Izvor: Blic, 25.Nov.2014, 01:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbirka Markesovih dokumenata završila u SAD

Arhiv proslavljenog pisca Gabrijela Garsije Markesa kupio je Univerzitet Teksas, čime su dokumeta kolumbijskog nobelovca stigla u SAD, zemlju čiju spoljnu politiku nije preterano voleo.

Centar "Hari Rensom", koji se nalazi u univerzitetu u Ostinu, objavio je juče da zbirka obuhvata dokumente iz više od 50 godina Markesovog rada i da se u njoj nalaze originalni manuskripti za 10 knjiga, među kojima i za "Sto godina samoće".

Među dokumentima se nalaze i nacrti Markesovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << govora prilikom primanja Nobelove nagrade za književnost 1982. godine, kao i 2.000 pisma, poput onih Karlosu Funetesu i Grejamu Grinu. U zbirci su takođe i pisaće mašine i kompjuteri koje je koristio Markes.

Veći deo dokumenata je na španskom, a Centar "Hari Rensom" planira da deo njih digatilizuje.

"Univerzitet Teksas u Ostinu, s ekspertizom i za Latinsku Ameriku i za očuvanje i proučavanje procesa pisanja, prirodni je dom te veoma važne zbirke", naveo je u saopštenju predsednik Univerziteta Teksas Bil Pauers.

Taj univerzitet je saopštio da je kupio zbirku od Markesove porodice, ali nije nije naveo koliko je to koštalo.

Markes, blizak prijatelj vođe kubanske revolucije Fidela Kastra, bio je veoma glasan u kritici američke politike u Latinskoj Americi. Umro je u 87. godini u Sijudad Meksiku, gde je proveo veći deo života.

Rensom centar već ima obimne arhive Horhea Luisa Borhesa, Vilijama Foknera, Džejmsa Džojsa, Semjuela Beketa, T.S. Eliota, Ernesta Hemingveja i Džona Stajnbeka.

Meksički pisac Omero Aridhis rekao je da je "ideološka ironija što su Markesova dokumenta našla dom na američkom tlu".

"To je protivrečno, zato što je u jednu ruku pragmatično sa strane njegovih naslednika. Ali, u drugu ruku, to je protivreči karijeri Garsije Markesa", rekao je Aridhis.

Nastavak na Blic...