Izvor: B92, 01.Maj.2016, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija Antoneti: Niko ne može da tvrdi da je pobedio Hag
Beograd -- Sudija Haškog tribunala Žan-Klod Antoneti kaže u intervjuu za “Večernje novosti” da nema utisak da je bio deo političkog suda.
Osim toga, navodi da svako ko je nevin bio u zatvoru ima pravo na naknadu štete, da je predložio da se sudije biraju tajnim izvlačenjem, kao i da ga ne zanimaju tuđe primedbe na odlobađajuću presudu lideru radikala.
Odmah nakon presude Šešelju Antoneti je napustio Haški tribunal, ali kaže da u tome nema ničeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ishitrenog i neobično i da je to odavno bilo planirano.
“Napustio sam Haški tribunal po isteku mog mandata stalnog sudije u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u saglasnosti s rezolucijom 2256 SB UN. Međutim, kao doajen među sudijama Međunarodnog pravosudnog mehanizma, nastaviću da radim za međunarodnu pravdu”, navodi on.
Kako kaže, ne želi da komentariše izjave “ovih ili onih” o oslobađajućoj presudi Šešelju, ali navodi da “niko ne može da tvrdi da je izvojevao pobedu protiv pravosuđa i njegovih odluka i presuda”.
Podsećamo, Vojislav Šešelj je nakon oslobađajuće presude izjavio da je pobedio Haški tribunal".
Na pitanje da li Šešelj ima prava na nadoknadu zato što je u pritvoru proveo više od deset godina Antoneti navodi da prema njegovom mišljenju osoba koja je proglašena nevinom ima pravo na nadoknadu štete.
Osim toga, kaže da nikada nije stekao utisak da je deo političkog suda i da je “potpuno nezavistan sudija”.
Nakon toga, Antoneti na pitanje može li Šešelj sada teoretski da postane advokat odbrane nekih haških optuženika, poput Radovana Karaždića ističe da bi neko postao advokat pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odnosno advokat Međunarodnog pravosudnog mehanizma, treba da ispuni kriterijume.
“Pitanjima advokata bavi se Sekretarijat tribunala. Imam osećaj da se ovo pravosuđe nalazi u stalnom sukobu interesa. Na primer, advokati postaju članovi Tribunala kao pravnici koji rade sa sudijama. I suprotno: pravnici koji su radili sa sudijama postaju advokati optuženih. Konačno, advokati optuženih su postali sudije”, kaže on.
Prema njegovim rečima tu se postavlja pitanje mogu li sudije na kraju postati i advokati optuženih.
“Nije neuobičajeno videti da bračni drug radi, na primer, u kancelariji tužioca, dok drugi član porodice radi sa sudijama... Nešto slično ne postoji u zemljama sa striktnim propisima, kao što je moja, gde advokat može da postane sudija u sudu tek za nekoliko godina”, ističe Antoneti za “Novosti”.
Govoreći o tome da li je zadovoljan dosadašnjim radom Haškog tribunala kažće da je to pitanje za njega naročito zanimljivo.
“Savet bezbednosti UN je zatražio procenu radnih metoda Međunarodnog krivičnog suda i Međunarodnog pravosudnog mehanizma. U tom smislu sam formulisao nekoliko predloga, da bi se međunarodno pravosuđe učinilo efikasnijim, s ciljem da se skrati dužina procesa uz istovremeno očuvanje prava odbrane”, ističe on.
Predložio je da Savet bezbednosti usvoji pravilo procedure prema kome bi predsednik sudskog veća bio stavljen u sedište krivičnog postupka.
“Takođe sam, između ostalog, predložio i da predsednika Međunarodnog pravosudnog mehanizma bira Generalna skupština UN, a ne da ga imenuje generalni sekretar UN. Prema mojim saznanjima, telo koje trenutno vrši procenu trebalo bi da svoje preporuke podnese Savetu bezbednosti početkom juna”, navodi Antoneti.
Međutim, on navodi i da funkcionisanje Međunarodnog pravosudnog mehanizma pokazuje brojne probleme koji moraju da se reše reformama”.
“Neprihvatljivo je da predsednik Mehanizma ima diskreciono pravo biranja sudija veća i da se sam odredi za predsedavajućeg žalbenog veća... Postoji ozbiljno pitanje u vezi s pravičnim uslovima suđenja koje zahteva apsolutnu nezavisnost sudija. Predložio sam da se sudije biraju tajnim izvlačenjem sa liste Mehanizma, što bi bila garancija protiv klijentelizma i što bi razdvojilo funkciju predsednika Mehanizma od funkcije predsednika žalbenog veća. Trebalo bi razmotriti pravila procedure, tako da se presuda donosi što je pre moguće, dok su ovako potrebne i godine do saslušanja”, kaže Antoneti.
.jpg)
