Izvor: Blic, 25.Dec.2014, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarka štiti interese tajkuna
Ministarstvo za poljoprivredu koči postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta oduzetog komasacijom.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže za “Blic” da je radna grupa dala predloge za vraćanje 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta starim vlasnicima, u naturi, ali da Uprava za poljoprivredu pri Ministarstvu poljoprivrede, koje vodi Snežana Bogosavljević Bošković, sva ta rešenja odbija.
Državu to može i te kako da košta. Računica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jasna, ukoliko bi građani zaštitu svojih prava tražili pred međunarodnim sudovima, država bi na ime oduzete zemlje mogla da plati i nekoliko stotina miliona evra!
- Imamo otvoreno protivljenje Uprave za poljoprivredno zemljište. Na svakom rešenju koje Agencija donese stiže žalba Uprave da ne treba da bude restitucije poljoprivrednog zemljišta. Zašto to rade, ne znam. Ni u jednom slučaju restitucije nemamo problema osim u tom, a vratili smo i poslovne prostore, stanove, šume... Ako je jednom dato pravo na osnovu zakona da se vraća zemljište iz komasacije, to pravo se ne sme anulirati, niti birokratskim procedurama onemogućiti - izričit je Strahinja Sekulić.
Dosad je vraćeno samo 2.200 hektara, i svako rešenje je pratila i žalba Ministarstva poljoprivrede. Na pitanje čije interese štiti Uprava za poljoprivredno zemljište, Sekulić ističe da je teško dati racionalni odgovor.
- Toliko upinjanje da se ne vrati poljoprivredno zemljište rađa sumnju. Moje lične sumnje i pretpostavke su da se tu štite interesi krupnog, sitnog i najsitnijeg kapitala - ukazuje Sekulić.
Država ne zna koliko je zapravo zemlje u njenom vlasništvu. Raspon je vrlo širok, a pominje se i 800.000 hektara.
Mile Antić, iz Mreže za restituciju, za “Blic” ukazuje da je jasno da oni koji uzimaju zemlju pod zakup, i to po nerealnim i netržišnim cenama, a mnogi ga i ne plaćaju, zapravo su zainteresovani da se te njihove zloupotrebe ne razotkriju, kao i da se ta zemlja ne vrati starim vlasnicima.
Ministarstvo: Nismo protiv
U Upravi za poljoprivredno zemljište, pri resornom ministarstvu, ističu da se ne protive vraćanju poljoprivrednog zemljišta u postupku restitucije, osim ako je pod zalivnim sistemima ili ako parcele nemaju pristupni put.
Ministarstvu poljoprivrede, kako ističu, “apsolutno bi odgovoralo da sada znamo koje zemljište je predmet povraćaja, a koje nije, jer bi na još efikasniji način upravljali njime, a i potencijalni zakupci bi znali da li će zemljište koristiti”.
Iz ovog odgovora se i vidi da popisanog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji zapravo i nema.
Antić kaže da svaka lokalna samouprava u Srbiji ima svoje velike i male tajkune, korisnike poljoprivrednog zemljišta.
- Oni preko svojih firmi, ali i pojedinaca, formalno uzimaju u zakup to zemljište i ostvaruju velike profite dajući ga u zakup - ističe Antić.
Kao primer navodi opštinu Bač, gde su dugovanja za zakup zemljišta milion evra, a toga ima širom Srbije.
- Direkcija za imovinu popisala je 139.000 hektara, a Uprava za poljoprivredu daje u zakup 430.000 hektara - ističe Antić.
.jpg)
