Izvor: Bor030.net, 06.Okt.2015, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest Boranina kome je presađeno srce
Pre nešto manje od tri godine Miodrag Rajić (54) iz Bora dobio je svoju šansu da nastavi život kada je krajem 2013. godine dobio novo srce i postao jedan od prvih pacijenata kojima je, posle dugogodišnje pauze, u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije presađeno srce.
Miodrag Rajić novo srce dobio je uoči same 2014. godine, 30. decembra 2013. Od tada je prošao 21 mesec,a u međuvremenu je proveo skoro 140 dana u bolnici.
“Kada je došlo do transplantacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Bor030.net << imao sam samo jednu želju, da preživim. Davali su mi još četiri do pet meseci života, tako da je ovo meni stvarno druga šansa za život”, priča Rajić koji danas, posle nepune tri godine otkako je dobio nov organ, ni na koji način ne odaje da je bio podvrgnut nožu više od četiri sata.
Prošlost pre transplantacije, koju ne može izbrisati, nije bila laka.
“Bolest me je obuzela 2009. godine kada sam imao moždani udar. 2011. doživeo sam prvi infarkt, a u toku 2012. još tri. Posle četvrtog je došla kardipomiopatija, u međuvremenu su mi na Dedinju ugrađeni stentovi. Sve to lečenje medikamentima dovelo je do toga da moje srce oslabi i njegov kapacitet je bio ispod 23 do 14 procenata. Nisam imao drugi način da preživim. Jedini spas bila mi je je transplantacija”, seća se Rajić.
Zamori su bili česti, tako da nije mogao da pešači, a hodanje uzbrdo i uz stepenice bilo je gotovo nemoguće. U međuvremenu je dobio i astmu, tako da mu se život sveo na boravak u kući i malo broj aktivnosti koje je mogao da obavlja. Zato poziv i reči profesora Ristića od 29. decembra 2013. tačno u 11.30 sati nikada neće zaboraviti.
“Rekao mi je: Rajiću, imaš tri i po do četiri sata da stigneš u Beograd, našli smo srce za tebe. Nikad nisam bio srećniji. Ne znam čije srce nosim. Više puta sam razmišljao na tu temu i ne znam kako bi porodica koja je pristala da mi ga da to prihvatila, ali bih u svakom slučaju voleo da ih zagrlim, da im kažem da deo njihovog bića živi kroz mene”.
Zaposleni na Odeljenju intenzivne nege za transplantaciju srca i mehaničku potporu srca ističu da članovi porodice donora organa znaju da su organi otišli na pravo mesto i to je razlog što oni motivišu i druge ljude da to učine. Takođe ističu da im je naročito drago što su svi pacijenti kojima je transplantirano srce dobro i što su se vratili svojim normalnim životima.
(Telegraf/Bor030)
.jpg)
