Izvor: Blic, 26.Nov.2014, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva dama srpskog slikarstva
U znak sećanja, ali i na tragu ideje o neophodnosti celovitog predstavljanja stvaralaštva Ljubice - Cuce Sokić, Galerija Haos pripredila je retrospektivnu izložbu crteža ove umetnice, prve dame srpskog slikarstva.
Akademik Ljubica - Cuca Sokić (1914, Bitolj - 2009, Beograd), tragajući za čistim jezikom slikarstva, približavala se apstrakciji, ali nikada doista nije prekoračila tu granicu. Ono što je u ovom trenutku još važnije, ističe autorka izložbe Borka Božović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << citirajući reči slikarke na zidu svoje galerije: „Ja crtež smatram jednim od ravnopravnih elemenata u građenju slike i kod mene on učestvuje u istoj meri koliko i boja“.
Cuca Sokić je ličila na svoja dela. Ili, bolje reći, njena dela su ličila na nju. Ovo je mnogo uočljivije u slikama. „Kad stavim neku boju koja vrišti, ja je odmah utišam... To je valjda shodno mojoj prirodi, a samog sebe čovek mora uvek slediti“, govorila je. U crtežu je, takođe, oštroumno umela da postigne sklad pogleda: na crkvene tornjeve, detalje u enterijeru, prirodu...
Da dobije ulicu u Beogradu
Na slikarkin rođendan, 9. decembra, Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU, pak, organizuje naučni skup „Ljubica Cuca Sokić i njeno doba“.
Galerija SANU će tad izložiti rad koji je dobila slikarkinim testamentarnim zaveštanjem „Kompozicija u plavo-sivom“ iz 1975. Takođe, izlivena je skulptura - portret Cuce Sokić, rad Stevana Bodnarova (original je u Narodnom muzeju), a pokrenuta je i inicijativa da jedna ulica u Beogradu ponese njeno ime, kao i da do kraja godine Pošta Srbije izda jubilarnu marku slikarki u čast.
Izložbu „Ljubica – Cuca Sokić: 1914–2009–2014“, proletos održanu u Galeriji SANU, u decembru će videti novosadska publika u galeriji „Platoneum“, ogranku Srpske akademije.
Sklad je bio njen princip u umetnosti, iza kojeg je stajao životni kredo „ne sme se nikad povrediti duša“. Imala je samo 15 godina kada je nacrtala svoj portret - prvi crtež na izložbi. Nižu se vedute francuskih gradova i beogradskih ulica, pozajmljene od naslednika, porodice Gatalović. I ukoliko vam se učini da je reč o veoma heterogenim delima iz raznih perioda, ipak ćete osetiti sve vreme rukopis iste osobe. „Sazrevanje je stalno odbacivanje nepotrebnog“, njen je kratak komentar o sopstvenom putu.
Prenosimo ideju naslednika, kojoj se pridružuje i Galerija SANU, da njen rođendan muzeji, galerije, televizija... obeleže izložbom ili samo jednom slikom, plakatom, emisijom, u slavu njene umetnosti koja je pak obeležila naš 20. vek.
Skromna devojka iz buržujske porodice
- Izložba crteža Cuce Sokić je zavet, jer sam je često posećivala u njenom ateljeu. Bila je dragocen sagovornik, izuzetno cenila Lubardu, smatrala da se naša sredina nije odužila grupi „Desetorica“ čiji su članovi bili Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Jurica Ribar, Milivoj Nikolajević, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović, Bogdan Šuput (za koju je i sama bila vezana kao jedan od osnivača). Iako buržujsko dete (njen otac je bio vlasnik i urednik „Pravde“), živela je skromno i nije se mešala u politiku. Družila se s levičarima zato što je bila pravdoljubiva, ne iz ideoloških uverenja - kaže Božovićeva nadajući se da će 9. decembra biti promocija monografije Cucinih crteža iz porodične zaostavšine, Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Crteži su skenirani, tekstovi pripremljeni, ali štamparija još čeka uplatu sufinansijera, Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
.jpg)
