Izvor: Blic, 23.Nov.2014, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladen Jagušt: Muzika kao život
Dirigent Mladen Jagušt obeležio je svojom posvećenošću, energijom i kreacijom našu istoriju klasične muzike od druge polovine dvadesetog veka.
Jagušt je samo godinu dana mlađi od orkestra Beogradske filharmonije sa kojim je nastupio tačno pedeset puta. Nedavno je proslavio 90. rođendan koncertom na kojem su filharmoničari svirali dela Mocarta, Bramsa i Čajkovskog. Maestro nas je ugostio u stanu na Novom Beogradu gde nam je otkrio zašto je sentimentalno vezan za Bramsovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prvu simfoniju.
- Žena sa kojom sam proveo šezdeset godina sedela je prvi put pored mene kada sam pripremao za dirigovanje Bramsovu kompoziciju. Moja Maja mi je dala mnogo topline i ljubavi u tih šest decenija. Preživela moje umetničke izazove i omogućila mi da imam muziku i ljubav, što je u mom slučaju bilo dovoljno za sreću. Ona je zauvek otišla 2008. godine, ali pored mog klavira stoji i dalje njena slika iz devojačkih dana - kaže kroz suze Mladen Jagušt.
Dok iz njega još izvire vrcavi duh i velika energija, slavni dirigent kaže da ga je muzika održala u životu. Kako kaže, kad god je bilo stani-pani muzika ga je izvlačila iz nevolja.
- Rat i okupaciju sam preživeo jer sam umeo da sviram harmoniku. Kao klinac sam naučio da sviram violinu, potom klavir, pa violu. Sve ideologije i promene sistema i država sam preživeo jer me je pokojni otac naučio da sam muzičar i da se ne mešam u ono što ne umem da radim. Tako su me različiti krvnici, partijski komesari, politikanti, udbaši... i vodili. Kao muzikanta. E zbog toga sam se uvek trudio da muzici pružim sve zauzvrat - kaže Jagušt.
Kao tajnu višedecenijskog opstajanja Jagušt ističe posvećenost i odvažnost.
- Bio sam na sceni zajedno sa Davidom Ojstrahom, najznačajnijim violinistom u istoriji muzike, i nisam imao tremu jer sam bio spreman. Uvek sam se pripremao za koncerte svirajući klavir dok me ne zabole ruke. Dirigent je sinonim za samopouzdanje i tu nema mrdanja... Kod nas su muzičari navikli da se upoznaju sa delom koje će svirati na probama. To se u svetu vodi kao brukanje. Probe služe da dorade nijanse u interpretaciji - ističe Jagušt.
Mlađim kolegama savetuje da veruju u sebe i bezrezervno daruju muziku.
- Zadatak dirigenta je da svim sredstvima kojima raspolaže prodre u suštinu onoga što je kompozitor želeo kada je pisao delo. Svaki dirigent mora na trenutak da postane sam kompozitor i da toliko analizira delo da na kraju zaključi da je autor hteo baš tako i nikako drugačije. Interpretacija mora biti vaša - poručuje Jagušt.
Umetničku karijeru započeo je 1945. godine kada je u Zagrebu osnovao hor „Ivan Goran Kovačić“. Bio je dirigent hora Radio Zagreba (1949-1951), korepetitor i dirigent Zagrebačke opere (1951-1957), rukovodilac umetničkog ansambla Doma JNA u Beogradu (1957-1966), a zatim i dirigent Simfonijskog orkestra i hora Radio-televizije Beograd. Od 1966. do 1970. godine Mladen Jagušt je bio i dirigent i direktor Opere sa Baletom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kao redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu radio je od 1975. do 2001. godine, a za rad sa orkestrom novosadske Akademije dobio je nagradu za životno delo od Udruženja muzičkih umetnika. Mladen Jagušt je predavao i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (1975-1978), a nakon odlaska iz SNP-a ponovo je dirigovao Simfonijskom orkestru RTV Beograd. Dobitnik je brojnih, najviših društvenih i umetničkih nagrada.
.jpg)
