Izvor: Blic, 28.Apr.2015, 06:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši tužilac Tribunala: Hag je trebalo mnogo brže da osudi Šešelja
Suđenje Vojislavu Šešelju i njegov status pritvorenika su se previše otegli, zbog čega je Haški tribunal narušio svoj ugled.
Ovo u intervjuu za „Blic“ kaže Džefri Najs, nekadašnji glavni tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, koji je posetio Beograd na poziv Kuće ljudskih prava i BIRN-a.
U Tribunalu ima neslaganja u vezi s tim šta bi trebalo uraditi sa Šešeljem. Neki smatraju da mora biti vraćen u pritvor, dok drugi veruju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi trebalo da ostane u Srbiji. Kako to komentarišete?
- Znam samo da je njegovo puštanje veoma iznenađujuća odluka, kao i način na koji je doneta, bez ikakvih uslova. Ne verujem da je bila jednoglasna. Ipak, došla je na kraju predugog suđenja, i sudija je trebalo da presudi davno pre nego što je uopšte došlo do ovoga.
Da li je to bila politička odluka ili prosto način da se ne ponovi slučaj kao kada je u Hagu umro Slobodan Milošević?
- Definitivno tako izgleda. Milošević je umro u zatvoru, a ako bi umro još neko, to bi sigurno bilo loše po reputaciju Tribunala. Jasno je da Tribunal ne zna da ima ili ne želi da primeni jasna pravila pod kojima se takve odluke donose. Zato ljudi donose u suštini političke odluke. Neki smatraju da bi bilo bolje da on umre ovde u Srbiji, kako bi se izbegao rizik od imidža propalog Tribunala, a drugi da ga treba ostaviti u pritvoru i nadati se da će ga svi zaboraviti. Oni zapravo ne bi trebalo da budu u poziciji da donose takve odluke.
(Ne)uspeh
*Da li mislite da je Haški tribunal bio uspešan u onome što je trebalo da uradi?
- Osnovni zadatak Međunarodnog tribunala UN bio je da obezbedi pomirenje i u tome mislim da je uspeo. Drugo, izneto je neverovatno mnogo dokaza koji su pomogli u rasvetljavanju mnogih zločina. Uspeo je i da promeni svest ljudi o tome da li bi vođa trebalo da bude odgovoran za zločine ili ne.
Šešelj je proveo u zatvoru skoro 12 godina. Šta to govori o Haškom tribunalu?
- On je dobrovoljno otišao tamo, zar ne? Ipak, nešto je moralo da bude urađeno da se to suđenje skrati. Ni žrtve njegovih zločina, ako ih je bilo, nisu smele da budu toliko godina uskraćene za presudu.
Ako govorimo o politici, da li je bilo pritisaka na vas lično?
- Bilo ih je, i naravno da morate da im se oduprete, ma koliko je to teško. Navešću vam najteži primer o kojem ranije nisam govorio. Sudija Mej, koji je tada predsedavao na suđenju Miloševiću, otkrio je da je teško bolestan i da se više neće vraćati na posao. U tom slučaju proces je morao da bude obustavljen jer su pravila jasna: ne možete raditi sa dvojicom sudija ako se treći ne vraća. Tribunal je zaključio da ne bi bilo dobro da se to otkrije Miloševiću, i to je bilo potpuno nezakonito. On je morao da bude obavešten o bolesti sudije, kako bi mogao da opovrgne saslušanja svedoka.
Ali to niko nije uradio?
- Ironično, ali i da mu je neko rekao, verovatno bi mu odgovorio “baš me briga”. Toliko je bio tvrdoglav. U svakom slučaju, rečeno mi je da nastavim da ćutim. Del Ponteova i predsednik Teodor Meron su vršili sasvim neprikladan pritisak na mene. Pokušao sam da obezbedim spoljnu podršku, ali mi je rečeno da se to neće desiti. Zatim sam otišao u svoje profesionalno udruženje u London, gde mi je rečeno da moram da napustim slučaj ako ne mogu da išta kažem Miloševiću. Ipak, na kraju nisam pristao na ucenu.
Slučaj bombardovanja RTS
*Zašto niko u Hagu nije odgovarao za bombardovanje zgrade RTS-a 1999. godine? Imali ste Veslija Klarka u sudnici i niko ga ništa nije ni pitao?
- NATO je poseban problem. Nijedna vladina institucija neće priznati ništa što se protivi njenim ciljevima dok na to nije primorana. Nećete dobiti ništa od NATO uz njihov pristanak. Mnogo je važnije šta bi trebalo da uradite umesto da se samosažaljevate. Ako zaista verujete da je to bila nepravda, imate i drugih sudova kojima biste mogli da se žalite.
.jpg)
