Izvor: Politika, 21.Apr.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari prete sudijama

Najnoviji izveštaj o reformi pravosuđa Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, u koji je „Politika” imala uvid, veoma kritički analizira stanje u ovoj oblasti

Savet za borbu protiv korupcije podneo je uoči uskršnjih praznika Vladi Srbije izveštaj o reformi pravosuđa u kojem predlaže razrešenje svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova sudija i tužilaca. Druga preporuka je ukidanje članstva po položaju u tim telima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prepuštanje izbora njihovih članova samim tužiocima i sudijama, umesto Narodnoj skupštini.

Podseća se da u izboru sadašnjih najviših organa pravosudne vlasti nisu učestvovale sudije i tužioci koji su birani na period od tri godine (probni rad), kao ni neizabrane sudije i zamenici tužilaca u pravosudnoj reformi od 2009. godine, jer su u vreme izbora još vodili sporove koji su završeni vraćanjem svih sudija na rad. Ovo znači da u izboru Visokog saveta sudstva više od 600 sudija nije imalo ni aktivno ni pasivno biračko pravo, a u izboru Državnog veća tužilaca ima oko 220 takvih tužilaca.

Savet smatra da činjenica da ovoliki broj sudija i tužilaca nije učestvovao u izborima jasno ukazuje da organi najviše pravosudne vlasti nisu izabrani od strane svih sudija i tužilaca, i zato dovodi u sumnju legitimitet oba organa, ističući da postupak kandidovanja nije bio transparentan jer nisu objavljivani podaci o kandidatima.

U izveštaju se kritikuje i činjenica da predsednici sudova nisu blagovremeno birani. Vršioci funkcija predsednika sudova su lica koja nemaju siguran položaj i zato su zavisni od izvršne vlasti, pa se dešava da postaju poslušna ruka te vlasti.

Savet tvrdi da je izvršna i zakonodavna vlast „ugrađena” u izbore nosilaca pravosudne vlasti i da nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka, te da se predstavnici vlasti mešaju u rad sudova uz kršenje pretpostavke nevinosti. Kao primer se navodi to što predstavnici vlasti komentarišu suđenja u konkretnim predmetima.

Sudije, kaže se u izveštaju, nemaju nikakve garancije da će mirno i bez ikakvih pritisaka obavljati svoju funkciju. Političari prete sudijama ako im se ne sviđaju suđenja i odluke, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije, pozivajući se na navodne zahteve ministra pravde da se izvrši nadzor nad radom sudija u određenim predmetima (Kertes, Kontrast, Červenko), ali i podsticanjem građana da učestvuju u pobunama protiv nepravosnažnih odluka suda ispred sudskih zgrada i vrše zastrašivanje sudija.

Savet tvrdi da se često čuju glasovi iz Ministarstva pravde da je potpuno pogrešan trend nezavisnosti pravosuđa koji se kod nas forsira, i kao primer navodi stav jednog pomoćnika ministra pravde na sastanku radne grupe za izradu Strategije od 27. 2. 2013. godine. U pismenom podsetniku sa tog sastanka pomoćnik ministra je izjavio da je reč o „pogubnom trendu nezavisnosti sudstva”, odnosno da je neophodno da se uspostavi sistem kontrole i ravnoteže između pravosudne i izvršne vlasti, jer će se, u suprotnom, „grupa od 2.000 neodgovornih ljudi (misli se na sudije) odmetnuti u hajduke”, kao i da se ne može nametati takav model nezavisnosti kada u svetu dobro funkcionišu sistemi gde su sva „prava data u ruke ministarstva pravde”, kao što je to u Nemačkoj.

Zakonikom o krivičnom postupku uvedena je tužilačka istraga, što znači da su tužioci dobili dosadašnji deo sudske nadležnosti (istraga), i to sa širom autonomijom postupanja nego što je to postojalo u ranijem sudskom istražnom postupku.

Savet smatra da se moraju menjati odredbe o nezavisnosti tužilaca zarad jačanja garancija nosilaca tužilačke funkcije, jer je novim Zakonikom o krivičnom postupku tužilac dobio dvostruku funkciju, i to funkciju istražnog sudije u istrazi i funkciju stranke u glavnom postupku.

Savet naglašava „praktično vojnu hijerarhiju tužilaštva” jer republički javni tužilac ima mogućnost da praktično vodi sve istrage”.

Zbog nedovoljnog broja sudnica i postupci traju duže. Nije redak slučaj da dvoje sudija dele kabinet i sudnicu, pa se time prepolovljava broj raspoloživih sudećih dana. Čak je nezavidnija situacija u javnim tužilaštvima, gde nekoliko zamenika deli kabinete.

Kao primer, naveden je i Prekršajni sud u Beogradu, koji je zbog nedostatka prostora smešten u čak petnaest zgrada na teritoriji grada Beograda.

Kada je reč o rasporedu i broju predmeta, Savet navodi kao primer razliku u broju predmeta u radu sudija istražnih odeljenja Drugog osnovnog suda u Beogradu (1.624 predmeta u radu godišnje po sudiji) i Osnovnog suda u Prijepolju (11 predmeta u radu godišnje po sudiji) na dan 31. decembar 2012. godine.

O. M.

objavljeno: 21.04.2014.

Nastavak na Politika...

RTS: Političari prete sudijama