Izvor: Blic, 29.Jul.2016, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOBNA DEČIJA IGRA Psiholozi: Ako se dete igra smrti, to je znak da nešto nije u redu
Tragičan događaj u Pančevu, kada se pre tri dana dečak igrajući se u dvorištu sa sestrom zadavio pertlom, izazvao je pažnju javnosti i doveo do toga da se mnogi zapitaju: Šta je to zbog čega deca dolaze na ideju da se igraju tako opasnih igara?
Mališan se, prema svedočenjima komšija, često igrao smrti. Ova nevina dečija igra u sekundi se pretvorila u tragediju, kada se Mihajlo J. (6) popeo na stolicu, obmotao pertlu koja je bila zavezana za prozor oko vrata, da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mu se izmakla stolica na kojoj je stajao... Čuo se vrisak njegove sestre i jedan mladi život je ugašen.
Kako tvrde stručnjaci, ovakve igre su često rezultat traume koja je verovatno mogla da se spreči da su na vreme prepoznati simptomi u emotivnom ponašanju deteta.
SVEDOK TRAGEDIJE U PANČEVU "Čuo sam vrisak i jauk iz dvorišta, a onda sam video kako iznose dečaka"
- Deca kroz igru imitiraju život i tako prazne osećanja. Oponašaju ono što su spoznali iz neposrednog okruženja, od porodice ili rođaka, društva, ili ono što su videli preko medija. Oni drugačije doživljavaju svet od nas odraslih i pitanje je šta dete vidi i kako će to prihvatiti - kaže psiholog, dr Smilja Grujić.
Kada prvi put vide smrt, bilo u porodici ili preko medija, deca počinju da razmišljaju o tom pojmu koji im je ranije bio nepoznat i tada može doći do traume izazvane strahom.
- Deca svet doživljavaju kao sigurno mesto, sa mamom i tatom koji će uvek biti tu. Kada neki član porodice umre, ili kada vide smrt u medijima, najčešće na televiziji, doživljavaju traumu. Shvate da neće večno živeti, da mama i tata neće zauvek biti tu, i počinju da osećaju nesigurnost. Počinju da se pitaju da li će i oni umreti - objašnjava za “Blic” dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Kada tako rano otkriju smrt deca se uplaše, dodaje dr Milivojević i ističe da deca do sedme godine života ne razumeju šta smrt znači jer nemaju apstraktno mišljenje.
- Deca kroz igru izražavaju svoj strah, pa tako dete koje se igra smrti izražava svoj strah od iste. Ovom detetu ne možemo da pomognemo, ali možemo drugoj deci. Ako roditelji primete da se dete igra takvih igara, potrebno je odmah reagovati - naglašava dr Milivojević.
TUGA U PANČEVU Dečak se u igri zadavio pertlom, majka čula vrisak mlađe ćerke, ali je bilo kasno
Za početak treba sa detetom da se razgovara, jer je očigledno pod stresom, a najbolje bi bilo odvesti ga kod pedijatra i dečjeg psihologa.
- Deca danas rano vide razne oblike nasilja, ubistva, pornografiju, i to upravo preko medija. Ne možemo da zabranimo sve te sadržaje zbog dece, već treba pratiti decu i objašnjavati im šta je to što vide. Ukoliko se promeni emotivno ponašanje sa detetom treba odmah da se razgovara - naglašava dr Milivojević.
Što pre početi sa emocionalnim opismenjavanjem
U želji da zaštite mališane od emocija kao što su tuga, bes i ljutnja, roditelji često odlažu da ih dovedu u situaciju kojima bi mogli da osete takve emocije, što je greška, kaže psiholog, dr Smilja Grujić.
- Dete treba što pre da nauči te emocije kako bi umelo da se nosi sa njima. Naročito kod nas, roditelji imaju tendenciju da štite svoju decu od tuge i bola, pa ona te emocije spoznaju tek kada su neka ponašanja već oformljena. Ne vodimo ih na sahrane upravo iz tog razloga, da bismo ih zaštitili od tuge - kaže dr Grujić.
Kako kaže, razlog tome je što odrasli ne vole da prepoznaju tugu kod dece, pa se retko bave njihovim emocijama. Umesto toga, oni zatrpavaju sve što bi kod deteta izazvalo tugu i patnju, što iako je iz najboljih namera, predstavlja grešku.
.jpg)
