Suđenje Florans Artman počinje 15. juna  

HAG - Suđenje Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje suda, počeće pred Haškim tribunalom u ponedeljak, 15. juna, najavljeno je danas u Hagu.

Artmanova je od 2000. do 2006. godine bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte.

Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.

Objavljivanjem tih odluka, uprkos odluci sudija da one ostanu zapečaćene, Artmanova je, prema optužnici, svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde.

Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.

Suđenje Armtanovoj trebalo je da počne u februaru ove godine, ali je odloženo zbog zahteva odbrane za izuzeće dvojice sudija koji je bio usvojen.

Umesto sudija Alfonsa Orija i Karmela Ađijusa u pretresno veće, kojim predsedava sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike, zatim su imenovane sudije Mehmet Ginej iz Turske i Liu Daćun iz Kine.

Prema optužnici, Artmanova je u svojoj knjizi i još jednom članku objavila poverljive odluke žalbenog veća Tribunala iz postupka protiv Slobodana Miloševića.

Artmanova je u tekstovima tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.

U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu" Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.

Zvanični Beograd je, prema Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

Artmanova je u knjizi, napominjući da su "poverljive", citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.

"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.

Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolj u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.

"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označile poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.

0 0

Dodajte komentar