik iz 1860, pa Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1929. Svi ti zakoni, kao i današnje moderno krivično zakonodavstvo, propisuju da krivično delo učinjeno u samoodbrani nije krivično delo i da se zbog njega krivično ne odgovara.
Teško dokazivo
U praksi je to, međutim, teško dokazivo, kaže za „Blic“ advokat Predrag Savić.
- Da bi se utvrdilo da li je postojalo prekoračenje granica nužne odbrane, neophodno je proračunati da li je intenzitet napada bio jači od intenziteta odbrane. Mora se precizno utvrditi i da li je sredstvo za napad bilo opasnije od sredstva za odbranu, kao i to da li je napadač jači od napadnutog - objašnjava on.
Mnogo je, međutim, primera u sudskoj praksi da sudovi veoma rigidno prilaze problemu nužne odbrane.
- Često se olako zaključi da je napadnuti mogao da pobegne i da zbog toga nije bilo potrebe za nužnom odbranom. To je pogrešno shvatanje nužne odbrane. Njen cilj je zaštita ugroženih prava, a ne bežanje! Zato treba ohrabrivati postupajuće sudije da shvate socijalno-etički karakter nužne odbrane i češće u svojim presudama utvrde postojanje instituta nužne odbrane ili njenog prekoračenja - kaže advokat Predrag Savić.
Slučaj Saška Bogeskog
Najpoznatiji slučaj nužne odbrane koji je uznemirio Srbiju dogodio se 21. maja 2013. godine, kada je Saško Bogeski (38) u samoodbrani usmrtio provalnika Vladimira Manića u svom stanu u naselju Žarkovo. Nakon više od deset hiljada potpisa u peticiji za njegovo oslobađanje, Bogeski je posle mesec dana pritvora pušten na slobodu.
- Protiv njega je dosad bilo podignuto pet optužnica. Sada je podignuta i šesta, ali se trenutno nalazi u Krivičnom veću, koje će doneti odluku - priča za „Blic“ Saškov advokat Zoran Agatonović.
Slučaj Žarka Lauševića
Medijski najpropraćeniji slučaj ubistva iz nužne odbrane je onaj u kom je glavni vinovnik bio poznati glumac Žarko Laušević. Laušević je 31. jula 1993. ispred podgoričkog lokala „Epl“ ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića. Ubistvu hicima iz pištolja prethodio je napad na glumca i njegovog brata, u kojem su obojica povređeni. Laušević je osuđen na 15 godina zatvora. Savezni sud je u februaru 1998. ukinuo presudu, a na ponovnom suđenju Laušević je osuđen na četiri godine zatvora. Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, pomilovao ga je 2011. godine.
.jpg)
