Pustili su da mi dete umre u paklenim mukama  

BEOGRAD - Možda mogu da se pomirim sa gubitkom ćerke, ali ne mogu da se pomirim s paklom i bolovima kroz koje je ona prošla. Lekari greše, ali da su bar pokušali da joj olakšaju poslednje dane, bila bih spokojnija. Ovako, za mene nema života - počinje za „Blic" ispovest Ilinka Arambašić, majka Ljiljane Arambašić (19) koja je 2002. preminula od sepse nastale zbog neadekvatnog lečenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapaljenja slepog creva.

Nesrećna devojka je posle šest dana umrla u najvećim mukama, pošto joj je sepsa razorila organizam.

Ilinka Arambašić kaže da je njena ćerka 15. februara 2002. primljena na Institut za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu zbog jakih bolova u stomaku.

- Pre toga je bila na pregledu na hirurgiji, ali je nije pregledao hirurg, što bi bilo logično, već specijalizant, koji je ustanovio da nema zapaljenja slepog creva i uputio je na ginekologiju - priča Ilinka i dodaje da ju je tu primila doktorka Snežana Vukajlović, koja ju je pregledala.

On navodi da joj je posle pregleda njen ćerke doktorka rekla: „Bljak infekcija".

- Pa da je moja ćerka imala sidu, ne bi smeo lekar tako da postupa i govori - ističe majka.

Ona kaže da sledeća tri dana njenu ćerku nije pregledao nijedan od dežurnih lekara. Opisujući poslednje dane svoje ćerke, Ilinka Arambašić kaže da je Ljiljana od bolova pala u delirijum, nakon čega lekari sa ginekologije procenjuju da ona mora da se smesti u psihijatrijsku bolnicu „Dr Laza Lazarević".

- Ona je urlikala i trčala po sobi od bolova koje je izazvala sepsa. Da su hteli, doktori su mogli u njenom kartonu da vide da nije bilo istorije psihičkih poremećaja - kaže majka.

0 0

Dodajte komentar