Naknada štete "junacima" policijskog štiva  

Beogradski sudovi osudili NIN, a Opštinski sud u Pirotu presudio da je država kriva za objavljivanje "Bele knjige"

Nedeljnik NIN objavio je u aprilu 2003. godine feljton u kome su doslovce citirani navodi "Bele knjige". Usledile su tužbe "glavnih junaka" ovog policijskog štiva. Redom, jedan za drugim, usvajani su tužbeni zahtevi, a Okružni sud u Beogradu je uglavnom potvrđivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvostepene odluke i NIN je bio prinuđen da u ime naroda plati veliku sumu novca ljudima koje je MUP Srbije označio kao pripadnike organizovanih kriminalnih klanova.
Glavni urednik i saradnici poznatog časopisa otpočetka su se pitali zašto NIN treba da plati kaznu ako je samo prepisao, praktično preštampao, delove već objavljivanog službenog, državnog dokumenta. I shvatili su da odgovor glasi: zato što je sud tako odlučio. I to beogradski, najpre Prvi opštinski, a potom i Okružni sud. A o istoj ovoj stvari, o jednoj od tužbi za naknadu štete zbog pominjanja imena iz "Bele knjige", Opštinski sud u Pirotu presudio je u korist NIN-a. Naime, taj sud je ustanovio da tužilac koji je podneo tužbu jeste pretrpeo neku nematerijalnu štetu, ali da je za to kriva država i da ta država treba da mu isplati novčani iznos od 80.000 dinara.

– Mi smo izvode iz "Bele knjige" objavili kao feljton u vreme vanrednog stanja, posle atentata na premijera Đinđića – podseća novinar NIN-a Srboljub Bogdanović, priređivač spornih tekstova iz "Bele knjige" – Država je u to vreme mogla da obustavi svako objavljivanje bilo čega, pogotovu kada je to u nastavcima, i da kazni novine i novinare. U našem slučaju, međutim, to se nije desilo. Nisu se oglasili.

Ali sudovi u Beogradu su mislili drukčije. Mnogo toga je sažeto u obrazloženju presude Okružnog suda, koju je potpisala predsednica veća sudija Nada Kljajević: "Opštepoznata je činjenica da je ′Bela knjiga′ postojala i da je njen autor MUP Srbije; međutim, takođe je poznato da ova knjiga nije zvanično štampana, niti je objavljena, niti postoji odobrenje za objavljivanje ovog materijala..."

– I šta čovek može protiv ovakvog obrazloženja – pita se Bogdanović. – Može da se čudi kako to neka knjiga može da bude nezvanično štampana, kako to neka knjiga koja postoji može da bude neobjavljena jer, držati u ruci knjigu i tvrditi da je ona neobjavljena, a u isti mah tvrditi da je opštepoznato da ona postoji, priznaćete da je malo neverovatno čak i za zemlju Srbiju.

Sumnju glavnog urednika u čestite namere suda budi i okolnost da je dosuđeni iznos kazne uvek, izuzev u jednom slučaju, bio 500.000 dinara. Naime, objašnjava Slobodan Reljić, da je kazna bila samo za dinar veća, NIN bi, shodno zakonu, imao pravo na vanredne pravne lekove.

– Šta da radimo, morali smo da platimo po svim tim presudama, ostala je valjda još jedna – kaže glavni urednik Slobodan Reljić. – Došli smo u jednu apsurdnu situaciju: više kao novinari ne možemo da se pouzdamo čak ni u dokument čiji je autor država. Više ne znamo šta smemo, a šta ne da objavimo. I kome može da se veruje ako ne Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Takođe, jasno je da su protiv NIN-a donete presude mimo Zakona o javnom informisanju, tačnije člana 82. u kome, pod naslovom "Isključenje odgovornosti", piše: "Novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila ne odgovaraju za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenta nadležnog državnog organa." Nadležnog državnog organa, to jest MUP-a Republike Srbije.

-----------------------------------------------------------

Advokat Šoškić: Država sve znala

Beogradski advokat Slobodan Šoškić, pravni zastupnik NIN-a i glavnog urednika Slobodana Reljića, smatra da ovaj časopis nije odgovoran za moguće netačnosti podataka o nekim licima čija se imena pominju u policijskoj "Beloj knjizi".

- Sud je na osnovu pismene izjave MUP-a Srbije ustanovio da je taj materijal označen kao službena tajna, te NIN nije bio ovlašćen da to objavljuje. Ovo je neprihvatljivo jer u primerku "Bele knjige" koji je bio u posedu NIN-a nigde nije bilo vidno označeno da je reč o službenoj tajni. Jasno je da su upravo za sada neidentifikovane osobe iz MUP-a odgovorne što je ovaj dokument stigao do medija, uključujući i NIN - kaže advokat Šoškić.

Šoškićev utisak je da je beogradski sud išao na to da pokaže kako štiti ljudska prava i slobode građana. Problem je, smatra advokat, što ta zaštita nije išla na teret države već jednog medija koji je samo preneo informacije zvaničnog državnog organa.

- Reč je o hipokriziji pravosuđa - uveren je Šoškić. - Kao advokat, ja više ništa ne mogu da učinim. Moj savet drugim medijima mogao bi da glasi: objavite, pa da vidimo šta će sud da učini i kako će reagovati u odnosu na vas.

Naš sagovornik objašnjava da je NIN možda, ali samo možda, trebalo da odgovara za odavanje službene tajne, pod uslovom da je postojala vidna oznaka na dokumentu. Tek posle toga mogao je da usledi građansko-pravni postupak.

- Niko, međutim, nije reagovao kada je objavljen prvi nastavak feljtona o "Beloj knjizi", niko nije prozvan za odavanje službene tajne - kaže Šoškić. - Posle svega stiče se utisak da je u tom trenutku nekome odgovaralo da sve to izađe u javnost. Valjda je sve trebalo da izgleda u stilu: eto, mi znamo ko se bavi kriminalom i sve je pod kontrolom. Nažalost, neki od tih za koje je država znala čime se bave sada su optuženi za najteža krivična dela, uključujući i atentat na Zorana Đinđića.

M. J.

[objavljeno: 03.02.2007.]

0 0

Dodajte komentar