Izvor: Blic, 01.Sep.2014, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRAH OD ALBANSKIH BANDI Nemam gde da bežim sa babom i dedom
Strašan je osećaj kad znate da naoružani Albanci mogu zapucati svakog trena. Kada su u stanju da pucaju na naoružane pripadnike Žandarmerije, i to mučki iz zasede, čemu mi onda da se nadamo.
Ovo u ispovesti za „Blic” kaže Veljko Veljović, dvadesetčetvorogodišnji mladić koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa babom i dedom i čija se kuća nalazi manje od jednog kilometra od mesta gde je pucano na žandarma Stevana Sinđelića koji je kasnije podlegao povredama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na VMA.
- Bio sam spreman da sa babom i dedom krenem da bežim, ali gde? U blizini su samo još dve bake, jedini stanovnici zaseoka zvanog Prevetica - kaže mladić, i naglašava da su sva sela duž administrativnog prelaza okružena šumom i da je gotovo nemoguće kretati se noću.
Pucnji koji su ih probudili tokom noći pre nekoliko dana samo su dodatno ulili strah u njihove živote jer gotovo svakodnevno Albanci iz susednih podujevskih sela prelaze na područje kuršumlijske opštine i uništavaju im imovinu, a neretko i pripucaju na sve živo što se kreće i što im stane na put.
Pucnjava u noći između srede i četvrtka trajala je duže od sat vremena, koliko je trajala i njihova neizvesnost i panika šta činiti.
Časlav Milošević, nekadašnji predsednik Mesne zajednice Merdare, zna gotovo sve incidente koji su se dešavali na ovom području.
Mileta Vukašinović iz istog sela tvrdi da su Albanci u poslednjih nekoliko godina obili i opljačkali na desetine kuća, a policija napravi zapisnik, i tu se sve završava: „Zabrinuti smo za bezbednost, posebno Žandarmerije, koja je garant opstanka na ovim prostorima.
Nažalost, jedan od njih je pre nekoliko dana izgubio život čuvajući naše živote i imovinu“. Inače, zbog čestih napada Albanaca, pet sela uz administrativnu liniju kuršumlijske opštine sa Kosmetom poslednjih petnaestak godina potpuno je opustelo.
.jpg)
