Simović i Kalinić otkrili podatke o političkoj pozadini ubistva Đinđića  

Tužilaštvo pored provere informacija članova „zemunskog klana”, vodi i pretkrivični postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine

Miloš Simović i Sretko Kalinić dostavili su Specijalnom tužilaštvu informacije na osnovu kojih bi mogla da bude rasvetljena politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, saznaje „Politika” u Specijalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tužilaštvu.

„Tužilaštvo vodi pretkrivični postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine koja se može dovesti u vezu sa političkom pozadinom atentata na premijera Zorana Đinđića. Postupak se bazira ne samo na izjavama Simovića i Kalinića, već i na analizi dokaza koji su izvođeni u toku postupka za ubistvo premijera, nakon što je tu presudu potvrdio i tadašnji Vrhovni sud Srbije”, rečeno nam je u Specijalnom tužilaštvu.

Prema našim saznanjima, Milorad Ulemek, bivši komandant JSO mogao bi uskoro da bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu JSO.

„Sve je izvesnije da je Milorad Ulemek bio glavni organizator pobune. Sarađujući sa kolegama iz drugih zemalja dobili smo podatke koji su doveli do pomaka u pretkrivičnom postupku o pobuni JSO”, kažu naši izvori, ne precizirajući koje zemlje su sarađivale sa Srbijom u ovom postupku.

Simović, visokorangirani pripadnik klana, na jednom od prvih saslušanja posle hapšenja izjavio je da zna nepoznate činjenice o ubistvu premijera, nudeći tužilaštvu da ih otkrije, ako bi dobio status svedoka saradnika. Sretko Kalinić, koji je izručen iz Hrvatske, takođe je sebe predstavio kao čoveka koji zna mnoge tajne nerešenih zločina. Obojica su se od dana hapšenja, posle sukoba u Zagrebu, utrkivala u priznanjima raznih ubistava, ali šta su izjavili o atentatu na Đinđića, za sada nije poznato.

Advokati porodice Đinđić Rajko Danilović i Srđa Popović podneli su pre pet godina Specijalnom tužilaštvu predlog za proširenje optužnice za ubistvo premijera Zorana Đinđića i na krivično delo oružane pobune. Oni su ocenili da je pobuna organizovana zajedno sa šefom „zemunskog klana” Dušanom Spasojevićem sa ciljem rušenja ustavnog poretka i destabilizacije zemlje.

Pripadnici JSO blokirali su „hamerima” i pod punom ratnom opremom most „Gazela” u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001. godine. Povod za pobunu, kako je saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih za ratne zločine u Hagu, odnosno to što „crvene beretke”, navodno, nisu znale koga hapse. To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana. Na čelu JSO tada je bio Duško Maričić Gumar, koji sada služi zatvorsku kaznu od 35 godina zbog ubistva Ivana Stambolića. JSO je tražila smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Kasnije se ispostavilo da hapšenje braće Banović nije bio pravi razlog pobune, već najava rasformiranja jedinice i mogućnost slanja pripadnika u Hag. Pobuna JSO vremenski se poklopila i sa saslušanjem bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj „Ibarska magistrala”, koje je bilo zakazano u Palati pravde. U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi „zemunskog klana” Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir Milisavljević koji su izručeni iz Francuske.

U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili pozvani da svedoče Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i pored insistiranja advokata porodice Đinđić. Sud tada nije prihvatio ni predloge da, pored Đinđićevih saradnika budu saslušani i njegovi politički protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić, načelnik Vojne bezbednosti. On je negirao informaciju iz akcije „Sablja”, o tome da je Ulemeku obećao da protiv JSO neće intervenisati vojna jedinica „Kobre”, koja je jedina bila sposobna da im se suprotstavi.

Dorotea Čarnić

objavljeno: 07.10.2010.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar