Dečaka ranio zaostali projektil  

VELIKO GRADIŠTE - Desetogodišnji Nenad J., koji je prekjuče teško povređen u eksploziji na vojnom poligonu Peskovi u blizini Velikog Gradišta, i dalje je u životnoj opasnosti. Mališanu su lekari požarevačke bolnice u utorak amputirali obe noge, od kolena nadole, i palac na desnoj ruci.

Istražni organi vojske i policije juče su na mestu nesreće utvrđivali okolnosti pod kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je došlo do eksplozije. Istražni sudija Opštinskog suda u Velikom Gradištu obavio je uviđaj i, prema prvim nalazima, dečak i četiri njegova druga koji su skupljali stari metal, stradali su kada se aktivirao ostatak upaljača raketnog bacača tipa „zolja". Ubojita naprava je zaostala posle vežbi koje je izvodila vojska.

- Dečak je najverovatnije pronašao ostatak upaljača koji sadrži 12 grama eksploziva pentrit velike razorne moći. Smestio ga je u plastični kanister, zajedno sa ostalim metalnim predmetima, te je u dodiru s njima najverovatnije došlo do samoaktiviranja detonatora, što je izazvalo eksploziju - objasnio je juče Nenad Tadić, portparol Opštinskog suda u Velikom Gradištu.

Dete je zadobilo i prelom ključne kosti, teške povrede desnog ramenog pojasa i povrede na licu, a iz Požarevca je još u utorak oko 17 sati zbog teškog stanja prevezeno u Beograd, na Univerzitetsku kliniku u Tiršovoj.

- Zbog kritičnog stanja, u utorak smo ga oko 19 sati uneli u operacionu salu. Operacija je trajala puna četiri sata, sve do ponoći, ali je, nažalost, detetov život još uvek ugrožen - kaže za „Blic" dr Dragan Zamaklar, hirurg na Klinici u Tiršovoj.

Juče nikom nije bilo dozvoljeno da se približi poligonu. Majka teško povređenog Nenada kaže da je on otišao na poligon kako bi sakupio mesingane čaure i olovna zrna.

- Oko podneva mi je javljeno da mi je Nenad na strelištu povređen. Odmah sam uzela taksi i sa sinom Dušanom otišla tamo. Čekali smo više od sata da dođe sanitet, a i kad je došao, niko od njih nije smeo da priđe mom povređenom Nenadu - priča majka Ruža J., koja u Gradištu radi u komunalnom preduzeću „Standard".

U toj situaciji najhrabriji je bio Dalibor Stanojević koji je, ne bojeći se mina, sišao do Nenada i doneo ga na rukama.

- Kada sam mu prišao, on je ležao na stomaku u lokvi krvi. Verovatno zbog šoka nije mnogo plakao. Podigao sam ga i video da su mu obe noge teško povređene, držale su mu se samo na koži. Položio sam ga na nosila u blizini starog tenka. Tek tada je počeo da plače. Dosta je krvario. Dugo smo čekali na dolazak Hitne pomoći, možda je prošao i sat i po - ispričao je Stanojević.

U komšiluku samo našli desetogodišnjeg Dragana T. koji je u eksploziji zadobio lakšu povredu glave.

- Nenad se sjurio niz jednu nizbrdicu, a ja sam ostao na brdu. Odjednom se čula eksplozija i on je počeo da viče: „Jao noge!" Osetio sam da mi nešto teče niz glavu. Pipnuo sam i video krv. Nije me bolelo, peške sam došao kući - priča mali Dragan.

On je juče, s povezom preko glave, trčkarao sa ostalom decom.

- Roditelji su ga ostavili. Kod mene je od rođenja, tu je i odrastao. Niko o nama ne brine i morao je da ide da sakuplja taj stari otpad da kupimo džak brašna da se prehranimo - priča Zorica.

Ništa bolja situacija nije ni u porodici povređenog Nenada. Radi jedino majka Ruža koja izdržava celu porodicu - muža, petoricu sinova i ćerku.

- Ja radim u komunalnom preduzeću i zarađujem deset hiljada dinara. Zato deca idu na taj pusti poligon i sakupljaju zrna koja ostaju od gađanja. Prodajemo ih i tako preživljavamo - plačući priča majka dečaka.

Vojni poligon bez ograde i stražara

Vojska Srbije pokrenula je internu istragu o incidentu na poligonu Peskovik. Pukovnik Vinko Markovski, komandant Garnizona Požarevac, kaže za „Blic" da je u posed vojnog poligona ušlo petoro dece iz obližnjeg naselja, prikupljajući metalne delove ostataka eksplodiranih ubojitih sredstava.

- Tokom prikupljanja, u jednom trenutku došlo je do detonacije, jedan dečak je teško povređen, a drugi je zadobio lakše telesne povrede.

Kako je moguće da je eksplozivna naprava zaostala na vojnom poligonu koji nije ograđen?

- Istragu vodi istražni sudija, i nemam druge podatke. Istražni sudija zna više. Mi imamo objašnjenje, ali u cilju istrage ne smem da govorim.

Šta je eksplodiralo?

- Delovi eksplodiranih ubojitih sredstava.

Šta inače radite s njima?

- Sitna zrna, ono što se ne aktivira u toku gađanja, uništavamo.

Znači, to ne bi smelo da se nađe tamo po završetku vežbe?

- Nije trebalo.

Ko je odgovoran za to što to nije uništeno?

- Istraga će utvrditi kako je do toga došlo.

Da li se lično osećate odgovornim?

- Saosećam sa svim što se desilo i svakome je žao što je dečak nastradao. Istraga će utvrditi odgovornost. Odgovorna je jedinica koja koristi poligon u tom trenutku. Na taj poligon dolaze da vežbaju mnoge jedinice iz čitave Srbije. Istraga će pokazati koja je jedinica učestvovala na vežbi i ko nije uništio ostatke ubojitih sredstava.

Da li ste unutar garnizona pokrenuli istragu?

- Unutrašnja istraga je izvršena. Svi koji su učestvovali se proveravaju.

Kada je na tom poligonu izvršena poslednja obuka?

- Svaki dan se tamo vrši obuka, pa i danas.

Za šta se koristi vojni poligon Peskovik?

- Koristi se za obuku jedinica Vojske Srbije. Na strelištu se izvodi isključivo gađanje pešadijskim naoružanjem, a, inače, se prostire na osamnaest hektara.

Da li je ograđen i kako je obezbeđen?

- Nije ograđen. Nijedan vojni poligon na svetu nije ograđen. Fizički ga obezbeđujemo samo kada se izvode gađanja. Postoji tabla „Ne idi, gađa se". U više navrata do sada upozoravali smo stanovništvo obližnjeg naselja da neovlašćeno ne ulaze na poligon, ali oni ulaze tamo i prikupljaju sekundarne sirovine.

Kakve sekundarne sirovine prikupljaju na vojnom poligonu?

- Sekundarne čaure koje ostanu iza gađanja.

Znači, poligon ne čuva niko kada nema manevara?

- Tada ga niko ne čuva. Mi ne možemo da ogradimo tolike prostore. Za obuku na ovom poligonu koristimo još 50 hektara koji su vlasništvo „Srbijašuma".

Kako stanovništvo može da zna da je to vojni poligon ako nije ograđen?

- Tu se bar 300 dana u godini izvode aktivnosti, i to u poslednjih 40 godina. Znaju svi oni, nije to od juče poligon.

Pretpostavimo da ne umeju da čitaju ili da su ušla s neke druge strane s koje se tabla ne vidi?

- Pa, znate kako, čuju svakodnevnu pucnjavu. Roditelji su im valjda rekli. Istraga će utvrditi kako su deca došla tamo, i sve ostalo.

Tanja Nikolić Đaković

0 0

Dodajte komentar