Izvor: Blic, 17.Dec.2014, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest ubice Čaušeskua: "Ispunio sam mu želju da umre sa ženom"
Jonel Bojeru rešio je da otvoreno govori o danu kad je pre 25 godina, kraj toaleta u smrznutom dvorištu u Targovištu, streljao rumunskog diktatora Nikolaja Čaučeskog i njegovu ženu Elenu.
Na Božić 1989, Jonel je bio stražar na njihovom melodramatičnom zvaničnom suđenju. On ih je izveo iz zgrade dok je Čaušesku pevao Internacionalu, a njegova manje pribrana žena vrištala "je*ite se". Zatim ih je postavio pred zid pokosio kalašnjikovima.
Sve se dogodilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako brzo da je vojni fotograf koji je snimao suđenje uspeo da uhvati samo zadnji rafal i tela koja su se stropoštala. Ali i tih nekoliko sekundi obeležilo je život tog padobranca.
- I danas se uznemirim kad o tome govorim. Prekinuo sam dva života. U ratu je to prihvatljivo, ali mnogo je teže kad ubiješ nenaoružane ljude. To nikome ne bih poželeo, iako je meni ubijanje ljudi posao - ispričao je Jonel.
Ipak, Jonel ne žali što je baš on označio konačan kraj Čaušeskuove vladavine straha i nemaštine. I njegova porodica bila je među milionima progonjenih.
- Deda mi je bio sveštenik, liberal, većinu života proveo je u zatvoru. On je zaista bio srećan posle tih događaja, srećan što se režim promenio, što je Čaušesku mrtav. Rekao mi je: "Bez brige, uzimam na sebe sve tvoje grehe" - priseća se Jonel.
Nije lako biti jedan od najslavnijih krvnika prošlog veka. Onih nekoliko sekundi platio je gubitkom privatnosti i braka, jer njegova supruga nije mogla da živi s tako mučnom slavom. Bojeru je uveren da su baš njegovi meci ubili Čaušeskuove jer je, kad su njih trojica zapucali, primetio je da se jedan skamenio na nekoliko trenutaka, a drugi je zaboravio da prebaci kalašnjikov na rafal, pa je ispalio samo nekoliko pojedinačnih hitaca.
Nikolae i Elena "još su bili veoma zaljubljeni" i tražili su da umru zajedno iako je u presudi pisalo da budu pogubljeni odvojeno. On im je ispunio tu poslednju želju i teši se što ih je ubio odmah.
- Upucao sam ih veoma brzo. Smatram da sam im omogućio da umru dostojanstveno... Svaka revolucija traži krv. A ne zaboravite, revolucija jede svoje junake - kaže on i sleže ramenima.
Bojeru je tada imao 31 godinu, bio je oficir u elitnoj padobranskoj jedinici i javio se kao dobrovoljac za tajanstvenu božićnu misiju. Naređenje su dobili tek koji trenutak pre susreta s Nikolaem Čaušeskuom, koji je samo dan-dva ranije bio apsolutni vladar.
- Ministar me pitao: "Kapetane, možete li to?". Odgovorio sam: "Mogu". A šta sam mogao da kažem? - priča Bojeru.
Rumunija je tonula u haos, bila je jedna od poslednjih zemalja sovjetskog bloka koja je svrgnula komunističko vodstvo. Pripadnici njegove jedinice krišom su slušali vesti o revoluciji na radiju Slobodna Evropa. I cela jedinica se 21. decembra zaklela na odanost čoveku kog će streljati za manje od nedelju dana.
- Naterali su nas da potpišemo izjavu da se ne slažemo s tim šta se događa i da ćemo podržavati i štititi Čaušeskua. Sutradan su šokirani gledali kako sivu zgradu Centralnog komiteta, centar komunističke moći, demonstranti zauzimaju, a Nikolae i Elena beže helikopterom - kaže Bojeru.
- Vojnici su plakali od sreće, ljudi za koje biste pre mislili da se slažu s režimom, sad su blistali od oduševljenja. Izvadili smo sakriveni alkohol, vrlo lošu rakiju, i pili - svedoči Bojeru.
A onda je usledilo nekoliko dana kad u kasarnama nisu znali šta bi sa sobom. Bilo je monotono, ali napeto.
- Da bar mogu da ubijem Čaušeskuoa! Šta bih da mi padne šaka?- rekao je jedan njegov prijatelj na Badnjak.
Zvao se Dorin Čirlan, a već sutradan je, i ne znajući, volontirao za člana streljačkoga voda. Nažalost, dobio je i više od toga, kaže Bojeru. Kad su se vraćali s mesta suđenja, helikopter je bio pun tužilaca, sudija i visokih oficira.
- Nije bilo mesta pa je Čirlan morao da sedi na leševima. On je najviše traumatizovan. Tada su svi želeli da su na našem mestu. A danas - više niko - zaključio je on.
VIDEO> Pogledajte dokumentarac o ubistvu rumunskog diktatora
.jpg)
