Izvor: RTS, 28.Jun.2017, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana Stanišića: Milošević imao uticaj, ali ne i komandu nad Srbima u Hrvatskoj i BiH
U žalbenom postupku u Haškom tribunalu, odbrana Jovice Stanišića tvrdi da je tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, predsednik Srbije Slobodan Milošević imao "uticaj, ali ne i komandu" nad liderima tamošnjih Srba.
Svedok optužbe Džon Vilson to je prihvatio, uz ogradu da je Milošević imao "efikasan uticaj" na vođe Srba u Hrvatskoj i BiH.
Vilson, koji je 1992-93 bio šef vojnih posmatrača UN >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i saradnik međunarodnih izaslanika, naznačio je da nije ni sugerisao da je Milošević zvanično bio odgovoran za dela srpskih vođa van Srbije.
Prema optužnici protiv Stanišića, tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije i njegovog pomoćnika Franka Simatovića - Frenkija, Milošević je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Taj Miloševićev poduhvat, po optužnici, sprovodili su Stanišić i Simatović preko SDB Srbije.
Stanišića (66) i Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš predočio je dokument UN iz marta 1993. o "novoj Miloševićevoj ulozi mirotvorca".
Vilson je odgovorio da se "Miloševićev stav menjao s vremenom" i da nije bio dosledan.
"Često bi nalazio razloge da nešto ne uradi, a nekada bi izlazio u susret uoči sastanaka s međunarodnim izaslanicima", sumirao je svedok utiske sa "više od deset" takvih sastanaka.
Vilson je kao tačnu prihvatio tvrdnju Stanišićevog advokata da je, u to vreme, Milošević bio skloniji da, u cilju ukidanja sankcija Srbiji, lidere tadašnje Republike Srpske Krajine i RS stavi pod pritisak da prihvate međunarodne planove.
Prema Vilsonovim rečima, odnosi između Miloševića i srpskih lidera stoga su se "pogoršavali".
Svedok je prihvatio Džordaševu sugestiju da je Miloševićeva vlast "tražila od svih naroda u BiH da se dogovore".
Stanišićev advokat sugerisao je i da se Milošević oštro protivio ideji o ujedinjenju srpskih republika u Hrvatskoj i BiH, koju su zagovarali njihovi lideri.
Potvrđujući da je "bilo diskusija na tu temu", Vilson je, međutim, odgovorio da se "ne seća" kakav je Miloševićev stav o tome bio.
Zastupnik odbrane dokazivao je dokumentima da je bilo "svađa" između Miloševića, koji je zagovarao Vensov plan, i srpskih vođa u RSK, koji su mu se protivili.
Vilson je odgovorio da zna da je lider RSK Milan Martić smatrao da je prihvatanje Vensovog plana bilo "greška", ali lično nije znao za Miloševićev stav.
Odbrana Stanišića osporavala je i tvrdnju svedoka da je, u leto 1992, komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić bio "podređen" tadašnjem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Životi Paniću.
Australijski general Vilson ostao je, međutim, pri iskazu da je "u maju 1992, Mladić jasno pokazivao znake podređenosti komandantu JNA".
Dodao je da to nije značilo da Mladić, istovremeno, nije bio podređen i predsedniku RS Radovanu Karadžiću.
Na pitanje branioca da li je iz Generalštaba u Beogradu Mladić "dobijao naređenja 1991-92", Vilson je odgovorio da to može da potvrdi samo u vezi s jednim incidentom na sarajevskom aerodromu u maju 1992.
Branilac Džordaš zatražio je od sudija da odbace delove Vilsonovog svedočenja o "crvenim beretkama", te o zločinima u Mostaru, Sarajevu, Bijeljini i Srebrenici, uz obrazloženje da nisu u optužnici.
Raspravno veće će odluku o tom zahtevu doneti naknadno.
U jučerašnjem glavnom iskazu, Vilson je izjavio da su "crvene beretke" i paravojska Željka Ražnatovića Arkana zločinima etnički čistili teritorije u Hrvatskoj i BiH.
Po optužnici, to su bile jedinice SDB Srbije, a prvi komandant "crvenih beretki" bio je Simatović.
Unakrsno ispitivanje svedoka Vilsona biće nastavljeno sutra.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
.jpg)
