Slovenački predstavnik kod Tačija  

Priština, Ljubljana, Beograd -- U Prištini su se sastali premijer Kosova Hašim Tači i slovenački predstavnik pri kancelariji UNMIK-a Vojko Vovk.

Volk, koji je Kosovu kao nezavisnoj državi poželeo puno sreće, rekao je i da vidi evropsku budućnost za sve zemlje bivše Jugoslavije, ali da će sve zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ući u Evropsku uniju samostalno. Hašim Tači i Volk su se saglasili da Srbija treba da prihvati sadašnjost i prizna nezavisnost Kosova.

"Kosovo je spremno da prizna Srbiju kao državu i kao suseda. Ali, i Srbija mora da prizna nas. Postoji potreba da dođe do promene u Vladi i nema povratka za Kosovo, realnost je sada sasvim drugačija u regionu. Mi smo izabrali našu ulogu i nema povratka u prošlost”, kazao je Tači.

"Slovenija je rešila da prizna realnost. Narod Slovenije simbolično priznaje Kosovo možda gotovo već 20 godina, još od kada smo bili u zajednici. Mi želimo Kosovu sve najbolje i mnogo sreće. Hvala vam”, rekao je Vovk.

Prvo priznanje iz bivše Jugoslavije

Slovenija je prva bivša jugoslovenska republika koja je priznala Kosovo. Janša traži izvinjenje Srbije.

Slovenački parlament sinoć je prihvatio predlog Vlade i znatnom većinom izglasao odluku o priznavanju Kosova kao suverene i nezavisne države. Glasanju je prisustvovalo 67 poslanika, od kojih je 57 glasalo za, a protiv su bila samo 4 poslanika iz Slovenačke nacionalne stranke i, od nje nedavno otcepljene, poslaničke grupe Lipa. Ova odluka odmah je postala i prva vest svih slovenačkih medija.

Sednici je prisustvovao i slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, koji je u uvodnoj reči ponovio da slovenačko priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti "upereno protiv Srbije".

Rupel je tokom žučne rasprave, koja je trajala čak četiri i po sata, odgovarao i na kritike koje su upućivali mahom poslanici opozicionih stranaka.

Tom prilikom je rekao i da Srbija svojim reakcijama na nezavisnost Kosova ne bi smela sebi da zatvori vrata za EU, kao i da slovenačku politiku ne može da diktira strah od mogućih reakcija Srbije.

Poslanici vladajuće koalicije podržavali su u diskusijama predlog Vlade, a na prebacivanja opozicije da bi preuranjeno priznavanje Kosova moglo naneti štetu privredi Slovenije, čule su se replike o tome da "sebičnost i interesi" ne smeju da budu prioritet u odlučivanju.

Ministar Rupel je dodao i da bi, kada bi se Slovenija vodila samo takvim interesom, još uvek bila u Jugoslaviji.

Uprkos tome, opozicioni poslanici podsećali su na više od milijardu evra slovenačkih investicija u Srbiji, deset puta veći izvoz od izvoza na Kosovo i dvanaest puta veću robnu razmenu sa Srbijom.

Opozicioni poslanici uputili su niz kritika i sumnji u ispravnost priznavanja Kosova.

Čula su se izlaganja o kršenju međunarodnog prava, Helsinške povelje, suvereniteta Srbije, ali i izlaganja o predistoriji kosovskog problema i "srpske osetljivosti na taj problem", koji su sezali sve do bitke na Marici i seobe Čarnojevića.

Pored toga, bilo je dosta predloga i da se odloži odluka o priznavanju Kosova, posebno zbog toga što je Slovenija predsedavajuća Evropskoj uniji, uz navođenje Holandije kao primera i pozivanje na to da bi prvo trebalo videti kosovski ustav i zakone koji bi zaštitili prava manjina, a posebno srpske, na Kosovu.

Poslanici su upozoravali i na to da je kosovska država "nedonošče", koje još dugo neće imati atribute samostalne države i nezavisnost.

Uprkos žučnoj debati, poslanici su na kraju glasali za priznavanje Kosova, kao što su slovenački mediji najavljivali već danima.

Odluka parlamenta stupa na snagu odmah, zbog čega se očekuje i skori odlazak ambasadora Srbije iz Slovenije na konsultacije u Beograd.

Janša traži izvinjenje

Slovenački premijer Janez Janša juče je ponovo zahtevao da se Srbija formalno izvini za napad i devastiranje slovenačke ambasade u Beogradu. Pri tome je izrazio nadu da neće doći do poteza koji bi ugrozili saradnju između Slovenije i Srbije, što je u obostranom interesu.

"Pored izvinjenja, koje još nismo dobili, a očekujemo ga, zahtevamo i plaćanje štete i kažnjavanje onih koji su nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova upali u našu ambasadu", rekao je Janez Janša i dodao da je do sada dobio samo usmeno izvinjenje nekih političara, kao i da je radostan zbog akcije studenata koji su slovenačkom ambasadoru doneli novi prozor.

Ambasador Filipov predao protestnu notu

Ambasador Srbije u Ljubljani Predrag Filipov predao je danas sekretaru slovenačkog Ministarstva inostranih poslova Matjažu Šinkovcu protestnu notu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u kojoj se izražava oštar protest zbog priznanja nezavisnosti Kosova.

Šinkovec je istakao da priznanje Kosova nije upereno protiv Srbije, ističe se u saopštenju slovenačkog ministarstva, koje je prenela agencija STA.

On je rekao da Slovenija želi da razvija prijateljske odnose sa Srbijom i da će je podržavati na evropskom putu, za koji veruje da je izbor Beograda.

Napominjući da je Slovenija na svim nivoima ukazivala na značaj zaštite etničkih manjina na Kosovu i da razume i poštuje osećanja Srbije, Šinkovec je istakao da Ljubljana i dalje očekuje izvinjenje Srbije za napad na slovenačku ambasadu u Beogradu i naknadu pričinjene štete.

Ambasador Filipov je, kako prenosi STA, obavestio Ministarstvo inostranih poslova Slovenije da je pozvan na konsultacije u Beograd.

Slovenački parlamenat je sinoć, na vanrednoj sednici, prihvatio predlog vlade Janeza Janše za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Odmah nakon toga, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je, u skladu sa akcionim planom Ministarstva, naložio povlačenje ambasadora iz Slovenije.

Rupel: Rešićemo probleme Srbije i Kosova

"Pokušavamo da ostvarimo konsenzus i rešavamo probleme između Srbije i Kosova", izjavio Dimitrij Rupel.

Predsedavajući ministrima spoljnih poslova Evropske unije, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, u sredu je u Briselu izjavio da postoje problemi na zapadnom Balkanu, da postoje problemi između Srbije i Kosova, ali da je započeto sa rešavanjem tih problema, prenose slovenački mediji.

Ministar odbrane na Kosovu

Nakon jučerašnjeg priznavanja nezavisnosti Kosova, slovenački ministar odbrane Karl Erjavec danas boravi na Kosovu, kao prvi visoki slovenački zvaničnik posle proglašavanja nezavisnosti Kosova. Erjavec nema na programu, tokom posete Kosovu, susrete sa kosovskim zvaničnicima, javlja slovenački list Delo i navodi da će slovenački ministar, u pratnji načelnika generalštaba Slovenije, samo posetiti slovenačke vojnike.

"Pokušavamo da oblikujemo koalicije i ostvarimo konsenzus između Srbije i Kosova, što je nekad jako teško", rekao je Rupel i naglasio da je u januaru postignut konsenzus povodom Srbije, u februaru povodom Kosova i da su to "dva dobra koraka napred".

Rupel je, reagujući na izveštaj Evropske komisije o jačanju evropske perspektive zapadnog Balkana, dodao i da još uvek postoje nade za regiju da će ići "brže napred", ali da dosta toga zavisi od pojedinačnih država. Rupel je izjavio i da je pomenuti izveštaj više ili manje u skladu sa ocenama slovenačkog predsedništva Evropskoj uniji jer su slični stavovi povodom zapleta između EU i Hrvatske, EU i Srbije i sporog napretka Makedonije i BiH.

Izveštaj Evropske komisije biće i podloga za neformalni susret ministara spoljnih poslova EU, 28. i 29. marta, u Sloveniji.

Ristivojević: Drsko mešanje Rupela

Savetnik premijera Srbije Branislav Ristivojević ocenio je danas da izjava šefa slovenačke diplomatije Dimitrija Rupela o postojanju lažnih dilema oko izbora između Evropske unije i Kosova, predstavlja drsko mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

"Pošto je Slovenija protivpravno priznala lažnu državu na teritoriji Srbije, Dimitrij Rupel se usuđuje da nam drsko drži lekciju o postojanju lažnih dilema - da li smo za Evropsku uniju ili smo za Kosovo", ukazao je Ristivojević.

"Najoštrije osuđujemo neprimerene izjave slovenačkog ministra spoljnih poslova i bilo bi neophodno da, saglasno međunarodnoj praksi ophođenja između država, upriliči svoj ton kada govori o Srbiji", poručio je Ristivojević.

Privredna komora: Bez većih posledica

U informativnoj emisiji slovenačke državne televizije, predsednik Privredne komore Slovenije Zdenko Pavček sinoć je rekao da Komora ne očekuje ozbiljne posledice slovenačkog priznavanja nezavisnosti Kosova, što ne znači da privrednici ne treba da budu pažljivi u poslovanju sa srpskim, odnosno kosovskim preduzećima.

Pavček je dodao i da je međusobna slovenačko-srpska povezanost u robnim tokovima tako jaka da na duži rok ne očekuju neke ozbiljne posledice jučerašnje odluke slovenačkog parlamenta.

"Jak pritisak Amerike"

Savez srpskih društava Slovenije izrazio je žaljenje zbog odluke slovenačkog parlamenta da prizna Kosovo.

U svom saopštenju srpska društva navode i da je odluka slovenačkog parlamenta bila očekivana jer je pritisak Amerike na Sloveniju bio toliko jak da nije ni dopuštao mogućnost samostalne odluke.

"Nakon ovakve odluke, najviši predstavnici zakonodavne vlasti u Sloveniji ne mogu da izbegnu odgovornost za posledice koje će priznanje Kosova od strane Slovenije izazvati u odnosima između država", zapisala su srpska društva i još jednom ukazala da će, i u novim okolnostima, probati da rade konstruktivno i pozitivno utiču na odnose Srbije i Slovenije.

Prema Pavčekovim rečima, sa time se slaže i njegov kolega, predsednik Privredne komore Srbije, koji ne očekuje bilo kakve ozbiljne proteste protiv Slovenije i slovenačke robe, čak suprotno, iduće nedelje će se dve komore sastati u Beogradu.

Bivši ambasador Srbije u Sloveniji Ivo Visković ocenio je, u pomenutoj emisiji, da je odluka Slovenije da prizna Kosovo prebrza jer "nažalost, postoji u Srbiji jedan poseban odnos prema Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, kada je u pitanju priznavanje Kosova" i dodao da je, po ovom pitanju, Hrvatska mnogo mudrije postupila odloživši odluku o tome. "Ljudi u Srbiji su se ipak nadali da će Slovenija pokazati malo više razumevanja i saosećanja sa duboko povređenim emocijama prosečnog Srbina", rekao je Visković.

Tom prilikom, Borut Grgič, direktor slovenačkog Instituta za strateške studije i savetnik bivšeg kosovskog premijera Agima Čekua, ocenio je odluku Slovenije da prizna Kosovo kao "smisaonu" jer zajednička evropska politika je ključna i ona će povesti Kosovo u razvoj, napredak, institucionalan i ekonomski.

Klemen Grošelj, sa ljubljanskog Fakulteta za društvene nauke, rekao je kako se boji da se ponavlja priča iz prošlosti jer nema zajedničke evropske politike prema Kosovu, mnoge države imaju ozbiljne i duboke sumnje u priznavanje Kosova i njegovu sudbinu, a mnoge države brine i činjenica da Kosovo, tokom proteklih 8-9 godina pod međunarodnim protektoratom, nije iskoristilo to vreme za izgradnju državi nužnih institucija, koje su preduslov svake državnosti.

"Mnoge države koje su bile u sličnoj situaciji, Namibija ili Kambodža, prošle su kroz jako traumatična istorijska iskušenja, ali su to vreme mnogo bolje iskoristile od kosovskih Albanaca. Optimizam da će se sada desiti neko čudo, za godinu-dve, bojim se da je preteran, a vidim i razilaženje između kosovskih i evropskih očekivanja. Evropa ocenjuje da je Euleks potreban narednu godinu-dve ili više, dok su kosovska očekivanja mnogo kraća", rekao je Grošelj.

0 0

Dodajte komentar