Izvor: Blic, 17.Dec.2014, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradonačelnik odgovarao na pitanja čitalaca "Blica"
Rekao sam da će 2015. biti najteža godina u istoriji Beograda, ali sam mislio u finansijskom smislu. Moramo da vratimo 83 miliona evra kredita i kamata. Našli smo način da uštedimo taj novac i obaveze ćemo vratiti iz realnih izvora, kaže prvi čovek Beograda Siniša Mali.
Zašto nas čeka najteža godina bilo je jedno od čestih pitanja naših čitalaca gradonačelniku Siniši Malom koji je juče bio gost "Blica".
- Najlakša, ali najneodgovornija stvar bila bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da smo uzeli nove kredite da finansiramo stare, kao što su radili pre nas, ali to nećemo. Ponosan sam na to što se odgovorno ponašamo s novcem Beograđana - ističe Mali.
POPLAVE SU MI PROMENILE ŽIVOT
Šta je za vas najjači utisak u 2014. u Beogradu?
- Najjači utisak u 2014. mi je bio i najteži utisak u životu, a to su, nažalost, poplave u Obrenovcu. To se dogodilo u prvih mesec dana mog mandata. Mnogi su poplave već zaboravili, a meni je to potpuno promenilo život. Mislim da smo u toj situaciji dobro reagovali, da smo se pokazali kao dobar tim. U kratkom periodu od šest meseci uspeli smo da potpuno obnovimo Obrenovac. Kuće se polako završavaju, ostao je još vrtić “Veseljko” koji će biti otvoren početkom 2015. godine i Prva gimnazija koja mora potpuno da se renovira. Sve smo uradili na transparentan i pravilan način.
Sugrađani se žale da je grad prepun rupa, čak i u centru, naročito od Slavije do Autokomande. Zašto se one ne popravljaju?
- Udarne rupe na kolovozima se popunjavaju, a veliki problem su rupe na šinama, upravo od Slavije do Autokomande. U 2015. čeka nas obnova Bulevara oslobođenja i u sklopu nje biće rešen i taj problem.
Hoće li gradski prevoz poskupeti u 2015?
- Poskupljenje prevoza nije u planu. Radne grupe rade na nekoliko alternativa za promenu tarifne politike. One će, u skladu sa procenama, utvrditi dalje korake u tarifiranju javnog gradskog prevoza. U okruženju ne postoji jeftiniji prevoz od beogradskog.
Imaju li kontrolori pravo da legitimišu putnike?
- Putnik je dužan da plati kartu i da je na zahtev kontrolora ili drugog ovlašćenog lica ustupi radi provere. Ako nema kartu ili odbije da je pokaže kontroloru, dužan je da ovlašćenom licu da podatke o identitetu.
Hoćete li nabavljati nova vozila za GSP?
- Za sledeću godinu planiramo nabavku autobusa i upravo analiziramo koliko ih je potrebno gradu. Hoćemo da obnovimo vozni park GSP-a, ali i da kupujemo ekološki prihvatljive autobuse, kao što su električni ili oni na tečni naftni gas. Razmatramo obe varijante. Imaćemo i donaciju od 28 tramvaja i 10 prikolica iz Bazela. Prvih osam vozila će stići najkasnije do jula 2015, a do kraja godine još sedam. Ostatak očekujemo u 2016.
GSP-om nije zadovoljan ni grad jer je gubitaš, a građani su ogorčeni stanjem u prevozu. Kako rešiti to da svi budemo zadovoljni? Može li se prodati?
- GSP svuda u svetu dobija subvencije. Kod nas se samo radi o visini subvencija koje grad izdvaja i zato sprovodimo kampanju za plaćanje karata. Grad mora manje novca da izdvaja na prevoz, a sa druge strane prioritet nam je da poboljšamo kvalitet usluge GSP. Prvi rezultati se već vide, pa nas 2015. očekuju novi autobusi. Ne možemo da govorimo o prodaji GSP-a, već samo o restrukturiranju.
Zašto se ne peru sedišta i stepenište u prigradskim autobusima, već samo pod i stakla?
Prema procedurama GSP-a, sedišta, pod, stakla i stepeništa, se redovno održavaju, kao prostor koji je najviše izložen prljanju. Prevoznik je dužan da održava čistoću vozila. Molim građane da nas obaveste, tačnije GSP na broj 366-10-47 ili elektronskom poštom putem sajta o konkretnim primedama. Ukoliko smatraju da je na nekoj od linija napravljen propust, reagovaćemo po žalbi na konkretnoj liniji gradskog prevoza.
GRAD JE CENTAR REGIONA
Na kraju 2013. smo vas pitali šta biste voleli da čujete o Beogradu na kraju 2014. Rekli ste da biste želeli da čujete da je Beograd postao dobro mesto za život i investicije i da smo centar regiona. Možete li to sada da kažete?
- Nisam potpuno zadovoljan, jer ima još mnogo prostora za rad, ali rezultati se već vide. Dolaskom predsednika Putina, premijera Kine, samitom premijera u Beogradu, potvrdili smo da smo ekonomski i politički centar regiona. S druge strane, vrlo odgovorno smo počeli da se ponašamo prema novcu građana, prema javnim finansijama grada. Dokaz je i povećanje efikasnosti rada komunalnih preduzeća koja više ne troše novac na nepotrebne usluge, već se on sliva u budžet. Od tog cilja nećemo odustati.
Kako objasniti sugrađanima u pojedinim delovima grada zašto im je imovina u višoj zoni za obračun poreza kada mnoga od tih naselja nemaju ni kanalizaciju?
- Zone se određuju po preciznim parametrima koje određuje Skupština grada. Ništa se ne radi nasumice, već se uzimaju u obzir cena zemljišta, lokacija, blizina centra grada, povezanost sa gradskim saobraćajem... Ako ta lica žive u višoj zoni, to verovatno i znači da su, na primer, blizu centra ili žive na tzv. skupoj lokaciji. Sa kanalizacijom imaju problema uglavnom prigradska naselja, koja ne pripadaju višim zonama.
Kada će Krnjača, Borča, Kotež, Altina, delovi Surčina, Novog Beograda, Voždovca dobiti kanalizaciju?
- U većini tih slučajeva postoje svi potrebni uslovi i projektna dokumentacija. Projekti su urađeni, ali u budžetu nedostaje novca. U skladu sa mogućnostima i prioritetima, planove ćemo sprovesti u delo. Krnjača, Borča i Kotež pripadaju Banatskom kanalizacionom sistemu, obuhvaćenim programom Direkcije za građevinsko zemljište. Sistem obuhvata gradnju crpnih stanica, kolektora i postrojenje za preradu otpadnih voda. Posle toga biće formirana i sekundarna mreža u svim tim naseljima. Centralni deo opštine Surčin ima kanalizaciju, a ostali delovi mreže biće izgrađeni uskoro. Gradnja u Altini je u planu za 2015.
Da li grad razmatra mogućnost da vrati neka od davanja ili subvencija, ukinutih ili smanjenih zbog uštede?
- Naravno da postoje planovi da vratimo sve što smo bili primorani da ukinemo ili smanjimo. Kada za to budu ostvareni uslovi, nadam se da ćemo moći da izdvojimo više novca i da pomoć koju smo smanjili ubuduće bude i veća. Grad je u lošem finansijskom stanju i sad nema izgleda za povećanje davanja i subvencija. Godina 2016. mora da bude godina promena nabolje.
Koliko će roditelji plaćati vrtiće od 1. januara 2015?
- Donošenjem Pravilnika o bližim uslovima i merilima za utvrđivanje ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja po detetu i učeniku, grad će utvrditi ekonomsku cenu u predškolskim ustanovama. Prema projekciji Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, ekonomska cena će biti do 30.000 dinara, a roditelji će plaćati 20 odsto ekonomske cene.
Da li će novac roditeljima koji su plaćali višu cenu vrtića biti vraćen?
Nema osnova za vraćanje novca, imajući u vidu da se propisi primenjuju od dana donošenja. Kako Pravilnik o bližim uslovima i merilima za utvrđivanje ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja po detetu i učeniku, na osnovu koga se utvrđuje ekonomska cena, nije donet, Grad do njegovog donošenja nije u mogućnosti da utvrdi ekonomsku cenu. Ekonomska cena važiće od dana donošenja, tako da nema osnova da se roditeljima koji su plaćali više od novoformirane cene vrati novac, kao što nema ni osnova da se roditeljima koji su plaćali manje naplati razlika.
Da li je i zašto obustavljen projekat na nivou svih vrtića grada Beograda "Besplatni engleski u vrtićima"?
Grad Beograd nije sprovodio projekat "Besplatni engleski u vrtićima", već su poslednje tri godine u nekim vrtićima nasumično organizovani časovi engleskog jezika. Ove godine je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo Pravilnik o vrstama, načinu ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga.Njihovim Pravilnikom su predviđeni uslovi pod kojima se u predškolskim ustanovama mogu organizovati ovi programi.
Dopunski sadržaji su usklađeni sa Pravilnikom i predviđaju da programom budu obuhvaćena sva deca i da u njegovom finansiranju ne učestvuju roditelji, kako bi se sprečila diskriminacija. Odluku o izboru i realizaciji programa donosi organ upravljanja predškolske ustanove, po pribavljenom mišljenju saveta roditelja.
Podsetio bih da u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja predškolsko obrazovanje i vaspitanje nije obavezno, asamim tim ni nastava engleskog jezika.
Da li grad može da nađe rešenje za privatizaciju uništenih bioskopa? Zašto grad ne otkupi “Zvezdu”?
- Formalno, grad nema ništa sa tim. Ali kada samo podržali ideju Pokreta za okupaciju Zvezde, pomislio sam da bi bilo dobro da grad uradi nešto konkretno. Stupio sam u kontakt sa vlasnikom “Zvezde”. Dogovor je da se razmotre finansijska situacija i interesi vlasnika, kao i šta grad može da uradi. Beogradu nedostaju mesta za alternativne filmove i dokumentarce.
Da li će Labudovo brdo posle dve decenije čekanja dobiti Dom zdravlja?
Rešavanje problema Zdravstvene stanice Labudovo brdo Sekretarijat za zdravstvo pokrenuo je još 2008 .godine. Urađen je Glavni projekat novog objekta površine oko 2.000 m2, ali problem je što je na parceli određenoj za izgradnju Zdravstvene stanice izgrađeno nekoliko nelegalnih stambenih objekata. Nismo odustali od realizacije ovog projekta. U avgustu ove godine Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove upućena je molba za izradu Urbanističkog projekta za formiranje nove parcele za Zdravstvenu stanicu. Za slučaj da ne postoji mogućnost za formiranje nove parcele, u oktobru ove godine Sekretarijat za zdravstvo obratio se opštini Rakovica zahtevom za pronalaženje nove, adekvatne parcele prema postojećem Glavnom projektu. Kada budu definisani zahtevi, grad će nastaviti dalje aktivnosti u cilju rešavanja ovog problema.
Nehigijenska naselja ponovo niču u brojnim delovima grada. Kako rešiti to pitanje?
Neformalna naselja u Gradu Beogradu su multiresorni problem i na njemu zajedno sarađuju Grad Beograd, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, nadležne opštine... Sledeće godine će se aktivno raditi na Nacionalnoj strategiji za unapređenje položaja Roma, a Grad Beograd će paralelno raditi na strategiji koja će biti usklađena sa republičkom. Mi smo svesni da problem postoji i upravo zbog toga ozbiljno i sistemski pristupamo njegovom rešavanju. Usko sarađujemo sa Nacionalnim savetom za unapređenje položaja Roma i zajedno rešavamo sva pitanja. Ne smemo da zaboravimo da je neophodno da se poštuju standardi o ljudskim pravima i da se, na primer, raseljavanja ne dešavaju zimi zbog rizika od beskućništva. Informacija koju imam je da se broj neformalnih naselja nije povećavao u proteklom periodu.
STOTINE PITANJA ZA GRADONAČELNIKA
akon što smo objavili da će gradonačelnik biti gost "Blica", telefon u redakciji se usijao, a mejl je bio zatrpan stotinama vaših pitanja. Odgovori koje smo danas objavili tiču se širih tema koje interesuju najviše Beograđana i za njih je stiglo najviše pitanja. Sva ostala pitanja, vezana za pojedinačne probleme, pročitana su i prosleđena nadležnima da na njih odgovore.
Veliki broj građana žali se na rad JP "Gradsko stambeno". Da li znate za taj problem i da li će grad ispitati rad tog preduzeća i sve žalbe na njihov račun?
Upoznati smo sa problemima koji postoje u ovom javnom preduzeću. Najveći problem je što je "Gradsko stambeno" uglavnom godinama unazad angažovalo druga, privatna preduzeća za vršenje usluga. Mi smo ove godine po prvi put krenuli sa obavljanjem dela delatnosti bez angažovanja spoljnih resursa. I u narednom periodu ćemo se truditi da rešimo nagomilane probleme i u sklopu toga ćemo preispitati odgovornosti i rukovodstvo, kako bi ostale probleme identifikovali, a zatim i uklonili.
Zakupci prostora u Depou već mesecima protestuju. Da li postoji rešenje za njihov problem a koji je prihvatljiv za obe strane?
Kao privremeno rešenje, zakupcima prostora dali smo mogućnost da na bilo kojoj lokaciji Gradskih pijaca koriste tezge besplatno, kako bi zaradili novac. Plan je da Depo u budućnosti bude obnovljen jer on predstavlja spomenik kulture. Pravila i proceduremoramo da budu ispoštovani i mi trenutno radimo na sagledavanju mogućnosti koje ta lokacija pruža.
Mnogi kažu da je projekat "Beograd na vodi" neprilagođen poziciji Savskog amfiteatra, jer su sve lepe i zapažene građevine u centralnim opštinama zdanja sa stilskim fasadama nastale pre Drugog svetskog rata. Šta vi mislite?
- Plan za to područje je napravljen tako da se stari deo grada, Savamala, sačuva i rekonstruiše. Novi objekti u kontaktnom delu sve do Tramvajskog mosta biće niži, u visinskoj regulaciji sa hotelom "Bristol" i Beogradskom zadrugom. Time se potpuno zadržava istorijski duh tog prostora i uklapa novo sa starim.
Zašto se dozvoljava gradnja zgrada viših od devet spratova, a pogotovo visoke kule u okviru "Beograda na vodi"? Da li na takvim visinama spasioci mogu da adekvatno reaguju u slučaju požara ili zemljotresa?
- Visoke zgrade u Beogradu postoje još od podizanja Palate Albanija. Imamo nekoliko kvartova u donjem Dorćolu sa stambenim kulama višim od devet spratova. Takvih objekata ima na sve strane po gradu. U "Beogradu na vodi" kule su grupisane u jednoj oblasti i predstavljaju pomak u odnosu na višegodišnju tehnološku zaostalost u građevinskoj industriji u Beogradu. Nadamo se da će naši građevinari nakon stečenog iskustva na "Beogradu na vodi" moći da sa tim znanjem i referencama budu konkurentniji i na svetskom tržištu.
.jpg)
