Izvor: Blic, 21.Sep.2014, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borut Šeparović: Pristajanje je naša opšta dijagnoza
Obesmišljavanje kritičkog mišljenja nije slučajno, kaže Borut Šeparović, poznati hrvatski reditelj čija je predstava „A gde je revolucija, stoko?“ otvorila Bitef.
Reč je o uzbudljivom muzičko-pozorišnom ostvarenju kroz koje reditelj, polazeći od rokenrol bunta i albuma „Paket aranžman“ s početka osamdesetih, preispituje pobunu onda i sad. Šeparović kaže da mu je drago što njegova predstava otvara Bitef, i dodaje: „Kako se to kaže, čast i zadovoljstvo“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U predstavi „A gde je revolucija, stoko?“ bavite se nama danas i pitanjem pobune.
- Ova predstava je na neki način nastavak jedne druge koja je izašla u Zagrebu i obustavljena je zbog problema s autorskim pravima. Ona osim što se naslanja na ruševinu prethodne postavke artikuliše set bitnih pitanja sažetih u naslov. A mogli bismo reći: stoka smo svi mi. I ja koji se bavim teatrom. Lako je danas biti stoka, teško je biti nešto drugo. Taj naslov je zapravo grafit anonimnog autora iz Hrvatske. Pojavio se sredinom devedesetih u jednom studentskom domu i ostao deo kolektivne svesti, ostao kao neko javno dobro.
Gde smo danas stigli?
Bitefova publika vas zna i od prošle godine kada je vaša predstava „55+“ dobila specijalnu nagradu. Da li je angažovanost jedna od ključnih odlika vašeg rukopisa?
- Teatar je dobar ako se bavi realnošću, a ako se njome bavite, onda i angažovanost ide uz to. Pokušavamo preispitivati stvari, artikulisati. Teatar je javni prostor, dobar medij da se otvaraju teme koje u drugim, na primer masovnim medijima, ne bi imale šansu da prođu.
Gde smo danas stigli?
Može li pozorište da utiče na stvari?
- Pozorište je javni prostor gde se ljudi okupljaju, a onda se tu neke stvari mogu i artikulisati. Ne mislim da to nešto može puno promeniti ali mislim da je važno i da je nešto za šta se treba i vredi boriti.
U nukleusu predstave „A gde je revolucija, stoko?“ je kultni muzički album „Paket aranžman“ iz ‘81?
- Da, bio je to uspešan i dobro artikulisan generacijski bunt protiv jednog sistema koji je imao puno problema. Pitanje je šta su taj bunt i razbijanje tog sistema doneli ne samo u muzici, nego uopšte tokom poslednjih 30 godina. Šta je nasleđe? Gde smo sada?
I šta je?
- Ako su svi sretni i zadovoljni - onda super. Ako većina nije - onda imamo problem.
Da li je dijagnoza današnjice - pristajanje?
- Nemam šta nego da se složim. I ja sam pristao da napravim puno kompromisa u vezi s autorskim pravima, pa došao na Bitef. To s pristajanjem je veliki problem. Svi živimo u ovom svetu. Ako bismo ga hteli menjati teško ćemo ga menjati u pozorištu, teško ćemo ga menjati unutar zakonske regulative. A pitanje jeste: kuda nas vodi pristajanje? Otud i potreba da se razmisli, preispita, upita - a gde je revolucija?
Nije li danas obesmišljeno kritičko mišljenje, obesmišljena pobuna...
- Obesmišljavanje kritičkog mišljenja nije slučajno, naprotiv, to je nešto na čemu se temeljno, sistemski radi. Mediji puno pomažu u promociji tog obesmišljenja. Dakle, i pristajanje kao rašireni model ponašanja i mišljenja nije slučajno. Stvari su takve kakve su i teško je preći granicu, otići preko crte i nešto promeniti. Često slušamo priču da ako svako od nas sam sa sobom nešto napravi, biće... E, neće! Ozbiljnih pomeranja nema bez kolektivnih akcija, bez da smo jedni za druge, bez sinergije... a kolektivna akcija je nešto što je danas jako teško izvodljivo.
A gde je granica između borbe za opstanak i pada ispod crte morala?
- Na snazi je darvinistički princip, ko je jači taj kvači, uzmi i zgazi drugog. Taj darvinizam je nešto što dominira. Bez ikakvih ideoloških konotacija, u Jugoslaviji, zemlji sa raznim manama i problemima, imali smo neke vrednosti koje su branile zajednicu, kakvu-takvu socijalnu pravdu... To smo izgubili u ime druge regulative koja daje legitimitet sistemskom nasilju nad slabijim.
Teror krupnog kapitala?
- Teror krupnog kapitala.
.jpg)
