Izvor: Blic, 24.Nov.2014, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KRIZA U SKANDINAVIJI Ni kod njih više ne cvetaju ruže
Nordijski model, ideal kom streme sve zemlje sveta u praksi postoji samo u četiri zemlje: Danskoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj. Međutim, kriza se oseća i u ovom delu Evrope, a političari su zabrinuti da li bi ovaj model mogao opstati u budućnosti, piše "Fajnenšel tajms".
Problemi koji muče skandinavske zemlje su uglavnom isti: veliki broj imigranata, stagnacija produktivnosti, rast nejednakosti, kao i slab ekonomski rast u Danskoj i Finskoj.
Pojedini eksperti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smatraju da postojeći sistem treba transformisati, pri čemu su najdrastičnije promene neophodne Danskoj i Finskoj. Veliki problem ovim zemljama predstavlja tržište rada, visoka stopa nezaposlenosti, a zbog starenja stanovništva, postoji veliki pritisak na socijalna davanja. Rešenja koja predlažu političari su različita: neki predlažu smanjenje državne potrošnje i beneficija, dok drugi predlažu podsticajne mere za dodatno zapošljavanje.
U prethodnih deset godina je rast produktivnosti u skandinavskim zemljama iznosio 1%, dok je tokom osamdesetih godina 20. veka on iznosio od 2-3%, pa se povela diskusija o opravdanosti visokih plata.
Karl Peter Torvaldson, predsednik švedskog sindikalnog kongresa LO, smatra da su nordijske ekonomije u prošlosti bile konkurentne upravo zbog visokih plata, pošto one prisiljavaju kompanije da se brže menjaju kako bi ostale produktivne, pošto ne mogu sebi da priušte angažovanje novih kadrova.
Za pad produktivnosti Torvaldson krivi okretanje ekonomije sa proizvodnje na sektor usluga.
Skandinavski političari se slažu u jednom - jedini pravi odgovor na starenje stanovništva je zapošljavanje više ljudi.
- Ono što nam je potrebno je više radnih sati. Kako bismo mogli da održimo socijalnu državu, moramo da povećamo produktivnost - izjavio je Stefan Lofven, švedski premijer.
Skandinavci će pokušati da ostvare povećanje produktivnosti koristeći nekoliko mera: povećanje starosne granice za odlazak u penziju, zapošljavanje studenata, povećanje zaposlenosti među ženama i imigrantima. Poseban izazov predstavlja integracija sve većeg broja imigranata.
Kako bi pojeftinio model preopterećen velikim brojem onih koji nisu aktivni na tržištu rada i povećala efikasnost, neke zemlje su počele da reformišu socijalni sistem. Privatni sektor je preuzeo pojedine javne usluge, poput vatrogasaca i Hitne službe u Danskoj ili bolnica i škola u Švedskoj.
Međutim, javnost u Švedskoj sa skepsom gleda na upliv privatnog sektora u javni, pošto je Skandinaviju potreslo nekoliko skandala, u kojima su jedan dom za penzionere i jedna škola bankrotirali i ostavili na cedilu najstarije građane, odnosno 11.000 učenika.
Uprkos svim problemima, javnost je svesna da nordijski model, koji je počeo sa razvojem osamdesetih godina prošlog veka, mora da doživi određene promene kako bi opstao, zaključuje "Fajnenšel tajms".
.jpg)
